Мушкарци и жене у вестима
Глобални пројекат медијског мониторинга (GMMP) започет је 1995. године са циљем да се емпиријски установи какво учешће и улоге у информационом екосистему имају жене у поређењу са мушкарцима. Од тада, у петогодишњим циклусима, GMMP прави „снимак” кључних димензија родне равноправности у вестима. Првобитно организован поводом Четврте светске УН конференције о женама одржане у Пекингу, мониторинг је током година израстао у највећу и најдуговечнију истраживачку и заговарачку иницијативу за родну равноправност у информативним медијима.
Ове године је реализовано седмо издање истраживања у ком је учествовало 94 земље. У Србији је под руководством професорке Сњежане Миливојевић, националне координаторке, истраживање спроведено трећи пут за редом (2015, 2020, 2025). Мониторинг је обавио тим Факултета политичких наука који је водила професорка Данка Нинковић Славнић.
Пошто су прошле три деценије од првог истраживања и усвајања Пекиншке декларације и Платформе за акцију, резултати нуде прилику за озбиљну рефлексију о свему шта се за то време променило. Осим тога, како и тим факултета већ једну деценију прати српске медије, препознају се и домаћи трендови и одлике овдашњих медија у поређењу са глобалним променама.
Спор напредак ка родној равноправности у информативним садржајима
Глобални налази показују да је, након постепеног пораста заступљености женских гласова у вестима, око 2010. године дошло до стагнације. Од особа које се појављују, чују или о којима се говори у штампаним, ТВ и радио вестима, само 26% су жене. Током три деценије забележне је раст од свега девет процентних поена. Жене имају незнатно већу вероватноћу да буду заступљене у причама објављеним на информативним веб-сајтовима, где чине 29% особа које се појављују у вестима.
Када је реч о Србији, присуство жена у вестима традиционалних медија је током последње декаде у ниским 20-им процентима (22%, 20%, 24%), док је у онлајн вестима услед доминације “меких вести” и прича из живота познатих тај проценат значајно скочио, тако да је 2025. године свака трећа особа у онлајн вестима била жена (36%).
Женска експертиза је и даље изразито запостављена у медијима
Медији широм света не препознају стручност жена, упрокос њиховим постигнућима, али су све склонији да објаве вести које говоре о различитим аспектима личног искуства и приватног живота. Иако је удео жена међу експертским гласовима растао, он је даље изразито низак, свега 23%. Са друге стране, заступљеност жена које говоре искључиво на основу личног искуства има континуирани тренд раста и износи 42%.
Експерткиње су у домаћим медијима значајно ређе присутне него што је то светски просек. Подаци из 2025. године показују да само 12% од свих експерата чине жене (7% у 2015 и 14% у 2020), док међу субјектима који су предмет вести због личног искуства, жене чине већину, односно 58%.
Родно засновано насиље једва да доспева у вести
Различити облици родно заснованог насиља појављују се у мање од два одсто свих вести широм света. У Србији је то један проценат, при чему додатни проблем чини сензационалистички и неетички приступ приликом извештавања.
Родни стереотипи опстају
Пекиншка платформа захтевала је нестереотипизоване приказе, што је додатно наглашено недавним Пактом за будућност (2024). Године 2025-е, родни стереотипи у вестима широм света су укорењенији него икада у протеклих 30 година. Само две од сваких 100 прича приказују жене и мушкарце на начин који разбија поједностављена друштвена уверења о њиховом полу. Медији у Србији стереотипе изазивају још ређе. Иако такви текстови постоје они су у 2025. години испод један посто.
Напредак ка једнакој заступљености у професији
Три деценије од Пекиншке декларације, 41% текстова и прилога у традиционалним медијима широм света потписују жене, што представља напредак у односу на 28% из 1995. године, али и даље није родна равноправност. У Србији је, пак, новинарство професија у којој су жене увелико заступљеније него мушкарци и тако је током целе деценије. Оне су ауторке у 72% анализираних вести у којима је познато ауторство. Упркос томе, родни јаз у медијској репрезентацији и даље чврсто стоји.
Порука GMMP-а у 2025. години, тридесет година након Пекинга, јесте да је глобална медијска индустрија на раскршћу када је реч о напретку ка родној равноправности. Докази о успешној примени медијских препорука из Пекиншког плана још се не виде. Два важна стратешка циља (1) повећати учешће и приступ жена изражавању и одлучивању у оквиру и путем медија и нових комуникационих технологија и (2) промовисати уравнотежено и нестереотипно приказивање жена у медијима и даље нису постигнута.
