НАУЧНИ СКУП „АКТУЕЛНОСТ ФРОЈДОВЕ МИСЛИ“

Поводом 160 година од рођења оца психоанализе Сигмунда Фројда (1856-1939), одржан је научни скуп „Актуелност Фројдове мисли“ на Факултету политичких наука.

Декан Факултета проф.др Драган Р. Симић изразио је велико задовољство јер факултет има част да буде домаћин овог скупа, а на тему дела једног психоаналитичара и горостаса 20.века. „Сигмунд Фројд је вишезначан мислилац и сви смо се некад сусретали са његовим делом у различитим областима. Када смо тумачили улогу инстинкта у понашању појединца и ми са катедре за међународне односе, морали смо се позабавити његовом мишљу“, изјавио је проф.др Симић. Он се посебно захвалио проф.др Слободану Г. Марковићу и проф. др Вукашину Павловићу из Центра за демократију, за организовање овог научног скупа и пожелео сву срећу у даљем раду.

Проф. др Вукашин Павловић, председник управног одбора Центра за демократију, захвалио се панелистима који долазе са 5 различитих факултета Универзитета у Београду, као и књижевницима и представницима верских заједница, који су својим присуством увеличали овај скуп.

Проф.др Слободан Г. Марковић рекао је да је у историји идеја у Србији, Сигмунд Фројд заузео посебно место и да се својим делом истакао између два светска рата. „Више десетина хиљада примерака продатих на простору бивше Југославије, показатељ је да је наша средина истраживала и прихватила Фројда. Он је код нас перципиран кроз књижевност, забаву и филм“ , саопштио је проф.др Марковић.

Први панел носи назив „Фројдово завештање“, по књизи проф.др Жарка Требјешанина. На панелу су говорили проф.др Гордана Јовановић , проф.др Жарко Требјешанин , проф.др Петар Јевремовић, проф.др Ђуро Шушњић и књижевник Филип Давид.

„Живимо у добу у којем нам много шта недостаје, а критичка мисао највише. Поставља се питање да ли је психоанализа критичка теорија, а то зависи од тога како доживљавамо саму критику“, указала је проф.др Гордана Јовановић. Она је подсетила на дијагнозу коју је Кант изрекао крајем 18.века, да ум мора да садржи само оно што је издржало слободно и јавно испитивање.„Психоанализа је теорија која нам помаже у разоткривању свега онога што нам се на први поглед може показати као саморазумљиво“,додала је проф.др Јовановић.

Проф. др Жарко Требјешанин предочио је да је психоанализа својом појавом уздрмала једну просветитељску, рационалистичку и ружичасту слику о човеку. „Оно што нам је Фројд завештао јесте нови,критички и детективски метод којим се разоткрива несвесно, полазећи од неких наизглед безначајних детаља. То је метод дешифровања онога што је скривено“, објаснио је проф.др Требјешанин. Он је навео да је посебан Фројдов допринос у песимистичкој антропологији, јер човека схвата као биће неостварљивих жеља.

„О томе какав је Фројд истраживач и методолог можемо да се споримо, али оно што је неоспорно јесте да је знао да пише и да влада текстом. У свом делу представио је богатство унутрашњег света његових пацијената“, истакао је проф.др Петар Јевремовић. Он се осврнуо на то да је Фројдова теорија кроз све своје промене била стриктно везена његовим схватањем неурозе, а оно што је занемарио јесу психотични механизми. „Проблем неуротичности није потиснутост, већ да се оно потиснуто задржи у стању потиснутог“, указао је проф.др Јевремовић.

Проф.др Ђуро Шушњић навео је у свом излагању разлике између мита и сна. Он је рекао да оно што појединац потискује у несвесно , то исказује у сну и да сан представља допуну и критику дневне стварности. „ Веровање подразумева деловање. Стога, су мит и обред две стране исте медаље. У обреду је вера прешла у дело и тако обред даје смисао миту“, нагласио је проф.др Шушњић. Он је рекао да се људско биће свуда налази прд истим или сличним изазовима и да није случајност што се митови понављају, већ да је то нужно обележје људске природе.

„Морамо се окренути историјској ситуацији и времену у којем је Фројд живео. То је време јаког антисемитизма, а управо је ово одговор на питање зашто Фројд није истицао своје јеврејске узоре“, изјавио је књижевник Филип Давид. Он је објаснио да је у јеврејској традицији веома битан језик, а и код Фројда се као један од најважнијих елемената уочава однос према језику.

Модератор првог панела проф.др Слободан Г. Марковић истакао је да је Фројдово занимње за антропологију било трајно. „Фројд представља заступника инстинктивизма људске природе. У свом делу „Нелагодност у култури“, Фројд сматра агресивност урођеном, а рат неизбежним односом између људи“, овим речима проф.др Марковић је затворио први панел.

На другом панелу конференције говорили су еминентни интелектуалци и познаваоци лика и дела Сигмунда Фројда: академик др Владета Јеротић, проф. др Љубомир Ерић, проф. емеритус др Вукашин Павловић, проф. др Чедомир Чупић, рабин Исак Асијел, проф. др Миланко Говедарица и књижевник мр Џевад Сабљаковић. Модератор панела био је проф. др Жарко Требјешанин. Након оба панела уследиле су једночасновне дискусије свих учесника конференције.