Одржан разговор о књизи „Балкан после рата – изградња мира или државе“
Разговор о књизи „Балкан после рата – изградња мира или државе“ аутора доцента др Стефана Сурлића, одржан је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Уводну реч имао је проф. др Зоран Крстић са Факултета политичких наука који је подсетио да живимо у време епохалних промена које носе не само нове могућности развоја, већ и нове неизвесности. Он је навео да се упорност људи да живе и верују у могућност мира у постконфликтним друштвима свела на разлику „негативног мира“, оличеног одсуством насиља и „позитивног мира“, које је присуство правде. „За аутора ове монографије постконфликтни Балкан никада није био мапа подељена линијама споразума и међународних мандата, већ неиспричаних прича, наслеђених тишина и колективних рана које се не виде у статистикама. То је простор у којем је вера у извеснију сутрашњицу опстајала и онда кад је деловала наивно, па чак и забрањено“, оценио је професор Крстић. Он је нагласио да ова књига није само збир речи на папиру, већ позив на размишљање, дијалог и преиспитивање сопствених ставова. Професор Крстић се обратио аутору, пожелевши да његова књига пронађе пут до оних којима је намењена, изазове реакције и подстакне разговор.
Аутор књиге доц. др Стефан Сурлић указао је на опсег истраживања свог рада, које је обухватило разговор са више од 4000 грађана са простора Балкана, више од 60 лидера различитих политичких партија и експертску анкету са професорима и стручњацима из области међународног права. Он је подвукао да статистички подаци указују на недостатак вере у помирење између народа, који је склон исказивању негативних емоција кад је у питању будућност. „Нема стерилних услова који гарантују лојалност држави, мора да постоји трунка нечег магичног, што је овде оснивачки мит. Сви желе националне државе, зато што постоји мит да смо сви део колектива, породице, да делимо исте ратове и заједничка сећања, што представља кохезивни фактор који ствара потребу борбе за друштво и државу“, нагласио је доцент Сурлић. Он је објаснио да, на постконфликтном Балкану, није проблем сложеност институција, већ одустсво идеје о држави, јер кад се јавља идеја о држави грађана, они ће надмашити сложене институционалне механизме. Доцент Сурлић упозорио је да, пошто људи нису навикли на живот под једним поретком и идејом, долази до инструментализације прошлости од стране политичких лидера који нису спремни да преузму сопствену кривицу.
Разговор је водила новинарка Радио-телевизије Војводина Љубица Гојгић.
