Одржани VIII Дани јавних политика
Осми по реду Дани јавних политика, у организацији Групе за анализу и креирање јавних политика, Фондације Конрад Аденауер и Факултета политичких наука Универзитета у Београду, ове године по први пут одржани су онлајн, путем платформе Zoom. Панелисти су у оквиру предавања и дискусија говорили о међународним односима, економској политици и одрживом туризму у доба пандемије вируса корона.
Дане јавних политика 2020. године отворили су извршни директор Групе за анализу и креирање јавних политика Милош Хркаловић и директор представништва Фондације Конрад Аденауер за Србију и Црну Гору господин Норберт Бекман-Диркес.
У име Групе за анализу и креирање јавних политика Милош Хркаловић изразио је посебно задовољство што се, упркос отежаним условима, Дани јавних политика одржавају и ове године. „Култура демократског дијалога која краси Дане јавних политика од почетка је велика и значајна ствар“, рекао је Хркаловић. Он је нагласио да је ове године забележен рекордан број учесница и учесника на конференцији.
У име Фондације Конрад Аденауер присутне је поздравио директор представништва за Србију и Црну Гору господин Норберт Бекман-Диркес, који је истакао значај тема које се обрађују у оквиру Дана јавних политика сматрајући да оне указују на неопходност солидарности на глобалном нивоу. „Драго ми је да одржавамо дугу традицију сарадње и дискутујемо о темама важним како за Европу, тако и за читав свет“, изјавио је Норберт Бекман-Диркес. Он је позвао на међусобно разумевање током прилагођавања новонасталим околностима, али и на наставак партнерства.
Предавање на тему „Међународни односи у доба пандемије“ одржао је истраживач-сарадник са Института за политичке студије Младен Лишанин.
Лишанин је оценио да је пандемија довела до нових околности, али и приморала доносиоце одлука да другачије гледају на изазове који се пред њима налазе. Он је додао да се уобичајни проблеми међународних односа нису битно променили појавом пандемије. „Светска епидемија није обрисала традиционална питања тврде моћи у економији. Уколико нешто може да изокрене клатно у интернационалним односима то је управо ова Covid-19 криза“, казао је Младен Лишанин. Он је саопштио да је још увек неизвесно како ће међународни односи изгледати на самом завршетку пандемије јер се државе у кризи окрећу себи. Лишанин је подвукао да je сасвим сигурно да ово није последњи изазов, као ни криза ове врсте, коју ће текуће генерације имати прилике да виде.
„Економска политика у време Covid-19 епидемије“ била је тема дискусије на којој су учесници били проф. др са Факултета за примењени менаџмент, економију и финансије Татјана Драгичевић Радичевић и члан Фискалног савета Републике Србије Никола Алтипармаков. Модератор дисусије био је главни и одговорни уредник недељника „НИН” Милан Ћулибрк.
Професорка др Татјана Драгичевић Радичевић са Факултета за примењени менаџмент, економију и финансије истакла је да је ово изузетно кратак период за доношење неких закључака и да је потребно опсежно истраживање овако комплексне кризе. „Србија у овом тренутку, према проценама Међународног монетарног фонда, има један од нижих падова у економији. У одређеним секторима, последице су биле велике и по свет, али и по Републику Србију“, истакла је проф. Драгичевић Радичевић. Када је у питању поређење кризе изазване поплавама из 2014. године и кризе са вирусом корона, професорка Драгичевић Радичевић рекла је да тренутно влада велика неизвесност и да ће се последице кризе видети тек за две до три године и додала да су ефекти кризе очигледнији у краћим ванредним стањима. На питање да ли нас чека економска криза након епидемије професорка није имала оптимистичан став. „Мој став је врло песимистички, јер нам предстоји тешка и неизвесна зима и то не само у економском, већ и епидемиолошком смислу. Узрок кризе увек утиче на интензитет и трајање исте“, саопштила је проф. Драгичевић Радичевић.
Члан Фискалног савета Републике Србије Никола Алтипармаков објаснио је зашто Србија има мањи пад у односу на развијене земље Западне Европе. Наиме, Алтипармаков подсетио је да је Србија ниско развијена земља и да не прати светске токове у оној мери у којој то раде развијеније земље. „Позвао бих се на стару изреку да ко високо лети, нисоко пада, тако да развијене земље имају велики пад од преко чак 8 одсто БДП-а“, предочио је Алтипармаков. Алтипармаков је истакао је да је криза изазвана поплавама у Републици Србији 2014. године трајала краће и да је утицај на економију био знатно другачији. „Сада имамо другачију ситуацију, јер смо ушли са јако високом стопом раста, криза нас јесте оборила, али са релативно високог нивоа. Када је реч о 2014. години, ми смо већ били у економској кризи коју су поплаве додатно продубиле“, оценио је Алтипармаков. На питање да ли нас чека економска криза након епидемије, Алтипармаков је нагласио да је ово највећа криза ове генерације, која ће изазвати велике неједнакости и о којој ће се говорити у наредним деценијама.
Тема последње панел-дискусије VIII Дана јавних политика била је „Одрживи туризам” на којем су учествовали државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Мирослав Кнежевић и директор Пословног удружења хотелско угоститељске привреде Србије – HORES др Георги Генов. Модераторка панел дискусије била је Милица Пујкиловић.
Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Мирослав Кнежевић изјавио је да се српски туризам од јануара 2020. године услед последица пандемије вируса корона преоријентисао на промоцију домаћег туризма нашим грађанима. „Донета је одлука да се одобре додатна средства за домаће ваучере што представља стимулацију за трошење и останак у нашој држави“, нагласио је Кнежевић. Он је указао на важност девизног прилива иностраних туриста, који је, какао је истакао, незаменљив. Према његовим речима, Србија мора бити спремна за отварање граница и додао да је уверен у то да ће се наша земља, у периоду након пандемије, добро позиционирати на глобалном тржишту.
Директор Пословног удружења хотелско угоститељске привреде Србије – HORES др Георги Генов додао је да се 86 одсто туриста опредељује за боравак у хотелима који поседују сертификат којим су се обавезали на поштовање свих епидемиолошких мера. „Очекујем да ће се у наредном периоду велики број хотела сертификовати и о томе обавестити своје кориснике путем друштвених мрежа. Хотели имају протокол и препоруке Светске здравствене огранизације које морају поштовати“, истакао је Генов. Он сматра да PCR тест не треба да буде услов за боравак у хотелу, јер таква одредба може бити дискриминаторна што може довести до смањења посета у хотелимa и осталим смештајним објектима.
