Вести

Отворена Школа америчких студија

Школа америчких студија Центра за студије Сједињених Америчких Држава отворена је на Факултету политичких наука, а на отварању су говорили проф. др Дарко Надић у име Факултета политичких наука и Тимоти Стандерт, саветник за медије и културу Амбасаде Сједињених Америчких Држава који јеодржао и прво предавање на четвородневној Школи. „Велико ми је задовољство да отворим ову школу која се одржава на петнаестогодишњицу од оснивања Центра за студије САД чији је оснивач и доректор наш декан, проф. др Драган Р. Симић“, рекао је професор Надић. Он је истакао како ће у наредних пар дана сви присутни бити у прилици да чују низ занимљивих предавања о САД-у из којих ће много тога научити.

Тимоти Стандерт  говорио је на тему „Америчка јавна дипломатија“ и објаснио је процес добијања звања дипломате у САД-у и на који се начин тај процес разликује у већини других земаља на свету. „ Појам јавне дипломатије није појам који се користи у свакодневном говору.  Он представља начин на који амбасаде комуницирају, не са политичким званичницима или корпорацијама, већ са јавношћу“, објаснио је Стандерт. Саветник за медије и културу изнео је циљеве јавне дипломатије, а то су утицај на слику страних држављана о одређеној држави, промоција узајамног разумевања, исправљање стереотипа и индиректан утицај на званичнике. „Осврнуо бих се на концепт Џозефа Наја о мекој моћи који је изузетно важан када се говори о јавној дипломатији, јер мека моћ има велики утицај на масе. Постоји много примера где су различите компаније или филмови утицали на позитивну или негативну перцепцију о САД-у у некој држави“, саопштио је Стандерт. Он је предочио како избор амбасадора може имати велики утицај на јавност и навео пример избора Керолајн Кенеди за амбасадора у Јапану у време Обамине администрације. „Ахилова пета америчке јавне дипломатије јесте насиље, али оно о чему се често не говори јесте доза самосвести о сопственим грешкама, такође кроз различите пројекте попут Фулбрајт програма или амбасадорског фонда за очување културе у некој држави шири се позитивнија слика о Сједињеним Државама“, закључио је Тимоти Стандерт.

Предавање на тему „Безбедносна и спољна политика САД – има ли обрасца у њој?“ одржао је мр Драган Живојиновић са Факултета политичких наука. Он је појаснио амерички председнички модел и навео да иако је председник моћна фигура, он није једина фигура и да је у неким случајевима потпуно немоћан. „Осамдесет посто америчке спољне политике је имплементација. Постоји велика разлика између планова и реализације која је тежа, јер има много више актера. Често заборављамо логистику, а она је изузетно важна“, указао је Живојиновић. Он је објаснио да је из тог разлога врло тешко проценити где заправо станује моћ. „Политичар увек може да убије право ако жели, али ће то бити на штету процеса. Уколико желимо да држава функционише мора да се испоштује процес“, саопштио је Драган Живојиновић. Он је објаснио како је проблем Кисинџерове спољне политике то што је ефикасност ишла на штету процеса. „Главни актери америчке безбедносне политике су циљеви, средства, детерминанте и спровођење“, изјавио је Живојиновић.

Наредно предавање одржала је професорка др Сања Данковић Степановић на тему ,,Основе америчког правног система“. ,,Амерички систем се ослања на британску правну традицију, у односу на коју има велики број спечифичности. Такође, амерички систем је обликован са великим утицајем француског права, нарочито у области људских права“, нагласила је проф. Данковић Степановић. Професорка је истакла да су разлике у односу на британски правни систем постојање писаног устава, федерални систем  и концепт права и слобода (од штампе до поседовања оружја). ,,Правни систем почива на прецедентним одлукама, а не на основу написаних правних аката, нпр. у форми закона“, објаснила је проф. Данковић Степановић. Професорка је предочила да постоји одређени број правних института који су преузети у континенталном праву, а своје порекло имају у америчком правном систему, као нпр. независна регулаторна тела (агенције), која представљају струковне органе са могућношћу доношења регулатива. ,,Амерички правни систем почива на принципима слободе, индивидуализма, поделе и контроле власти, федерализма, индивидуализма и обичајног права“, указала је проф. Данковић Степановић. Она је објаснила да принцип индивидуализма представља постојање мноштва личних вредности које паралелно егзистирају докле год не угрожавају једне друге. ,,Живот је ствар искуства, а не само академске одлуке. У америчком систему права се креирају индуктивно – од појединачног случаја, али уз стално преиспитивање да ли је могуће боље“, закључила је професорка Сања Данковић Степановић.

Школа америчких студија одржава се од 8. до 11. октобра 2019. године поводом обележавања јубилеја 15 година постојања и рада Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду.