Завршена међународна конференција „Центар за студије Сједињених Америчких Држава – првих 20 година“
Другог дана међународне конференције „Центар за студије Сједињених Америчких Држава – првих 20 година“ одржане су две панел-дискусије. Панел на тему „Односи Србије и Америке кроз историју“ одржали су оснивач и директор Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др Драган Р. Симић, проф. др Саша Мишић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду и доц. др Милан Крстић из Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Професор др Драган Р. Симић осврнуо се на ток успостављања односа Србије и Сједињених Америчких Држава кроз историју и указао на комплексност грађе ове релације. Он је истакао да дипломатија највише наличи војсци и да, уколико је добро устројена и научена, представља посебан код у друштву. „Мали актери у међународној политици треба да посебно усмере пажњу и истражују односе са већим актерима, како би схватили шта могу да промене или побољшају. Мали народи не могу да воде сасвим независну спољну политику, јер су међународни односи дубоко испреплетани и сви воде рачуна када је у питању калкулација својих потеза“, објаснио је проф. др Симић. Он је напоменуо да су се дипломатски уговори успостављени са Сједињеним Америчким Државама наслеђивали и примењивали независно од имена или уређења које је Србија имала кроз историју. Проф. др Симић је подвукао да током проучавања било које земље, оно што заузима централно место, јесте однос те земље са САД.
О југословенско-америчким односима током седамдесетих година говорио је проф. др Саша Мишић, који је оценио да су те године биле кључне у Хладном рату. Он је објаснио да тај период представља врхунац билатералних односа који се огледа у бројним посетама челника ових земаља. „Седамдесете године су плод наслеђа претходног периода, али и фундамент за период који долази и оне су кључне за разумевање хладноратовске позиције обе државе када су међусобни односи у питању. Прави звездани тренутак југословенско-америчких односа представља долазак Џимија Картера на власт и његово разумевање спољнополитичких односа према Југославији“, поентирао је проф. др Мишић. Он је указао на троугао односа који чине интензивне међусобне посете на свим нивоима, хладноратовско оружје, југословенско-амерички односи и СССР и унутрашња нестабилност у обе државе. Он се осврнуо и на кризу у билатералним односима 1973-1974. године и изнео њене кључне тачке: негативан став САД према покрету несврстаних, југословенско супротстављање „биполарном детанту“ и различити погледи на међународне проблеме.
Доцент др Милан Крстић приближио је тешко стање односа током деведесетих година и дотакао се тренутног расположења између Србије и Сједињених Америчких Држава. Он је појаснио да су осамдесете године биле потенцијал и раскрсница два пута од којих је један представљало уверење у америчку изузетност. „Уколико су звездани тренуци у односима били крајем седамдесетих, звездана прашина се полако претворила у пустињу која је деведесетих година осликавала односе СРЈ и САД. Амерички поглед на Југославију карактерише задржавање спољног зида санкција и непуштање СРЈ у међународне институције, као и неподизање нивоа дипломатског представништва на амбасадорски“, нагласио је доц. др Крстић. Он сматра да се од кампање „Ви сте свет“ спроводи политика поштовања између Србије и Сједињених Америчких Држава, али и да су САД почеле да се обраћају већинској Србији. Крстић је упозорио да Србија треба да одржава добре односе са Америком, али да не треба да заборави своје интересе.
Модератор овог панела био је доц. др Стеван Недељковић из Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Последњи панел на међународној конференцији „Центар за студије Сједињених Америчких Држава – првих 20 година“, на тему „Српско-амерички односи у контексту председничких избора у Сједињеним Америчким Државама 2024. године“, одржали су доц. др Стеван Недељковић, доц. др Марко Дашић и доц. др Милан Крстић из Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Доцент др Стеван Недељковић осврнуо се на резултате потпредседничке дебате одржане првог октобра 2024. године. Он је рекао да је ова дебата од великог значаја за предстојеће изборе, што није био случај у претходном циклусу. „Џејмс Дејвид Венс (J.D. Vance), представник републиканаца, био је потцењен пре почетка саме дебате, али је успео да опере образ и представио се као неко ко може да донесе мир. Он се сматра победником ове дебате зато што је морао да брани своју личну историју и историју своје каријере са Трампом“, закључио је доц. др Недељковић. Он је додао да ово није била традиционална председничка кампања и да се нису могле чути уобичајене теме, попут образовања. Доцент Недељковић оценио је да републиканци нису довољно искористили теме у вези са културним ратом у Америци.
Доц. др Милан Дашић из Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду сматра да је потпредседничка дебата анулирала Трампов пораз и да је политичку ситуацију вратила у нормалу. Он је истакао да дебате све више губе на значају и да су оне релевантне само за неопредељене гласаче. ,,Победу на изборима ове године неће однети одговори на појединачна питања, већ на више њих. Иако се Доналд Трамп није изјаснио поводом питања абортуса, његова жена Меланија Трамп је подржала абортус и први пут се у јавности огласила поводом неког политичког питања у току ове кампање“, предочио је доц. др Дашић. Он је напоменуо да спољна политика никада није играла значајну улогу у председничким изборима, али може да буде бити фактор у спрези са позицијом Израела у међународним односима. Он је казазао да иако су демократе успеле да спроведу економске реформе, Бајден је то умањио изласком из трке за председничко мест.
Доцент др Милан Крстић подвукао је да се током времена број колебљивих држава мења и да тај број није константан за сваки изборни циклус. Он је навео седам држава, за које се не зна ко ће победити у њима, а међу њима су: Мичиген, Пенсилванија, Северна Каролина, Џорџија, Невада и Аризона. ,,Ураган који је погодио Северну Каролину може утицати на резултате избора. Републиканци и демократе имају своје начине како да оно што се догодило приближе својим бирачима, а да окриве супротну страну“, објаснио је доц. др Крстић. Он је закључио да Западни Балкан није важна тема ових америчких избора, али да Сједињене Америчке Државе теже да смање утицај Русије и Кине на Западном Балкану. Према речима доцента Крстића институционални принципи Харис и Трампа се разликују у томе што би Харис поштовала већ постојеће институције, док Трамп прати либералнији приступ и окреће се билатералности.
Модератор овог панела био је мр Драган Живојиновић из Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Међународна конференција трајaла је од 4. до 5. октобра, а организатор конференције био је Центар за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких нука Универзитета у Београду. Покровитељ конференције била је Aмбасада Сједињених Америчких Држава у Београду.
