Часлав Копривица – Факултет политичких наука

Образовање

Основне: 1995, Филозофски факултет у Београду, Одељење за филозофију
Магистарске: 1999, Филозофски факултет у Београду, Одељење за филозофију
Докторске, 2003, Филозофски факултет у Београду, Одељење за филозофију

Претходна запослења

Институт за филозофију и друштвену теорију, 1996–2000.

Важнији објављени радови

Идеје и начела. Истраживање Платонове онтологије, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци–Нови Сад, 2005, стр. 612, ISBN: 86-7543-098-1.
Биће и судбина. Хајдегерова мисао између узорности и временитости, Завод за уџбенике, Београд, 2009, стр. 480, ISBN 86-7543-098-1.
Будућност страха и наде. Један философски оглед о долазећем времену, Бања Лука, 2011, стр. 108, ISBN 978-99955-84-09-2.
Философија ангажовања, Завод за уџбенике, Београд, 2014, стр. 404, ISBN: 978-86-17-18716-1.
Homo maximus. Елементи философије спорта, Укронија, Београд, 2018, стр. 442, ISBN: 978-86-6002-020-0.
Српски пут. Искуства разабирања истиноликости у недоба дубоке смутње, Catena mundi, Београд, 2018, стр. 445, ISBN: 978-86-6343-097-6.
„Биће и језик. Прилог стандардизовању српске онтолошке терминологије“, у: Ирина Деретић (прир.), Историја српске философије Прилози истраживању, Београд, 2012, стр. 455–507, ISBN: 978-86-505-2280-6.
“The Balkans, Europe’s Distant Back Yard: Identity –Alterity, Necessity – Arbitrariness“, European Quarterly of Political Attitudes and Mentalities, 2, No. 2 (2013), стр. 18–34.
„Heidegger: Ontologie der Technik – Technik als Ontologie“, Heidegger-Jahbruch 9 (Heidegger und die technische Welt), München 2015, стр. 38–56, ISBN: 978-3-495-45709-2.
„Die Identtität zwischen Sein und Reflexion. Zur Klärung einer viel umstrittenen Begriffes“, y: Holger Zaborowski et al. (прир.), Phänomenologische Ontologie des Sozialen, Belgrad, IFDT, 2015, стр. 294–317, ISBN: 978-86-82417-87-3
“’Balkanism’ as Discourse(s) of Power(lessness). Towards the Questionability of Narrativism“, European Quarterly of Political Attitudes and Mentalities, Vol. 5 No. 3 (July 2016),стр. 56–69.
„Zur Phänomenologie der Gastlichkeit, oder über die Pflicht Europas, gastfreundlich zu sein“, у: Liebsch/Staudigl/Stoellger (прир.), Perspetkiven europćischer Gastlichkeit. Geschichte – Kulturelle Praktiken – Kritik, Weilerswist 2016, стр. 561–579, ISBN: 978-95832-979-3.

Важнији истраживачки пројекти

Историја српске философије, Министарство науке и технологије РС
Експланаторни јаз у философији, Министарство науке и технологије РС

Чланство у професионалним организацијама

Српско филозофско друштво

Награде и признања

Награда Радио Београда 2 «Књига године» из области философије, естетсике и књижевне теорије за 2005. (за књигу Идеје и начела. Истраживање Платонове онтологије);
Награда града Београда из области хуманистике за 2014. (за књигу Философија ангажовања).

Монографије

Идеје и начела. Истраживање Платонове онтологије, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад, 2005, стр. 612, ISBN: 86-7543-098-1).
О делу ‘Идеје и начела’ Часлав Д. Копривице [чланци и научни интервјуи]¸ Радио Београд 2, Београд, 2007, стр. 118.
Биће и судбина. Хајдегерова мисао између узорности и временитости, Завод за уџбенике, Београд, 2009, стр. 480, ISBN 86-7543-098-1.

Будућност страха и наде. Један философски оглед о долазећем времену, Бања Лука, 2011, стр. 108, ISBN 978-99955-84-09-2.
Философија ангажовања, Завод за уџбенике, Београд, 2014, стр. 404, ISBN: 978-86-17-18716-1.
Homo maximus. Елементи философије спорта, Укронија, Београд, 2018, стр. 442, ISBN: 978-86-6002-020-0.
Српски пут. Искуства разабирања истиноликости у недоба дубоке смутње, Catena mundi, Београд, 2018, стр. 445, ISBN: 978-86-6343-097-6.

