Бирмингемска школа по први пут на ФПН-у: одржана међународна радионица ,,Cultural Studies and the Balkans in a Changing Europe”
Професори/ке и докторских студената/киња из области културе и медија одржали су 10. маја на Факултету политичких наука Универзитета у Београду међународну радионицу ,,Cultural Studies and the Balkans in a Changing Europe” на којој је разматрано како кључни појмови културних студија као што су идентитет, артикулација, мобилност или популарна култура помажу у разумевању проблема припадности и комуникације у савременој Европи и посебно њеном југоисточном делу.
Дебату је отворио Дејвид Морли (Давид Морлеy), један од пионира и најистакнутијих представника Британских културних студија, један од привих истраживача утицајног Центра за саврмене културне студије Универзитета у Бирмингму (CCCS) а данас професор на Универзитету Голдсмитс у Лондону. Покретањем питања граница, ,,gated communities” и кретања људи у данашњем свету, професор Морли је говорио о мобилности информација и људи као једном од најоспораванијих културних ресурса савременог света. Развој технологија али и многи други примери попут таласа избеглица из конфликтних подручја који од 2015. године масовно траже спас у Европи, створили су илузију о великој мобилности. Међутим, професор Морли је на примеру Брегзита и његовог родног Бирмингема, показао управо супротне тенденције и фокусирао се на анализу проблема немобилности и невидљивости.
Први панел је дебату из Велике Британије вратио на терен Југоисточне Европе где се одвијају паралелни и често контрадикторни процеси. Вана Гоблот са Универзитета Голдсмитхс разматрала је носталгију и посебно се бавила значајем телевизије у креирању али и ‘брисању’ сећања на постору бивше Југославије. Моника Метyкова са Универзитета Сасекс бавила се ремилитаризацијом на југоисточним границама ЕУ и ауторитарним тенденцијама у Мађарској. С друге стране, Златан Крајина са Универзитета у Загребу је анализирао концепт периферије и периферализације центра у контексту унутрашњих криза у Европи али и глобалних промена са посебним освртом на њихов значај на реконструкцију глобалне културне географије.
Други панел је отворила Марина Симић са Универзитета у Београду анализирајући изазове проучавања свакодневног живота у постсоцијализму. Јелена Ђорђевић, такође са Универзитета у Београду, је затим говорила о генези развоја културних студија и поставила низ питања у вези са њиховом будућношћу што је отворило нову дебату на радионици. Сњежана Миливојевић је указала на кључне моменте и изазове рецепције култрних студија на Балкану, њихову релевантност за истраживање новог таласа ауторитаризма у региону и сумирала идеје о којима се разговарало на радионици.
У продуктивној расправи отворен је низ питања које обликују динамично интердисциплинарно поље културних студија у различитим академским световима и културним контекстима савремене Европе и посебно Балкана.
Радионицу су организовали и модерирали доцент Златан Крајина, са Факултета политичких знаности Универзитета у Загребу и професорка Сњежана Миливојевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
