Отворен 18. Сабор политиколога ,,Супер изборна 2024. година”
Годишња међународна конференција Удружења за политичке науке Србије Сабор политиколога, ове године на тему ,,Супер изборна 2024. година”, свечано је отворена на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
На свечаном отварању присутнима су се обратили председница Удружења за политичке науке Србије (УПНС) проф. др Александра Крстић, в.д. декана Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др Дарко Надић и проф. др Даниел Бохслер са Централлног европског универзитета (Central European University – CEU) и Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Председница Удружења за политичке науке Србије, проф. др Александра Крстић, поздравила је све присутне и упознала их са програмом. ,,Окупили смо се како бисмо разговарамо о теми ,,Супер изборна 2024. година”, поред тога имаћемо два пленарна предавања, седам сесија, 21 панел, разговор о књизи, дебату о изборним системима и један округли сто”, навела је проф. Крстић.
Вршилац дужности декана Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др Дарко Надић свечано је отворио 18. Сабор политиколога и нагласио значај оваквог догађаја и будућу сарадњу Факултета политичких наука Универзитета у Београду и Удружења за политичке науке Србије. Он је истакао да ова конференција представља могућност да истраживачи инспиришу једни друге. ,,Ово је сјајна прилика за отварање значајних дискусија које превазилазе границе једне државе и које се тичу глобалних тема. Такође, ово је и сјајна прилика за размену идеја и оснаживање академске заједнице која је се овде окупила”, рекао је в.д. декан Надић.
Проф. др Даниел Бохслер са Централлног европског универзитета (Central European University – CEU) и Факултета политичких наука Универзитета у Београду оценио је да је Сабор политиколога значајна прилика за повезивање на међународном, а посебно регионалном нивоу. Он је указао на то да овогодишњи Сабор окупља значајан број научника и истраживача са простора бивше Југославије. ,,Наредна два дана свим учесницима, ова конференција пружиће много прилика за умрежавање. Надам се да ће ово бити инспирација младим истраживачима у региону да више разговарају о локалним темама“, изјавио је професор Бохслер.
Првог дана 18. Сабора политиколога одржали су се панели на теме ,,Подељена друштва и етничко гласање”, ,,Персонализација, популизам и медији у југоисточној Европи и шире”, ,,Сналажење у постконфликтној динамици: етнички идентитет, миграција и мешовитост на Балкану”, ,,Избори за Европски парламент”, ,,Афективна поларизација, Voting Advice Application и идеологије”, ,,Етнополитичка мобилизација у све напетијем тројном односу. Мађари у Румунији у супер-изборној години 2024.”, ,,Протести, кампање и избори на Западном Балкану”, ,,Амерички избори 2024. године”, ,,Амерички избори и религијска поларизација”, ,,Ко покреће друштвене промене, промену режима и сецесију: избори или улице?”, ,,Партијска конкуренција у Европи”, ,,Мешовити изборни системи”, ,,Новац, медији и опозиције”, ,,Избори и представљање у различитим друштвима”, округли сто Балканске асоцијације за политичке науке и пленарно предавање ,,Да ли треба казнити партиципативне теорије? Реалистични приступ грађанске партиципације“.
Пленарно предавање на тему ,,Да ли треба казнити партиципативне теорије? Реалистични приступ грађанске партиципације“ одржао је шеф Kатедре за политичке и друштвене промене Европског универзитетског института, проф. др Филип Костелка.
Профeсор др Филип Костелка говорио је о утицају честих изборних процеса на понашање и мотивацију бирача. Он је објаснио да политичари, активисти и институције придају велики значај избору грађана, али не узимају у обзир ниво подстицаја бирача, поготово када су у питању избори на више ниова. ,,Сматрам да грађани имају ограничено време које су спремни да одвоје за излазак на гласање. Учешће на изборима може се посматрати кроз cost-benefit анализу. Гласачи разматрају добит коју би имали од гласања за одређеног кандидата, али и колико би излазак на гласање ,,коштао“. Један од главних закључака је тај да учестали избори утичу негативно на ефективност партијске мобилизације гласача“, објаснио је професор Костелка.
Модератор пленарног предавања био је проф. др Даниел Бохслер са Централлног европског универзитета (Central European University – CEU) и Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
На Сабору, који ће трајати 26. и 27. октобра 2024. године учествоваће више од 120 учесница и учесника из више од 20 држава.
Програм Сабора политиколога налази се на: http://www.upns.rs/sites/default/files/2024-10/SPSA2024_Agenda.pdf
Конференцију су подржали Фондација за отворено друштво Србија (Open Society Foundation Serbia), Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, Амбасада Уједињеног Краљевства и Северне Ирске у Републици Србији и Вестимнстерска фондација за демократију (Westminster Foundation for Democracy – WFD).
Генерални медијски покровитељ конференције је Инсајдер ТВ.