Учешће на научним скуповима

Мартин Хајдегер и философска традиција. Понављање или надмашивање, Москва, мај 2012.
Мартин Хајдегер, „Писмо о хуманизму“. Контексти и тумачења, Фалендар (Кобленц), децембар 2012.
Виртуалност. Феноменолошки приступи, Валендар (Кобленц), новембар 2013.
Слобода и усуд. Мисаони путеви са Мартином Хајдегером и после њега, Мескирх (Констанц) мај 2014.
Петроград (Русија), 2018, „Феноменологија нафте“;
Петроград (Русија), 2018, „Механизми формирања зона културног отуђења и пограничја“;
Бјелгород (Русија), 2018, „Херменеутичка традиција у Русији. Актуални контексти и проблеми.

Награде и стипендије:

награда Другог програма Радио-Београда Књига године „Никола Милошевић“ за најбоље дело из хуманистике за 2005. године (за књигу Идеје и начела)
награда града Београда за најбоље дело из области хуманистике за 2014. годину (за књигу Философија ангажовања).
награда Београдског сајма за најбоље објављено дело из хуманистике на српском језику за 2016. (Стенли Розен, Херменеутика као политика – као уредник).
стипендиста ДААД 1997/98.
стипендиста Сасакавине фондације 1996.

Студије и чланци:

