Одржан панел ,,Преиспитивање академских слобода у савременом високом образовању“ у оквиру 19. Сабора политиколога
Панел дискусија на тему ,,Преиспитивање академских слобода у савременом високом образовању“, на коме су говорили проф. др Предраг Лажетић са Факултета хуманистичких и друштвених наука Универзитета у Бату, проф. др Мариан Секерак са АМБИС Универзитета у Прагу, Нина Жнидашич са Института за криминологију при Правном факултету Универзитета у Љубљани, и проф. др Дејан Пралица са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, одржана је оквиру 19. Сабора политиколога на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Проф. др Предраг Лажетић представио је рад на тему ,,Чија је академска слобода? Преиспитивање изван Западних универзитета?“ у оквиру ког се осврнуо на коцепт академске слободе као једне од европских вредности. Он је истакао проблем постојања веће слободе универизета на Западу у односу на универзитете у остатку света. ,,У овом тренутку, академска слобода је привилегија коју имају само поједини у академској заједници. Мора постојати плуралитет вредности, посебно европских вредности, и велики плуралитет дефиниција и схватања академске слободе“, закључио је проф. др Лажетић.
Проф. др Мариан Секерак у свом раду ,,Универзитет као место агностичке демократије: преиспитивање плурализма усред културног и политичког сукоба“ објаснио је да су универзитети постали епицентри разних културних сукоба међу студентима. Он је указао на постојање велике поделе између студената који заузимају различите ставове по питању израелско-палестинског сукоба. ,,Либерални идеал неутралности често не успева да реши дубоке идеолошке тензије. Универзитет морамо посматрати са егалитаристичког становишта као политички, а не неутралан простор“, навео је проф. др Секерак.
Нина Жнидашич кроз свој рад ,,Реконцептуализација ,,академске слободе“ и неолиберализације академске сфере: крај политичког мишљења и деловања као облик тишине“, предочила је да израелско-палестински сукоб показује пад либерализма и људских слобода. Она сматра да мањак реакције институција показује мањак демократије, који се одражава на рад универзитета. ,,Економија и аутономија геноцида у Палестини показује како САД и европске институције, укључујући и академске институције путем политичких и економских акција, легитимизују тишину. Спољни притисцки трансформишу простор намењен за критичко мишљење у простор који прати наредбе са врха“, подвукла је Жнидашич.
Проф. др Дејан Пралица својим радом ,,Дискурс о саопштењима државних универзитета у вези са студентским захтевима и протестима у Србији 2024. године“, изнео је анализу саопштења која су факултети објављивали на своје званичне канале у току протекле године. Он је појаснио да је анализом утврђено коме су саопштења упућена, кога тим путем факултет подржава, а кога упозорава. ,,У истраживање су укључена саопштења Универзитета у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Косовској Митровици. Циљ истраживања је био да сазнамо какве поруке универзитети шаљу у јавност својим саопштењима, коме су упућене и какав је њихов садржај“, објаснио је проф. др Пралица.
Модератор панела био је др Лука Глушац са Института за Филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду. Завршну дискусију водила је проф. др Естер Кирс са Универзитета у Корвину Универзитета у Будимпешти.
