Вести

Истраживање: „Ставови студената о евроатланским интеграцијама у Србији“

Резултати истраживања „Ставови студената о евроатланским интеграцијама у Србији“, чији су аутори асистенти Факултета политичких наука Никола Јовић и Душан Вучићевић, представљени су на ФПН-у. Истраживање је спроведено у оквиру пројекта Мисије ОЕБС-а и Факултета политичких наука. Представљање се састојало се из три сегмента: дебате, представљања резултата и панел дискусије стручњака.

Јанко Ђорђевић и Огњен Миладиновић из „Отворене комуникације“ дебатовали су на тему: „Да ли Србија треба да уђе у НАТО?“ Разлоге за улазак у НАТО навео је Миладиновић са акцентом на војно-стратешким и спољнополитичким предностима које би Србија тим путем остварила. Аргументе против изнео је Ђорђевић рекавши да људи у Србији то не желе као и да би прикључење донело спољнополитичке проблеме.

„Истраживање се бави анализом ставова 863 испитаника са четири факултета Универзитета у Београду, са Правног, Филозофског, ФОН-а и ФПН-а. Млади имају најмање поверења у политичке партије и председника републике, а највише у војску и Српску православну цркву“, истакао је Никола Јовић, асистент на ФПН-у. Он је додао да 7,8% испитаника подржава улазак у НАТО,  чланство Србије у ЕУ подржава 36%, а 80% њих залаже се за војну неутралност. „Неповерење према НАТО у Србији постоји услед последица бомбардовања, као и због перцепције о тренутној непријатељској настројености према нашој држави. Односи Србије и НАТО зависиће од емотивних баријера грађана и изградње односа поверења“, подвукао је Никола Јовић.

Панел дискусију стручњака отворио је проф. др Жарко Обрадовић, председник Одбора за спољне послове Народне скупштине истакавши да је војна неутралност Србије мудра и оправдана одлука. „Србија је нашла праву меру односа са НАТО-ом, без потребе за чланством, а прикључење Европској унији је логична последица наше политике. У спољнополитичким односима не треба бити вођен емоцијама већ чињеницама“, сматра Обрадовић. Он је упозорио да вођење овакве политике, засноване на војној неутралности и путу ка ЕУ није лако, али је могуће и оствариво.

„Од 2008. године у Србији се осећа пад подршке ЕУ и НАТО. Узрок томе су емоције, сећања, наша унутрашња политика и дешавања у региону“, указао је др Душан Пророковић, директор Центра за стратешке алтернативе. Он се осврнуо и на проблеме у вези са кризом кроз коју пролази ЕУ, али и системске проблеме у НАТО, који ће узроковати даљи пораст скептицизма. „Алтернатива се мора тражити с обзиром на промену равнотеже снага у међународним односима. Такође, ЕУ и НАТО се суочавају са демографском експлозијом и прерасподелом богатства“,  појаснио је Пророковић.

Декан ФПН-а проф. др Драган Р. Симић похвалио је зрелост истраживања и научну диверзификованост. „Србија треба да се понаша стратешки увећавајући сопствену војну моћ, склапајући савезништво у региону и да се сврста на страну јачег. Ово је тешка политика за једну државу, узимајући у обзир и наше ратно наслеђе“, рекао је Симић. Он је предочио да се однос равнотеже снага постиже ограничавањем једне моћи другом.

Преузмите скраћени извештај о резултатима истраживања

 

 

dscn8498 dscn8511 dscn8517 dscn8540 dscn8541 dscn8548 dscn8582 dscn8590 dscn8602-1 dscn8602 dscn8604

Related Posts