„Хајдегерова критика идеје философске антропологије”, у: Филозофски годишњак бр. 9, Београд 1997, стр. 151–173 (YU ISSN: 0353-3891).
„Повијесно насљеђе Средње Европе и њени изгледи крајем двадесетога стољећа”, у: Филозофија и друштво бр. 12, Београд, 1997, стр. 159–197 (YU ISSN: 0353-5738).
„Уз Хантингтонов Сукоб цивилизација – идентитет и интерес“, у: Нова српска политичка мисао, бр. 1-2, Београд, 1999, стр. 131–154.
„Срби и Запад: зашто смо у рату?”, у: Нова српска политичка мисао (посебни број за 1999), стр. 105–121.
„Крај двадесетога стољећа и препород партикуларистичких самоинтерпретација”, у:Филозофија и друштво бр. 16, Београд, 2000, стр. 60–75 (YU ISSN: 0353-5738).
„Проблем значења мита о стварању свијета у Платоновом Тимају”, у: Theoria бр. 1, Београд, 2000, стр. 98–117 (YU ISSN: 0351-274).
„Платонова дијалектика бића”, у: Филозофски годишњак 14 (2001), Београд, стр. 5–23 (YU ISSN: 0353-3891).
„ септембар и судбина диригованог глобализма као америчке политике моћи”, у: Нова српска политичка мисао, “Свет после 11. септембра”, посебно издање бр. 4 (2002), Београд, стр. 71-87 (ISSN: 1450-7382).
„Die metaphysische und die neuzeitliche Philosophie im Widerstreit. Ein Beitrag zur vergleichenden Analyse ihrer Grundzüge“, у: Philotheos (International Journal for Philosophy and Theology) vol. II (2002), Београд-Никшић-Требиње, стр. 31–45 (ISSN: 1451-3455).
„Онтолошко-гносеолошки обзири Платоновог разумијевања Добра”, у: Зборник Матице српске за друштвене науке 114-115 (2003), Нови Сад, стр. 73–93, YU ISSN: 0352-5732.
„Биће, Добро, Једно: Прилог разумијевању једног од главних проблема Платоновог Учења о начелима”, у: ΑΓΡΑΦΑ ΔΟΓΜΑΤΑ. Аспекти Платоновог неписаног учења (Луча ХХ/2), Никшић, 2004, стр. 251–266, YU ISSN: 0352/4973.
„Прагматизам и хилијазам у америчком културно-политичком идентитету”, у: Српска политичка мисао XIII/1-4 (2004), стр. 67–83, YU ISSN: 0354-5989.
„Неке апорије критицистичког заснивања појма знања”, у: Данило Баста (прир.) Актуелност и будућност Кантове филозофије, Београд, 2004, стр. 95–105, ISBN: 86-7058-296-1.
„Am Rande des Europäischen: die Dilemmen über einen gängigen Europa-Entwurf”, y: Polylog. Zeitschrift für interkulturelles Philosophieren, тематски број: “Das zweite Europa” [Друга Европа], Wien 2004, стр. 37–53, ISSN: 1560-6325; ISBN: 3-901989-10-2.
„‘Повијест дјеловања’ или ‘изворно’ читање. О примјерености различитих начина преузимања традиције у савременој философији”, у: Традиција и савременост, Бањалука, 2004, стр. 637–662, ISBN: 99938-34-46-7.
„Платоново схватање знања”, у: Крајина IV/13-14 (2005), Бањалука, стр. 35–57.
„‘Деструкција’ и ‘понављање’ као образовање: метафизика и хуманизам између усуда и спаса Европе у Хајдегеровој мисли“, у: Наука и образовање, стр. 365–384, Бања Лука, 2005, ISBN: 99938-34-54-8.
„Хајдегерово читање Платона: путеви једнога неспоразума”, у: Мишљење у вртлогу нашега времена. Свечаник у част 80. рођендана академика Михаила Ђурића, Гутенбергова галаксија, Београд, 2005, стр. 215–237, ISBN: 86-7058-302-X.
„Срби и историја: криза и национални програм”, у: Српска политичка мисао број 1/2 (2005), стр. 9–28, YU ISSN: 0354-5989.
„Одговорност за Истину и (не)одговорност из ‘истине’”, у: Зборник Српског филозофског друштва, Сремски Карловци, 2005, стр. 120–134, ISBN: 978-86-81349-23-6.
„Проблем смисла“, у: Свеске 80 (2006), Панчево, стр. 75–87 (ISSN: 1451-9976).
„Ум и заједница“, у: Нова српска политичка мисао, „Десна Србија”, том 11, свеска 1-4 (2006), стр. 163-184 (ISSN: 1450-7382).
„‘Крај свијета’: из генеалогије глобализовања и постмодернога човјека“, у: Филозофеме 1, Нови Сад, 2006, стр. 81–113, ISSN: 1452-5313.
