Одржана онлајн панел-дискусија „25. годишњица Дејтонског мировног споразума“
Онлајн панел-дискусија на тему „25. годишњица Дејтонског мировног споразума”, у организацији Форума ЗФД Србија (Forum Ziviler Friedensdienst) и Центра за студије мира Факултета политичких наука Универзитета у Београду, одржана је путем платформе ZOOM.
Тема панел-дискусије била је посвећена обележавању 25 година од потписивања Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, познатијег као „Дејтонски мировни споразум“.
Први панел на тему „Дејтонски споразум данас – кочница или прилика за “бољу будућност”?” отворила је виша научна сарадница на Институту за развој и међународне односе у Загребу др Сенада Шело Шабић, која је истакла да је главни допринос мировног споразума тај што је зауставио један крвави рат. „Гледајући трендове и перспективу, та карактеристика одржавања мира постаје све слабија. Дејтон структурно ствара подлогу за било кога да злоупотребљава алате које му даје, да би БиХ одржавао дисфункционалном и не доприносио капацитету за стабилнију земљу”, рекла је др Шело Шабић. Она је предочила да је за решење проблема неопходна промена Устава, као и еманципација грађана.
Аустријски дипломата и бивши Високи представник у Босни и Херцеговини Њ.Е. г. Волфганг Петрич рекао је да упркос многобројним променама и напредовању у свету, у Босни и Херцеговини то није био случај и додао да будућност БиХ мора бити извеснија. „Земља је потпуно уништен, али је позитивна страна мир, који траје већ 25 година, што је велики успех. Било је много случајева у којима су земље након мировних споразума започињале рат”, објаснио је г. Петрич. Он је казао да је напредак уочљив, али и да није довољан, јер да би до промене дошло мора се укључити цивилно друштво уз подршку Европске уније.
Професор Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву, бивши члан Председништва Босне и Херцеговине и бивши градоначелник Сарајева проф. др Иво Комшић указао је на недостатке у Дејтонском споразуму и објаснио да су у питању такозване системске грешке. „Дејтонски споразум тешко може да функционише у овако сложено уређеној држави, која се састоји од два ентитета која су асиметрична. Нису прецизно одређене надлежности између ентитета и државе, као на пример проблем функционисања између федерације и кантона”, саопштио је проф. др Комшић. Он је предочио да је БиХ са оваквим одредбама недемократска, али и да постоји могућност усавршавања уз помоћ међународне заједнице.
Директор Центра за регионализам и председник Савета „Игуманске иницијативе” за Србију Александар Попов изјавио је да је Дејтонски споразум смислен само ако је орочен, а да је за значајнију промену неопходна промена Устава која је била могућа једино пре јачања националних лидера. „Дејтонски споразум је кочница за бољу будућност Босне и Херцеговине, она је сада ближа дисолоуцији него консолидацији”, упозорио је Попов. Он је истакао да се међународна заједница, нажалост, ангажује само када проблеми постану толико велики да прете нарушавању стабилности.
Први панел данашње дискусије фокусирао се на анализу садашњих друштвених и политичких динамика у Босни и Херцеговини и региону, наслеђе Дејтонског мировног споразума у државама потписницама споразума након четврт века од краја рата у Босни и Херцеговини, на евентуалне потребе ревизије споразума, као и на унутрашње односе у Босни и Херцеговини, али и на односе у региону.
„Разбијање догми – да ли је Босна и Херцеговина осуђена на неуспех?” била је тема другог панела данашње дискусије.
Други панел је отворила професорка Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци и професорка на Justus Liebig Универзитету у Гисену др Данијела Мајсторовић. Она је приметила да је одговор на Дејтонску државу успостављање елита, које имају све ресурсе у својим рукама и на које међународна заједница не реагује, што се враћа као бумеранг у виду протеста и покрета након 2014. године. „Дејтонски споразум је донео негативан мир. Он јесте физичко одстуство рата, али је рат настављен другим средствима и ми свакодневно видимо и осећамо у својим телима да се тај рат никада није ни завршио“, рекла је професорка. У оквиру свог истраживања „Окупирај или емигрирај“, проф. др Данијела Мајсторовић навела је као одговор на замрзнути конфликт унутар друштва БиХ, појаву друштвених покрета и трећи талас миграција.
Редовни професор антропологије и права на Универзитету у Питсбургу др Роберт Хајден рекао је да је постојање Босне и Херцеговине као државе само по себи успех и да је Дејтонским споразумом не само заустављен рат, већ и створен правни оквир за ту државу. „Писцима Дејтонског споразума задатак није био да направе устав за једну функционалну државу, већ да напишу устав који ће бити прихваћен од стране Бошњака, Срба и Хрвата“, објаснио је проф. др Хајден. Он сматра да БиХ не може да функционише као нормална држава, као и да је успостављање централизације унутар ње готово немогуће. На питање како је могућ опстанак државе у којој је друштво високо подељено, Хајден је нагласио да одговор можемо потражити на примерима неких европских земаља, попут Белгије.
Истраживач Центра за турске, османске, балканске и централноазијске студије при Француском националном центру за научна истраживања у Паризу проф. др Гзавије Бугарел истакао је да су периоди Аутроугарске и Социјалистичке Југославије два најуспешнија периода историје БиХ у оквиру ког су успостављена три конститутивна народа и додао да то може бити лекција за будућност. „Архитекте Дејтонског споразума су сматрале да Устав БиХ неће трајати дуго, већ да ће тржиште створити елите које би донеле нов Устав. Услед дисфункционалности економског и политичког либерализма, елите нису створиле Устав, већ корупцију и криминал“, предочио је професор Бугарел. Он је навео да је један од основних проблема БиХ то што грађанске снаге нису у стању да схвате сопствено друштво, као и да ступе у контакт са друштвеним групама које су протестовале последњих 25 година.
Професор Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву др Шаћир Филандра објаснио је да БиХ нема традицију у централизацији и да БиХ данас фукционише без ње, јер је одувек друштво БиХ било фрагментирано. Он тврди да је упркос подељености у држави, живот у БиХ бољи него како га бројни спољни дискурси перципирају. „Политичке поделе су проблем и оне долазе споља. Унутар никада нису постојали самостални политички концепти, а идеја о политичком разбијању државе долазила је искључиво изван БиХ“, рекао је професор Филандра. Он је закључио да треба решити питање етницитета унутар друштва, као и да без унутрашњег консензуса њених становника, око кључног питања шта за њих представља БиХ, нема решења.
Други панел бавио се главним академским и теоријским правцима у проучавању пост-Дејтонске Босне и Херцеговине, на којим начинима идентитетска политика и ратно наслеђе доминирају данашњом Босном и Херцеговином, утицајем Дејтонског споразума на креирање различитих друштвених, политичких и културних динамика у босанскохерцеговачком друштву, као и могућим класификовањем Босне и Херцеговине као неуспеле државе.
Модератор панел-дискусије био је професор Факултета полтичких знаности Свеучилишта у Загребу др Дејан Јовић.
