National(S) – Национални интереси Републике Србије: Од оспоравања до легитимације
Као неретко суштински оспораван термин у политичким наукама национални интерес је изазивао бројне теоријске расправе. Такође, овај концепт је веома често оспораван и у српској политичкој пракси, а имајући у виду и постојећи евидентни недостатак консензуса о томе шта су заправо национални интереси Републике Србије. Зато овај пројекат има за циљ унапређење научног фундуса о процесу дефинисања и промене концепта националног интереса и његовог легитимисања на глобалној сцени кроз међународно право и јавну дипломатију. Један од задатака пројекта јесте и упознавање кључних актера у Републици Србији са налазима истраживања и покретање стварне друштвене расправе о националним интересима земље.
Овај пројекат ће кроз истраживање међународног права и јавне дипломатије, као инструменте за легитимисање националних интереса Републике Србије, покушати да дају и одређене препоруке доносиоцима одлука у нашој земљи. Учесници на пројекту користиће различите методе прикупљања података (деск истраживања, научни и усмерени интервјуи, анкете, испитивање јавног мњења, фокус групе, итд.) и методе анализе података (анализа садржаја, анализа дискурса, статистичка анализа, итд.). Пројекат ће истовремено развијати и нову методолошку матрицу за евалуацију имплементације националних интереса Републике Србије.
Основни очекивани резултати пројекта су везани за објављивање научних чланака у рецензираним часописима, зборника радова са конференција, политичких документа, мишљења и анализа у српским медијима. Такође, пројекат ће имати и свој посебан web портал и podcast „Национални интереси Србије – National(S).”
Очекивани утицај наведених пројектних активности је везан и за подизање свести о националним интересима Републике Србије у широј и стручној јавности, али и код политичких елита. Посебан акценат током имплементације пројекта биће стављен и на изградњу научних и стручних капацитета за истраживање и практичну реализацију националних интереса Републике Србије.
Руководилац пројекта: проф. др Драган Ђукановић
Буџет пројекта: ЕУР 221,813.97
MIND – Мониторинг и индексирање мира и безбедности на Западном Балкану
Инспирисан позивима за снажнијим „локалним заокретом“ и „локалним власништвом“ у међународним односима, пројекат тежи да одговори значајан недостатак локално произведеног и међународно искомуницираног знања о мировним и безбедносним процесима на Западном Балкану (ЗБ). Дакле, уопштени циљ пројекта МIND је да пружи снажан допринос консолидацији мира и безбедности на ЗБ кроз иновативна, контекстуално осетљива и методолошки мешовита истраживања, нудећи савете о политикама заснованим на емпиријским налазима и унапређујући истраживачки засновано високошколско образовање у Србији. Овакав подухват подразумева мултиузрочну анализу која обухвата три главна и међусобно повезана нивоа анализе. Национални ниво се обрађује увођењем контекстуално осетљивог Балканског индекса мира, регионални ниво се анализира посматрањем регионалних безбедносних иницијатива и изградњом концепта РСИ 2.0, док је локални ниво обухваћен студијом случаја Косова и актуелном борбом око његовог политичког и правног (от)признавања. Пројекат је заснован на мешовитој методологији која почива на тријангулацији различитих квалитативних и квантитативних примарних извора и коришћењу науке о подацима ради развоја иновативног приступа управљању подацима, њиховој анализи и презентацији.
Нудећи локално произведно и трансдисциплинарно знање о миру и безбедности на ЗБ, исходи пројекта утичу на три главне публике – научнике, креаторе политика и студенте. Кључни производи пројекта су: а) Балкански индекс мира као јединствени упоредни „простор знања“ о питањима мира и безбедности; б) публикације са развијеним оригиналним теоријским концептима у врхунским научним часописима; ц) предлози јавних политика, извештаји и консултантске услуге релевантним заинтересованим актерима; и д) МIND базе података као алати за е-учење и наставу доступни високошколским установама. Развојем холистичког и емпиријски заснованог истраживачког приступа, дугорочни циљ пројекта је да свој тим позиционира у врх академске заједнице, као и заједнице креатора политика на ЗБ, те да Универзитет у Београду и НИО које учествују у пројекту учине једним од водећих центара за истраживање мира и безбедности у свету.
Руководилац пројекта: проф. др Немања Џуверовић
Буџет пројекта: ЕУР 272,889.26
CTES – Cultural Transfer Europe-Serbia from the 19th and the 20th century
Пројекат „Културни транфер Европа-Србија од краја XIX до XXI века“ бави се начином на који је деловао културни трансфер из Европе у Србију у претходна два века, како је овај процес обликовао модерно српско и југословенско друштво и како је водио њиховој „европеизацији“. У оквиру пројекта биће обрађени и они периоди када је постојао билатерални транфер и када је долазило и до културног трансфера из Србије у поједине европске земље. При анализи трансфера узеће се у обизир пренос, прилагођавање и преузимање знања, речи, идеја, људског капитала, роба и финансијских средстава из различитих европских центара у Србију. Посебно ће се пратити како је то утицало на поимање индетиета грађана и грађанки Србије и Југославије и како је процен европеизације утицао на поимање појма Европе у Србији и обема Југославијама. Пројекат обухвата четири периода: 1. Кнежевина и Краљевина Србија (до 1918), 2. Краљевина Југославија (1918-1945), 3. Комунистичка Југославија (1945-1991), 4. Трансфер Европа-Србија током периода транзиције.
У оквиру пројекта поред публикација, анализа и научних чланака биће урађена и посебна дигитална база података с наративним и илустративним изворима који сведоче у културном трансферу Европа – Србија од времена Доситеја Обрадовића до почетка 21. века.
Чланице и чланови тима долазе из пет установа: Институт за европске студије (6), Факултет политичких наука – УБ (2), Филолошки факултет – УБ (1), Балконолошки институт САНУ (1) и Институт за савремену историју (1).
У оквиру пројекта биће консултовани и европски стручњаци који су се бавили темом културног трансфера.
Руководилац пројекта: проф. др Слободан Марковић
Буџет пројекта: ЕУР 255,943.60