„Хајдегер као платоничар?“, у: Филозофски годишњак бр. 4, стр. 113–168, Бањалука, 2006, ISSN: 1451-504.
„Мисао у времену: да ли је философија од оваквога свијета?“, у: Филозофеме 3, Нови Сад, 2006, стр. 32–52, ISSN: 1452-5313.
„Хајдегер као историчар философије?“, у: Трећи програм бр. 133/34 (I-II, 2007), стр. 221–254, Београд, 2007, ISSN: 0564-7010].
„О основама савремене постметафизичке правде“, у: Савремени политички поредак и идеја правде (Зборник радова са научног скупа Филозофског друштва Републике Српске), стр. 105–130, Бањалука, 2007, ISBN: 978-99938-868-1-7.
„Свијет и философија код Хусерла. Један феноменолошки пут промишљања кризе“, у: Култура и образовање, Бањалука, 2007, стр. 321–347, ISBN: 99938-34-54-8.
„Колико Платон данас може бити савремен?“, у: Филозофски годишњак 20 (2007), Београд, 2007, стр. 51–75, ISSN: 0353-3891.
„Како промишљати српску кризу?“, у: Социолошки преглед том XLII, бр. 2 (2008), стр. 129–146.
„Жртва: појам, проблем и смисао“, у: Зборник крушевачке филозофско-књижевне школе бр. 11, Крушевац, 2008, стр. 140–162, ISBN 978-86-87-87293-02-1.
“Man between Autonomy and Work as Automatic System”, y: Otto Neumaier et al. (eds.), Perspectives on Work (Proceedings of international multidisciplinary conference in Salzburg 2007), Berlin 2008, pp. 45–50, ISBN: 978-3-8258-1019-1/ 978-3-7000-0780-7.
„Inwiefern kann Platon heute zeitgemäß sein?“, у: Philotheos (International Journal for Philosophy and Theology) vol. VIII (2008), Beograd, стр. 137–165, ISSN: 1451-3455.
„Интелигибилност свакидашњега: додирне тачке ранога Хајдегера и познога Хусерла“, у: Theoria бр. 4 (2008), ISSN: 0351-274, стр. 5–24.
„Граница: о неким важним аспектима проблема“, у: Појам границе, Српско филозофско друштво, Сремски Карловци, 2009, стр. 166–184.
„Ум и перспектива. Прилог дискусији о могућности јединственог разумијевања континуитета и дисконтинуитета“, Континуитет и дисконтинуитет у филозофији, науци и уметности, Српско филозофско друштво, Сремски Карловци, 2013, стр. 107–121.
„Стрепња пред будућношћу. Философско-историјска разматрања о савременом човјеку“, Смисао бр. 1, Mатица Српска – Друштво чланова у Црној Гори, Подгорица, 2012, стр. 72–97 ISSN: 0532-5732.
„Модерни руски идентитет у својем међудејству с европским идентитетом“. y: Бранимир Куљанин (прир.), Русија и Балкан у савременом свијету, Бања Лука, 2012, стр. 137–178.
„Биће и језик. Прилог стандардизовању српске онтолошке терминологије“, у: Ирина Деретић (прир.), Историја српске философије Прилози истраживању, Београд, 2012, стр. 455–507, ISBN: 978-86-505-2280-6.
„Историјске претпоставке појаве потребе за толеранцијом“, Трећи програм Радио-Београда, 2011 (43), бр. 150, стр. 99–159.
„Родољубивост и умност. Могућност и неопходност рационалног оправдања патриотизма“,Филозофски годишњак, Бања Лука, 2009, год. 7, бр. 7, стр. 53–103.
„Будуће историјске перспективе односā Србије и Српске. Различити сценарији“, Политеја св. 3, бр. 6 (2013), стр. 93–102.
„Његошев ангажман. Борба и смисао у његовом књижевном и животном дјелу“, у: Ирина Деретић (прир.), Историја српске филозофије III. Прилози истраживању. Београд, 2014, стр. 310–344.
„Оглед о изворима и некима аспектима одговорности“, Теме XXXVII/4 (2013), стр. 5–
“The Balkans, Europe’s Distant Back Yard: Identity –Alterity, Necessity – Arbitrariness“, European Quarterly of Political Attitudes and Mentalities, 2, No. 2 (2013), стр. 18–34.
„Балкан као унутрашња европска другост“, Зборник Матице српске за друштвене науке том 143, св. 2 (2013), стр. 221–234.
„Шта значи бити ‘независан’? Реалност једног друштвеног феномена и могућност једног теоријског проблема“, у: Кристина Бојановић (прир.), Слобода, насиље, идентитет, Никшић, 2012, стр. 144–170, ISBN: 978–9940–580–20–9.
