Дебата „Образовање у Србији“ одржана у Сремским Карловцима
Крајем јануара 2018. године у Сремским Карловцима је одржана дебата „Образовање у Србији“, као серије догађаја које Европски покрет у Србији и Факултет политичких наука организују у укупно 17 градова Србије, у сарадњи са Европским покретом у Србији – Сремска Митровица и Европским покретом у Србији – Краљево.
Дебате се одржавају у оквиру пројекта „Европа за мене“ који подржава Делегација Европске уније, са идејом да се у јавности покрену разговори на теме значајне за Србију у процесу европске интеграције и грађанима пруже проверене и корисне информације.
На дебати у Сремској Митровици, Ана Вушуровић Лазаревић, истраживачица из Центра за образовне политике говорила је о надлежности и улози Европске уније у образовању и објаснила да ЕУ нема политику образовања као што то имају националне државе, већ координира и пружа подршку како би се успоставила сарадњу између држава. Њен циљ јесте да обезбеди што већу мобилност, како запослених у образовању, тако и ученика и студената.
„Када говоримо о стандардима образовања, ЕУ интересују одређене теме које се виде кроз статистички систем Еуростат. Рано напуштање школовања једини је стандард који Србија испуњава од могућих осам, и он у Србији износи 6,1 одсто, док је циљ ЕУ 10 одсто, а ЕУ просек 10,7 одсто. Иако ови стандарди односно циљеви ЕУ нису обавезујући, већ служе ради упоређивања, поразна је чињеница да у осталих седам Србија достиже тек половину од европског стандарда”, нагласила је Вушуровић Лазаревић.
„Бројне мере и иницијативе на нивоу ЕУ јесу важне, јер покушавају да одговоре на изазове са којима се чланице ЕУ суочавају, а један од изазова јесте недостатак вештина. Ова област изузетно је значајна и за Србију. Постоје подаци који указују на то да велики проценат наших ученика не достиже ниво функционалне писмености у различитим областима, као и подаци о високој стопи незапослености код младих”, указала је Александра Ђуровић, истраживачица из Београдске отворене школе.
Она се осврнула на Агенду за нове вештине и нова радна места, скуп препорука којима се настоји да се одговори на проблеме који су препознати на нивоу ЕУ, на развој и препознавање вештина, али и на предвиђања које ће то вештине бити потребне у будућности. Александра Ђуровић додала је да се у овој области једна од кључних новијих препорука односи на ревизију оквира кључних компетенција, као и на вештине управљања каријером и учења кроз рад.
Проф. др Марко Симендић, продекан за студије I степена Факултета политичких наука Универзитета у Београду указао је на један аспект ‒ коме је и коме ће образовање у наредним годинама бити доступно.
„Систем, како је тренутно уређен, не пружа прилику за високо образовање довољном броју потенцијалних студената, а посебно осетљивим групама. То је велики проблем. Две препознате осетљиве категорије у високом образовању јесу особе са хендикепом и особе ромске националности, али број буџетских места одређених за ове две групе студената је недовољан. Постоји и трећа група која је такође занемарена, а обухвата све оне који нису у могућности да приуште школовање на факултетима”, истакао је професор Симендић.
„Ако је циљ раст броја високо образованих грађана и ако желимо да високо образовање буде доступно свима, од великог значаја би била системска оријентација ка приступачнијем образовању. Ту можемо говорити о свеобухватнијим програмима помоћи угроженим категоријама, али и о образовању на државним универзитетима које ће у потпуности бити финансирано из буџета.”, подвукао је проф. др Марко Симендић.
