Представљена књига „Балкан после рата: изградња мира или државе“
Представљање књиге „Балкан после рата: изградња мира или државе“ аутора доц. др. Стефана Сурлића одржана је у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца.
О књизи су говорили директор Института друштвених наука проф. др Горан Башић, председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији проф. др Душко Лопандић и редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду др Зоран Крстић.
Уводну реч имала је деканка Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др. Маја Ковачевић која је указала на значај стварања нових генерација наставника и професора истичући важност њиховог бављења науком. Она је појаснила колику вредност има ова књига за Факултет, али и за ширу академску заједницу. „На нашем факултету не бавимо се само наставом, већ улажемо и у развој науке, а ова књига је управо један допринос томе. Тема овог дела је врло значајна и актуелна, нарочито у нашем региону, али може бити применљива и широм света“, истакла је деканка Ковачевић.
Директор Института друштвених наука проф. др Горан Башић подвукао је принципе легитимности, консензуса, кохезије и континуитета као кључне политиколошке аспекте књиге. Описујући постконфликтна друштва, професор Башић указује на важност проблематике легитимности унутар политичке заједнице. ,,Суштина постконфликтног стања налази се у раскораку између институционалне нефункционалности и друштвене неприхваћености. То стање није резултат неуспеха система, већ израз његове унутрашње воље”, напоменуо је проф. др Башић. Он је додао да аналитички увид дела добија пун смисао тек када га тумачимо кроз ниво друштвене повезаности, јер тада постаје јасно да формална стабилност не води нужно ка учвршћивању поретка. Професор Башић закључио је да конфликт и даље није превазиђен, већ да је постао неодвојиви део свакодневног политичког функционисања, институционалне логике и колективне перцепције.
Председник Форума за међународне односе проф. др Душко Лопандић представио је своју дилему: због чега је наш регион тај који је подложан перманентној нестабилности. Констатовао је три аспекта књиге која доказују да проблем региона није у специјалној идеологији или менталитету, већ да он лежи у начину на који су заустављени сукоби током и након распада Југославије. „Књига говори о сукобима на Балкану, а најтежи и најдужи рат догодио се у Босни и Херцеговини и завршен је врло сложеним и компликованим Дејтонским споразумом, који данас чини основу Устава ове земље. Кључну улогу у решавању конфликта на Косову и Метохији имао је међународни фактор, укључујући и директни рат у који је НАТО ушао са Србијом“, оценио је проф. др Лопандић. Он је указао на то да је емпиријски део књиге, односно анкете са репрезентативним представницима заједница, оно што је чини посебно квалитетном и оригиналном. Професор др Лопандић закључио је да је ова књига значајна и због тога што нуди решења и одговоре на сложена питања.
Проф. др Зоран Крстић нагласио је да је огромна вредност књиге у томе што се она бави једним од најсложенијих и најважнијих питања постјугословенског простора. Он је навео да је аутор својим делом показао да мир на Балкану није исто што и стабилност, подстичући разумевање зашто регион и даље има тензије иако нема отворених сукоба. ,,Аутор користи конкретне случајеве и примере из региона – теорија није апстрактна и у вези је са реалним политичким процесима. Књига даје кључ за читање савремене политике, не само прошлости, већ индиректно објашњава зашто су институције слабе, зашто национализам опстаје и зашто су реформе споре” рекао је проф. др Крстић. Он је издвојио да је једна од главних теза књиге то да је у региону доминирала изградња државе, док је изградња мира недовршена или површна. Закључио је да је основна порука коју носи ово дело та да је Балкан формално изашао из рата, али није изашао из конфликта.
Објашњавајући мотиве за настанак књиге, аутор доц. др Стефан Сурлић, указао је да је желео да назначи могућности сарадње институција, грађана, политичких елита и међународних организација. Он је напоменуо да се у литератури с краја осамдесетих година, па све до данас може уочити жеља за демократским друштвом и трајним миром као полазном тачком изградње државе. „Политичке елите често користе комеморативне скупове и јачају своје политичке позиције управо на помињању прошлости. Желео сам да ова књига буде мали допринос разумевању региона и тренутка у којем се сада налазимо”, употпунио је доц. др Сурлић.
Модераторка догађаја била је асистенткиња на Факултету политичких наука Универзитета у Београду МА Андријана Лазаревић. Она је као увертиру за промоцију књиге навела цитат Чарлса Тилија да рат ствара државу, а да држава ствара рат. „Стефанов заштитни знак је да он отвара различите перспективе и тера вас да ствари посматрате из више углова. Ова књига није само допринос, већ и наставак његовог приступа који подстиче друге да размишљају и развијају сопствене идеје“, закључила је асистенткиња Лазаревић.