„Хуманизам између Хајдегерове критике и унутрашњих напетости“, у: Данило Н. Баста (прир.), Чувар достојанства филозофије. Споменица о годишњици смрти академика Михаила Ђурића (1925–2011), Београд, 2012, стр. 130–170, ISBN: 978–86–6047–097–6.
„Хајдегерова критика философије културе“, Theoria 4 (2012), стр. 139–154.
„Идентитет и другост Европе. Проблем европског односа према себи и другима“, Социолошки преглед (2011), год. 45, бр. 3, стр. 295–322.
„Критика културе и хуманизма у Философским урвинама Јустина Поповића“. у: Ирина Деретић (прир.), Историја српске филозофије I, Београд, 2011, стр. 301–340
„Колико је (не)могућ свијет без традиције? – европска и српска ситуација“, у: Слободан Рогић (прир.), С традицијом у свет (зборник радова са националног научног скупа), Бајина Башта, 2011, стр. 129–166, ISBN: 978–86–907347–3–3.
„Онтологија моћи између феноменологије и генеалогије“,Социолошки преглед (2010), год. 44, бр. 1, стр. 37–62 .
„Проблем свијета у Хусерловој философији: основне црте, главне тешкоће, перспективе“, Theoria 4 (2009), стр. 23–53.
„Балкан као европска унтурашња другост“, Зборник Матице српске за друштвене науке 143/2 (2013), стр. 221–234.
„Ум и перспектива. Прилог дискусији о могућности јединственог разумијевања континуитета и дисконтинуитета“, Континуитет и дисконтинуитет у филозофији, науци и уметности, Српско филозофско друштво, Сремски Карловци, 2013, стр. 107–121.
„Критика идеје културне политике са хајдегеровске теоријске позиције“, Зборник радова Факултета драмских уметности бр 25/26, Београд, 2014, стр. 89–104.
„Гигантомахија око јавне и аутентичне егзистенције: из спора Хајдегера и Плеснера“, Искуство мере. Споменица Здравку Кучинару, Београд, 2014, ISBN 978-86-6047-127-9.
„Његош као мислилац српске ситуације и српског идентитета“, у: Миро Вуксановић (прир.), Његошев зборник Матице српске 2, Споменица о двестогодишњици Његошевог рођења, Нови Сад, 2014, стр. 324–352.
„Поријекло народа и питање суштине заједнице“, у: Бранимир Куљанин (прир.), Саборност и демократија, Удружење Српско-руски мост, Бања Лука, 2014, стр. 26–123, ISBN 978-99955-731-1-9.
„Станислав Краков. Феноменологија унутрашње свијести борбе“, Филозофија и друштво 25/3 (2014), стр. 323–342.
„Heidegger: Ontologie der Technik – Technik als Ontologie“, Heidegger-Jahrbruch 9 (Heidegger und die technische Welt), Freiburg/München 2015, стр. 38–56, ISBN: 978-3-495-45709-2.
„Die Identität zwischen Sein und Reflexion. Zur Klärung einer viel umstrittenen Begriffes“, y: Holger Zaborowski et al. (прир.), Phänomenologische Ontologie des Sozialen, Belgrad, IFDT, 2015, стр. 294–317, ISBN: 978-86-82417-87-
„Спорови о појму народа. Прилог деконструисању једног де-конструкта“, у: Годишњак Факултета политичкиха наука, IX/14, Београд, 2015, ISSN: 1820-6700.
„Епохално вријеме као мајстор ироније. Културнокритички оглед о немогућности модерности“, у: Селимир Радуловић (прир.), Савремени човек и савремени свет. (Зборник радова Матице српске), Нови Сад, 2016, стр. 237–272, ISBN: 978-86-80061-237–272.
„Егзистенција у борби. Јингерово ратно искуство током Првог свјетског рата као свједочанство стања човјека и његовог свијета“, М. Недић/М. Петровић (ур.), Зборник крушевачке филозофско-књижевне школе бр. 16 (Рат и стваралаштво), Крушевац, 2015, стр. 72–98, ISBN 978-86-7068-056-2.
„Проблем идентитета у нашем времену. Антрополошко-епохална разматрања“, у: А. Петровић/М. Кнежевић (прир.) Политика, идентитет, традиција, Косовска Митровица, 2016, стр. 171–195, ISBN: 978-86-6349-050-5.
„Рађање кризе из духа културе“, у: Марко Недић/ Милош Петровић (прир.). Зборник радова Крушевачке филозофско-књижевне школе 17 (Култура и криза), Крушевац, 2016, стр. 103–129, ISBN: 978-86-7068-058-6.
