Вести

,

Резултати истраживања студенткиња и студената Факултета политичких наука

Студенткиње и студенти друге године Факултета политичких наука Универзитета у Београду, у оквиру предмета Методологија политиколошких истраживања са статистиком, спровели су истраживања на две теме „Заступљеност жена на значајним друштвеним положајима у Србији” и „Ставови грађана Републике Србије о COVID-19″, током априла ове године.

Колегинице и колеге друге године смера Социјална политика и социјални рад спровели су истраживање „Заступљеност жена на значајним друштвеним положајима у Србији”.

Резултати прикупљених информација показују да мушкарци сматрају да важну улогу, приликом запошљавања жена, играју стручна квалификација и радно искуство, физички изглед, као и брачни и родитељски статус. Такође, када је реч о мобингу, већина испитаника  сматра да су жене подложније истом. Међу испитаницима влада мишљење да женама није пружено довољно прилика да покажу своје умеће и способности на лидерским позицијама и да је управо то разлог веће заступљености мушкараца на истим.

Међутим, постоје и подаци који говоре о томе да заправо нису жене те које су стигматизоване у појединим областима, већ да су то управо мушкарци. Женама припадају улоге у обављању многих послова, док мушкарцима остаје да се баве неким физички тежим пословима, па самим тим они у поједним темама постају угроженија група, насупрот женама.

Оно на чему треба радити у наредном период и ка чему треба тежити како би постигли да нам друштво буде равноправно јесте чињеница да на многим сегментима мора да се ради, мења и унапређује улога и положај жена, како би се постигла тотална равноправност.

У попуњавању упитника учествовало је укупно 710 пунолетних грађанки и грађана свих генерација из Републике Србије. Упитник је дизајниран тако да испита ставове испитаника на тему заступљености жена, да се сазна какви су ставови по питању учествовања и права жена у свакодневном животу, али и да се сазна како размишљају мушкарци, а како жене о овим темама. Такође, један од циљева овог истраживања је било испитивање статуса и положаја жене, односно колико су жена успеле да остваре равноправност са мушкарцима.

Колегинице и колеге друге године смера Политикологија и смера Међународне студије спровели су истраживање „Ставови грађана Републике Србије о COVID-19″.

На основу добијених података, грађани су пре свега задовољни својом финансијском ситуацијом, а исто тако сматрају да им пандемија вируса COVID-19 неће нанети велику финансијску штету, сходно томе не купују превише намирница већ се обезбеђују за два или три дана, што је сасвим солидно с обзиром да је постојао и полицијски час који је трајао цео викенд.

Када је у питању информисање, грађани су у великој мери пратили информације на друштвеним мрежама, интернет порталима и телевизијама, међутим, те информације посматрали су са одређеном дозом сумње, што је било и очекивано с обзиром на то да су се појављивале многе теорије завере изазване појавом вируса. Оно што је занимљиво јесте да, иако су грађани у великој мери читали интернет портале, већина је наводила да информације о вирусу COVID-19 добија путем телевизијских медија, при чему закључујемо да су грађани пратили директне изјаве политичара који су се појављивали на телевизијским програмима. Што се тиче питања политичара, грађани им у великој мери не верују, за разлику од кризног штаба у чију стручност се у већој мери уздају, што нас доводи до закључка да испитаници много више верују стручном кадру од самих политичара који су доносили мере уз саветовање са лекарима.

Када су у питању саме мере грађани су их се придржавали и углавном били сагласни са донетим одлукама, што показује одређену дозу одговорности према датој ситуацији. Иако је појава вируса COVID-19 уздрмала читав свет, грађани нису паничили већ су, према добијеним подацима, били умерено забринути, што је сасвим нормално у оваквој ситуацији с обзиром да је све време била доминантна егзистенцијална криза и питање последица самог вируса, који је у протеклих неколико месеци однео доста људских живота. Међутим, то можемо повезати и са информацијом да већина испитаника нема хроничних обољења и што је анкету попунила претежно млађа популација између 18 и 30 година.

С обзиром на то да се у медијима кретала информација надметања у давању помоћи од стране великих сила, грађани су на то питање одговорили тако што су у сваком смислу дали предност Русији и Кини. НР Кина је пре свега након четири месеца борбе скоро па „истребила“ вирус, и слала своје стручњаке широм света како би помогли у спречавању даљег ширења пандемије. Свакако да су се грађани сложили да је помоћ других држава увек добродошла, што је и неопходно у оваквим ситуацијама, где се читав свет бори против „невидљивог непријатеља“.

Учествовање у попуњавању упитника узело је укупно 1.039 пунолетних грађанки и грађана свих генерација из Републике Србије. Упитник је дизајниран тако да испита ставове испитаника на тему актуелног вируса који је читав свет паралисао. Желели смо да сазнамо како грађани виде ову ситуацију, како се о вирусу информишу, али и да сазнамо како и у којој мери се грађани придржавају мера и како виде одлуке представника власти и кризног штаба. Такође, један од основних циљева истраживања био је да се испита утицај иностране помоћи у борби са решавањем вируса COVID-19.

Детаљније о оба истраживања можете прочитати у следећим документима.