Одржан округли сто “Balkan Peace Index: Local Ownership in Measuring Peace“ у оквиру 17. Сабора политиколога
Округли сто на тему “Balkan Peace Index: Local Ownership in Measuring Peace“, на ком су говорили Немања Џуверовић, Тијана Речевић, Сања Војводић, Јелена Пејић Никић, Александар Милошевић, Горан Тепшић, Милош Вукелић и Милан Варда са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, одржан је у оквиру 17. Сабора политиколога.
Немања Џуверовић је објаснио да је Балкански Индекс Мира једна од три базе у овиру пројекта “Monitoring and Indexing Peace in the Western Balkans“, којег финансира Фонд за науку. Он је саопштио да је то први индекс направљен на основу „Decision Making“ алгоритма. „Основна идеја пројекта је тзв. локални заокрет у међународним односима, што подразумева да производња знања у одређеном региону треба да долази више изнутра. Индекс прати седам индикатора: политичко насиље, регионалне међународне односе, државне капацитете, политички плурализам, борбу против криминала, одрживост животне средине и социјално-економски развој“, рекао је Џуверовић.
Горан Тепшић је нагласио да се алгоритам програмира, тако да се унесу само најниже вредности, при чему програм рачуна остале, закључно са описном оценом мира у појединачној земљи. Он је додао да је домен политичког насиља елиминациони критеријум, што значи да се не може говорити о овим врстама мира ако дође до оружаног сукоба. „Домен политичког насиља се састоји од три индикатора: политичког терора, екстремизма и тероризма. Тероризам на простору Западног Балкана није кључан фактор за мерење, иако не делује да ће то постати, хипотетички је могуће“, закључио је Тепшић.
Милош Вукелић је објаснио да политички односи директно утичу на економске односе, због чега економски фактори нису посебно обрађивани. Он је саопштио да је регионалне међународне односе најбоље мерити преко кључних догађаја, које можемо пратити путем медија и експертских анализа. „Регионалне интервенције подразумевају да државе могу бити њихов субјекат и објекат, те одређена држава може бити предмет страних интервенција и покретач истих. Државе су подложне интервенцијама великих сила, Европске Уније и Сједињених Америчких Држава, а постоје и примери интервенција у сајбер простору“, наговестио је Вукелић.
Милан Варда се осврнуо на домен државног капацитета, у чијем склопу су мерени индикатори државне контроле и државних давања у областима образовања, здравства и подршке угроженим групама становништва. Он је нагласио да су праћени проценат и ниво образовања, односно колико људи је завршило одређени степен едукације. „Када је у питању здравство, мерили смо број становника обухваћених здравственом заштитом, квалитет и улагање у њу. У оквиру овог индикатора, Србија је показала изненађујуће добре резултате“, оценио је Варда.
Сања Војводић је изјавила да Стокхолмски међународни институт за проучавање мира издваја одрживост животне средине, као једну од основних компоненти за одржање мира и стабилности једне државе. Она је саопштила да је регион Западног Балкана један од најпогођенијих климатским променама, са најлошијим квалитетом ваздуха у Европи. „Увиђа се корелација да што су државе подложније конфликтима, њихова одрживост животне средине је угроженија. Животна средина није стабилна позадина у међународним односима, већ она има активан допринос у њиховом одржању“, подвукла је Војводић.
Тијана Речевић говорила је о борби против криминала у земљама Западног Балкана. Она је истакла да овај индикатор у себи има објективну и субјективну компоненту, где објективна мери стопе криминала, а субјективна се базира на процени безбедности коју грађани осећају. „Грађани се на читавом Западном Балкану осећају „надпропорционално“ сигурно и безбедно, у односу на то како процењују стање у својој земљи и поверење у судство и полицију. Судство се показало као круцијални елемент који често одређује резултат борбе против криминала“, навела је Речевић.
Јелена Пејић Никић је указала на важност политичког плурализма и постојања различитих интереса у друштву. Она је рекла да се у оквиру овог домена мере три индикатора: степен грађанске слободе, избори, као кључни демократски механизам и политичка поларизација, као једини негативни индикатор. „У оквиру грађанске слободе издвајају се: слобода изражавања, окупљања и удруживања. Избори су начин на који се сви интересни ставови у друштву преводе у институције и они се рачвају на три нивоа: на изборне услове, дан избора и оно што следи након њих“, закључила је Пејић Никић.
Александар Милошевић је објаснио утицај социјално-економског развоја на постизање позитивног мира. Он је издвојио неколико индикатора при проучавању индекса, преко извештаја и докумената Уједињених нација. „Најважнији индикатори су економски изгледи, социјални и економски капитал и степен корупције. Економски капитал меримо кроз стопу незапослености, сиромаштва и расподеле богатсва“, подвукао је Милошевић.