„Zur Phänomenologie der Gastlichkeit, oder über die Pflicht Europas, gastfreundlich zu sein“, у: Liebsch/Staudigl/Stoellger (прир.), Perspetkiven europäischer Gastlichkeit. Geschichte – Kulturelle Praktiken – Kritik, Bonn 2016, стр. 561–579, ISBN: 978-95832-979-3.
“’Balkanism’ as Discourse(s) of Power(lessness). Towards the Questionability of Narrativism“, European Quarterly of Political Attitudes and Mentalities, Vol. 5 No. 3 (July 2016),стр. 56–69.
„Черногорцы“ [превод текста „Ко је Црногорац?“], Научный результат, том 2, 1(7), 2016, стр. 66–70, ISSN 2408 932X (прегледни текст у часопису Бјелгородског државног универзитета)
„Heidegger und der Anthropozentrismus“, Heidegger-Jahrbuch 10 (Heidegger und der Humanismus), Freiburg/München, Verlag Karl Alber 2016, стр. 178–190, ISBN: 978-3-495-45710-8.
„Исходишта и смјернице философије Михаила Ђурића. Позни хуманиста у доба постхуманизма“, Зборник Матице српске за друштвене науке 159 (2016), Нови Сад, стр. 845–858, ISSN: 0352-5732.
„Шта је, дакле, љубав? Одломак из огледања с Марионом“, Филозофија и друштво 27, 4 (2016), стр. 829–833.
„Шта је тајна? Разматрање платоновске и просјвтитељске конфигурације тајанствености“, Данило Н. Баста (ур.), Глас Одељења друштвених наука САНУ, CDXXVI/ 32 (2016), стр. 189–223.
„Има ли пи ‘правог’ хуманизма? Модерни хуманизам између многоликости и неутемељености“, Зборник Крушевачке филозофско-књижевне школе 18, Крушевац, 2017, стр. 138–162, ISBN: 978-86-7068-065-4.
„Starke Grenzen – weiche Kerne. Eine Besinnung auf das Verhältnis der europäischen Praxis der Grenzziehung und das Phänomen der Identitätsbildung“, у: Madalina Diaconu/ Bianca Boteva-Richter (прир.), Grenzen im Denken Europas, Wien 2017, стр. 111–133 ISBN: 978-3-7003-2065-4.
„Ванредно стање у маргиналном свијету живота. Размишљања о Савићевој херменеутици ситуације“ у: Трећи програм 165 (2015), стр. 44–88.
„Философија као образовање и/или професија“, Годишњак Факултета политичких наука XI/18 (2017), стр. 9–24, ISSN 1820-6700, УДК: 1:37:929.
“Philosophy as Education and/or Profession”, International Dialogue: East – West, ISSN 1857-9299 (print); 1857-9302 (online).
Hans Bernhard Schmied, “Holding Random Collections Collectively Responsible – an Introduction” (Seminar), Филозофија и друштво 4/XXVII (2017), стр. 991–1034, 1011–1012, 1014 (ауторизоване дискусије).
Р. Кубат, П. Драгутиновић (прир.) Лексикон библијске егзегезе, одреднице: 1) Просветитељство (стр. 347–349), 2) Релативизам (стр. 361–362), 3) Рецепција (стр. 374–375), 4) Стапање хоризоната (стр. 420–421), 5) Фактичност (стр. 462), 6) Херменеутички круг (стр. 482–484), Београд, 2018, ISBN: 978-86-7405-192-4.
„Медиј као крхки апсолут – о епохалној побједи несуштаствености“, Зборник Крушевачке филозофско-књижевне школе бр. 19 (Филозофија, књижевност и нови медији), Крушевац, 2018, стр. 25–34, ISBN: 978-86-7068-068-5.
„Дух и сјећање. О односу двају кардиналних појмова Хегелове мисли“, А. Лукић (прир.) Филозофија етоса. Споменица Симу Елаковићу, Београд, 2018, стр. 142–152, ISBN: 978-86-81349-45-8.
„Laudatio Imperii. Несвоевременные размышления после заката одной ‘великой идеи’ [Слављење Империје. Несавремена разматрања након заласка једне „велике идеје“]“, Δόξα / Докса 2 (30), Одесса, 2018, стр. 22–32.
„Југославија: невоља по по вољи заблудјелих“, у: Срђан Петровић и други (прир.) Историја једне утопије. Сто година од стварања Југославије II, Београд, Catena mundi, 2018, стр. 320–337.
„Возможность конституирования цивилизации/культуры как коллективного социоисторического актора“, Научный результат. Социальные и гуманитарные исследования, том 5, № 1 (2019), DOI: 110.18413/2408-932X-2019-5-1-0-1, стр. 4–15.

