Представљен извештај и одржан панел ,,Како унапредити превенцију викаријске трауме међу практичарима који раде са децом избеглицама и мигрантима”
Представљање извештаја и панел дисксуија на тему ,,Како унапредити превенцију викаријске трауме међу практичарима који раде са децом избеглицама и мигрантима” одржани су на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Скуп су отворили продеканка за студије I степана високог образовања Факултета политичких наука, проф. др Наталија Перишић, програмски директор Центра за миграције и расељеност на Балкану, Save the children за северозападни Балкан Богдан Красић и председник управног одбора „Београдског међународног круга“ проф. др Милош Хрњаз са Факултета политичких наука.
Проф. др Наталија Перишић истакла је како сва четири смера на Факултету политичких наука имају допринос и омогућавају интердисциплинарно истраживање друштвених феномена. Она је указала да је тема миграција све више присутна у истраживањима која се обављају на овом факултету. „Прошле године основан je Migration, Integration and Governance Research Centre на нашем факултету који се бави овим темама. Оно за шта се залажемо јесте нов, проактиван приступ, како би се оснажили мигранити, али и они који се баве њима“, рекла је проф. др Наталија Перишић.
Богдан Красић предочио је да је Центар за миграције и расељеност настао 2018. године као један од одговора на велику избегличку кризу. Он је подвукао да се центар првенствено бави истраживањем, али да не изостаје ни заговарање. „Овај пробелем је велики, али је највећа тешкоћа у томе што није адекватно адресиран. Зато је изузетно важно да се што већи број људи укључи зарад разумевања и истраживања овог питања“, изјавио је Богдан Красић.
Проф. др Милош Хрњаз објаснио је да je Међународни правни круг имао удео у завршној фази пројекта. Он је рекао да су у тој фази истраживачице-волонтерке са Факултета политичких наука спровеле појединачна истраживања у вези са кровном темом. „Надам се да ће одзив студената и студенткиња на свим нивоима студија бити још већи када су у питању овакве теме. Оне нису само научно релевантне, него имају и један изузетно практичан значај“, поентирао је проф. др Милош Хрњез.
Проф. др Анита Бургунд Исаков са Факултета политичких наука, ауторка истраживања ,,Повезани емаптијом: тиха битка теренских практичара који раде са децом мигрантима и избеглицама”, представила је резултате истраживања.
Проф. др Анита Бургунд Исаков објаснила је циљеве, карактеристике и метод истраживања, као и чињеницу да је ово било истраживање које је резултирало обимним материјалом који може бити значајан за будућа истраживања. Она је изјавила да је посао истраживача велики изазов, као и да они, као и деца са којом раде, могу развити различите врсте траума. ,,Викаријска траума је природан одговор особе и јавља се када неко дође у контакт са онима који су проживели трауме. Викаријска траума произилази из емпатичког ангажовања истраживача”, нагласила је проф. др Бургунд Исаков. Она је рекла да крајњи резултат показује да скоро сви истраживачи имају развијену викаријску трауму, што је обесхрабрујућа чињеница. Проф. др Бургунд Исаков је закључила да ово истраживање има својих недостатака, пре свега демографских, али да они остављају простор за спровођење нових истраживања и нова сазнања.
На панелу на тему ,,Како унапредити превенцију викаријске трауме међу практичарима који раде са децом избеглицама и мигрантима” учестовали су Љубимка Митровић из UNHCR-а, Никола Сакан из Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, Александра Бобић из PIN – Мреже психосоцијалних иновација и Азра Алибабић из Save the Children за северозападни Балкан (Босна и Херцеговина).
Љубимка Мтровић сматра да је викаријска траума заједничко искуство свих оних који су радили на терену. Она је навела да је следећи корак изузетно важан, а то је да се налази истраживања преточе у акцију. „Да би се неке ствари системски адресирале потребно је да то негде буде записано и да неко преузме комплету одговорност за последице. Посебно је важно питање статуса деце, којим се одређује њихов проблем и трајно решење“, појаснила је Љубимка Митровић.
Никола Сакан објаснио је да се Комесаријат између осталог бави смештајем породица и деце без пратње. Он је нагласио значај спровођења оваквих истраживања и направио паралелу са 2015. годином када њих није било могуће спровести. „Код нас постоји тренинг центар у ком се врши обука теренских радника како би се и емотивно припремили за све могуће ситуације које их чекају. Тренинг се врши у више наврата, најпре пре запошљавања, непосредно након тога и усавршавања дугогодишњих теренских радника“, саопштио је Никола Сакан.
Александра Бобић указала је на проблем финансирања психолошке подршке намењене људиma са терена. Она је додала да донатори често не препознају то као важан део пројеката и траже да се он избаци. „У сваком колективу је потребна staff well-being особа која ће да проверава своје колеге и препозна да ли им је потребна помоћ. Често је та особа волонтер унутар тима која има задатак да закаже састанак и подстакnе запослене да поделе како се осећају“, разјаснила је Александра Бобић.
Азра Алибабић указала је на потребу подизања свести о томе шта су викаријске трауме. Она је подвукла значај индивидуаних и тимских подстицаја при превазилажењу ових искустава. „Док смо били у кампу нисмо знали шта ће нас сачекати, међутим, није ни бiло времена да једни другима пружимо подршку. На мастер студијама на Факултету политичких наука у Бањoj Луци постоји предмет „Изгарање“ који има за циљ да помаже особама које се баве овим послом како да се носе са последицама“, изјавила је Азра Алибабић.
Модераторка панела била је проф. др Анита Бургунд Исаков са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Догађај су огранизовали тим Центра за миграције и расељеност на Балкану и организације Save the Childern за северозападни Балкан.