http://rrhumanities.ru/journal/issue/1-19-2019/

„Синдром идентичности глубоко приграничья. Приложения к пониманию Kраины“ [Синдром идентитета дубоког приграничја. Прилози разумијевању крајине],Журнал фронтирных исследований, Астрахань (2019) 4.2, стр. 257–295. https://jfs.today/index.php/jfs/article/view/170/174
„Философский взгляд наИмперию в пост-версальском свете: метафизика империи“ [Философски поглед на Империју у постверсајском свијету. Метафизика империје], П. Боянич (ур.) Война и ответвеннность в рефлексии интеллектуалов (1918–1938), Кабинетный ученый, Москва–Екатеринбург, 2019, стр. 84–101.
„Общество: операциональное определение и эпистемический генезис“ [Друштво. Оперативно одређење и епистемичка генеза],Научный результат. Социальные и гуманитарные исследования, Белгород (2019) 5/4, стр. 4–15.

https://cyberleninka.ru/article/n/obschestvo-operatsionalnoe-opredelenie-i-epistemicheskiy-genezis/viewer

„Аутобус ни не треба гурати. Анализа Бергер-Лукманове философије без философије“,Гласник Етнографског института САНУ (2019) LXVII (1), стр. 63–76.

http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/793/710

„Рођење спорта из духа агоналне ексцентричности“,Физичка култура (2019) 73 (2), стр. 163–173.
„Брига о узору. Размишљања о трагањима за правим путем Александра Никитовићa“, у: И. Деретић/ А. Кандић (ур.),Историја српске филозофије IV. Прилози истраживању, Београд, 2019, стр. 505–532.
„Вјера, знање и срећа. О троструком коријену модерног песимизма“, у: М. Петковић (прир.), међународна филозофска школа „Felix Romuliana“, Зајечар, 2019, стр. 69–98.
„Философија и књижевност у ХХ стољећу између српског и југословенског – оглед о националнокултуралних дискурзивножанровских колективитета“, у: М. Недић/ М. Петровић (ур.)Сто година од оснивања Југославије. Искуство спрске књижевности, филозофије и културе (Излагања на 28. заседању крушевачке филозофско-књижевне школе), Крушевац, 2019, стр. 39–60.
„Вјера и установа. Социоонтолошки аспекти настанка и постојања српске православне цркве“, у: В. Чоловић и др. (ур.),Државно-црквено право кроз векове: (Зборник радова са међународне научне конференције), Београд–Будва, Институт за упоредно право – Митрополија црногорско-приморска, 2019, стр. 581–599.
„Навођење Минервине сове. У ‘дијалогу’ са Жуњићевим промишљањем епохалности“, у: Д. Баста и други (прир.) Ум у времену. Споменица о годишњици смрти Слободана Жуњића, Београд, 2020, стр. 129–154.
„Посљедњи Галебов лет или о Десничиној метафизичкој танатографији“, у: М. Недић, М. Петровић (прир.), Зборник крушевачке Филозофско-књижевне школе бр. 21, Крушевац, 2020, стр. 97–125.
„Кοινωνία καὶ μυθο-λογία. Огледање о грчку старину о колективноантрополошким претпоставкама постојања заједнице“, у: Годишњак Факултета политичких наука 14/23 (2020), стр. 15–37.
„Модерни заплети са страхом. О значењу појма и о историјској генези феномена несигурности“,у: М. Бодин (прир.), међународна филозофска школа „Felix Romuliana“, Зајечар, 2020, стр. 53–76.
„На путу ка животном дјелу – између теоријског opus-а и дјеловања. Запажања уз списе Милана Брдара“, Зборник Матице српске за друштвене науке 174/2 (2020), стр. 255–270.
“The Concept of Engegement”, Philosophy and Society [Filozofija i društvo] 31/2 (2020), стр. 177–193.
„Биће и установа. Философско-историјска анализа програмска запажања уз питање обликовања српског духовно-културног простора“, у: Драган Станић и други (прир.), Српски културни простор. Устројство, вредности, проблеми I, Нови Сад, Матица српска, 2020, стр. 58–77.
„Археологија ангажовања. Духовноповијесне претпоставке појаве појма и његово операционализовање код Сартра“, у: Д. Михаиловић и В. Јеремић (прир.), Феномен Сартр. Мисао у покрету, Београд, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2020, стр. 93–109.

Уређена и приређена издања:

Мишљење у вртлогу нашега времена. Свечаник у част 80. рођендана академика Михаила Ђурића, Београд, 2005, (заједно са Данилом Н. Бастом; ISBN: 86-7058-302-X).
Мартин Хајдегер, Онтологија. Херменеутика фактичности, Академска књига, Нови Сад, 2007, ISBN: 978-86-86611-07-9.
Анемари Пипер, Мисли сам. Подстицај на филозофирање, Академска књига, Нови Сад, 2007 (ISBN: 978-86-86611-03-1.
Славој Жижек, Испитивање реалног (избор текстова), Академска књига, Нови Сад, 2008, (ISBN: 978-86-86611-11-6).
Отфрид Хефе, Правда. Филозофски увод, Академска књига, Нови Сад, 2008, ISBN: 978-86-86611-13–0).
Чарлс Тејлор, Извори сопства. Стварање модерног идентитета, Академска књига, Нови Сад, 2008, (ISBN: 978-86-86611- 26-0).
Карл Густав Јунг, О развоју личности, Београд–Нови Сад, ³2008, стр. 207 (у сауредништву).
Ралф Елм, Хоризонти појма хоризонт, Академска књига, Нови Сад, 2009, стр. 44
Вернер Бајервалтес, Платонизам у хришћанству, Академска књига, Нови Сад, 2009, стр. 303.
Сигмунд Фројд, О сексуалној тероији/ Тотем и табу, Академска књига Нови Сад, 2009, стр. 268.
Ханс Кремер, Критика херменеутике. Философија интерпретације и реализам, Академска књига, Нови Сад, 2010, стр. 331.
Жан Гронден, Увод у филозофску херменеутику, Академска књига Нови Сад, 2010, стр. 215.
Отфрид Хефе, Умијеће живљења и морал или: Усрећује ли врлина?, Академска књига Нови Сад, 2011, стр. 421.
Славој Жижек, У одбрану изгубљених ствари, Академска књига, Нови Сад, 2011, стр. 401.
Улрих Бек, Светско ризично друштво. У потрази за изгубљеном сигурношћу, Академска књига, Нови Сад, 2011, стр. 334.
Морис Мерло-Понти, Видљиво и невидљиво, Академска књига, Нови Сад, 2012, стр. 286.
Реми Браг, Мудрост свијета. Историја људског искуства васељене, Академска књига, Нови Сад, 2012, стр. 347.
Јан Паточка, Избор из философских списа, Академска књига, Нови Сад, 2013, стр. 422.
Емил Ангерн, Смисао и несмисао, Академска књига, Нови Сад, 2014, стр. 472.
Артур Лавџој, Велики ланац бића, Академска књига, Нови Сад, 2014, стр. 390.
Жан-Лик Марион, Еротски феномен, Академска књига, Нови Сад, 2015, стр. 244.
Јирген Хабермас, Теорија комуникативног деловања I–II, Академска књига, Нови Сад, 2017, стр. 994.
Александар Кожев, Појам ауторитета, Академска књига, Нови Сад, 2016, стр. 150.
Стенли Розен, Херменеутика као политика, Академска књига, Нови Сад, 2016, стр. 228.
Бернард Сјутс, Скакавац. Игре, живот и Утопија, Академска књига, Нови Сад, 2019, стр. 296.
Арнолд Гелен, Прачовјек и позна култура. Философски искази и исходи, Академска књига, Нови Сад, 2019, стр. 360.
Леополд Ранке, Србија и Турска у деветнаестом веку (заједни с Милошем Ковићем), Академска књига, Нови Сад, 2019, стр. 680.

Преведене монографије (без сапреводилаштава и без превода засебних чланака):

Едмунд Хусерл, Предавања о феноменологији унутрашње временске свијести, Издавачка књижарница Зорана Стојановић, Нови Сад–Сремски Карловци, 2004, стр. 200.
Мартин Хајдегер, Онтологија. Херменеутика фактичности, Академска књига, Нови Сад, 2007, стр. 114.
Вернер Бајервалтес, Платонизам у хришћанству, Академска књига, Нови Сад, 2009, стр. 303.
Ханс Кремер, Критика херменеутике. Философија интерпретације и реализам, Академска књига, Нови Сад, 2010, стр. 331.
Отфрид Хефе, Умијеће живљења и морал или: Усрећује ли врлина?, Академска књига Нови Сад, 2011, стр. 421.
Емил Ангерн, Смисао и несмисао, Нови Сад, 2014, стр. 472.
Арнолд Гелен, Прачовјек и позна култура. Философски искази и исходи, Нови Сад, 2019, стр. 360.