Одржан разговор о књизи доц. др Милоша Хрњаза ,,Распад Југославије пред судом: правна квалификација оружаних сукоба у Југославији у пракси судова у Србији“
Разговор о књизи доц. др Милоша Хрњаза ,,Распад Југославије пред судом: правна квалификација оружаних сукоба у Југославији у пракси судова у Србији“, одржан је на Факултету политичких наука, а пренос уживо био је омогућен и путем платформе Zoom.
У разговору о књизи учествовали су проф. др Радмила Накарада, проф. др Весна Кнежевић-Предић и асист. Јања Симентић Поповић са ФПН-а, Иван Јовановић из Програма Уједињених нација за развој (UNDP), правни саветник Гојко Пантовић из Мисије ОЕБС-а у Србији, Павле Килибарда са Женевске академије за међународно хуманитарноправо и људска права и аутор књиге, доц. др Милош Хрњаз са ФПН-а.
Присутнима се на почетку скупа обратио декан ФПН-а проф. др Драган Р. Симић честитавши доценту др Милошу Хрњазу на промоцији књиге. Он је увидео да се после одређене временске инстанце, из правног угла може рећи да је класификација одређених догађаја утицала на расплет истих. ,,Није лако сагледати шта право говори о тим догађајима – да ли је то био међународни сукоб или грађански рат једне државе“, рекао је декан Симић и упутио присутне на књигу. На крају излагања, декан је посебно похвалио истраживачки рад и дело доц. др Милоша Хрњаза.
Правни саветник мисије ОЕБС-а у Србији Гојко Пантовић, поздравио је све присутне и истакао да је мисија од раних 2000-их била укључена у тематику процесуирања ратних злочина и да је дала допринос у успостављању функционалног система права и међународне сарадње. ,,Мисија улаже напоре да младима подигне свест о раду међународних трибунала и судова који су се бавили овом тематиком, домаћих судова за ратне злочине, њиховим недостацима и утврђеним чињеницама о овим предметима“, нагласио је Пантовић. Он сматра да је број коришћених извора, фуснота и чланака невероватан и изузетно важан за све које занима међународно право. ,,Књига је писана веома питко и разумљиво и врло је лако читати ову тематику, која ни правницима често није лака за читање, а камоли људима који нису у овој струци“, нагласио је Гојко Пантовић.
Проф. др Радмила Накарада рекла је да се суочавамо са генерацијом које сукоби више не занимају, као и међународним актерима који нам на један посредан начин наглашавају да сукоби нису довршени и да се ту крију посебни изазови. ,,Након 30 година сукоби који су довели до слома нису довршени. Иако не постоје оружани сукоби и инциденти, постоји висок степен неповерења, неразумевања и сукобљених амбиција и интереса који смерају ка некој новој картографији на Балкану, који су још увек проблем са којим се ми суочавамо“, објаснила је проф. др Накарада. Она је упозорила да је веома тешко успоставити линију извесности, што је задатак нове генерације правника, али и да се та линија извесности не може успоставити унутар једне дисциплине. ,,У овом тренутку за регион који је прошао кроз једну серију сукоба овакви дијалози добијају на тежини зато што приказују да је развој дијагностичких капацитета од стратешког значаја“, подвукла је проф. др Радмила Накарада.
Присутнима се обратила проф. др Весна Кнежевић-Предић која је навела да је испитивање на територији бивше Југославије представљало вишеструки, вишедимензионални изазов за целокупну структуру међународне заједнице. ,,Пред посебним искушењем нашло се међународно хуманитарно право као и питање употребе силе, који су били на удару тог таласа“, подсетила је проф. др Кнежевић-Предић. Она је казала да су турбулентна времена избацила прве примере кривичне одговорности за кршење одредби Женевске конвенције. ,,У дипломатским разговорима преовладавало је уверење да ослањање на националне правосудне капацитете неће дати адекватан одговор, а после четири деценије решење је потражено у Међународном кривичном трибуналу“, подсетила је проф. др Весна Кнежевић-Предић.
Јања Симентић Поповић, асистенткиња на Факултету политичких наука, осврнула се на ситуација у којој један унутрашњи оружани сукоб промени свој карактер у међународни или када се одвија распад матичне државе, а у другом случају постоји специфичност односа између недржавног актера у немеђународном оружаном сукобу и неке друге државе, чиме тај државни актер губи своју независност, поставља се питање да ли тај сукоб може остати немеђународни. ,,Само ово појмовно одређење које нам доц. Хрњаз даје у књизи указује на то колико је овај појам комплексан и буди прегршт неких претходних питања на које је потребно одговорити како би се раскрчио пут и дошло до циља, а то је квалификација оружаних сукоба“, указала је Симентић Поповић. Она је додала да у друштвеним разматрањима сва ова претходна питања могу да доведу до тога да смо због неких партикуларних појмова ишчезли из целине који треба да допринесу одређеним налазима. ,,Истраживање доцента Хрњаза није овакво. Он је успео да нађе добар баланс између давања релевантних информација о овим важним концептима међународног права, али и да их стави у контекст свог истраживања и својих налаза“, објаснила је Јања Симентић Поповић.
Павле Килибарда оценио је да се овде ради о једној изузетној идеји аутора да се бави питањем о томе ко се бави квалификацијом оружаних сукоба. ,,Природа оружаних сукоба је таква да изискује објективну класификацију – он је или међународни или није“, саопштио је Килибарда. Он је рекао да се у пракси догађа да две зараћене стране на различит начин карактеришу исте чињенице и примењују добре бенефите истог правног питања. ,,Ова књига начиње два питања – прво питање се односи на истину о класификацији одређених сукоба, а друго на то колико међународни судови имају различита тумачења“, предочио је Павле Килибарда.
Иван Јовановић у име UNDP-а нада се да ће ова књига доћи до судија и тужилаца којима недостаје литература на матерњем језику. ,,Домаћи судови нису копирали праксу Хашког трибунала, као суд Босне и Херцеговине, али су гледали да се сударе са тим доминантним наративом“, оценио је Јовановић. Он се осврнуо на питање оних који се не баве међународним хуманитарним правом, али и шире јавности која ово питање доживљава као борбу историјских наратива на живот или смрт – да ли је рат био међународни, агресија или грађански рат. ,,Суштина је да би ту квалификацију у предметима требало оставити правницима и да је сврха те квалификације искључиво та који ће се корпус права применити“, подвукао је Иван Јовановић.
На крају разговора, присутнима се захвалио аутор књиге, доц. др Милош Хрњаз и према његовим речима, са теоријског становишта није могуће изједначавње међународног и унутрашњег оружаног сукоба јер су им критеријуми другачији. Аутор је затим присутне упознао са мотивима књиге. ,,Један мотив је потрага за сопственим идентитетом, а други је потреба унутрашње природе да разумемо оружане сукобе у Југославији“, издвојио је Хрњаз. Он је рекао да дубоко верује да доминантни национални оружани сукоб у Југославији и даље обликују политичке заједнице новонасталих држава. ,,Није проблем у томе што су наши национални митови о правој природи оружаних сукоба у Југославији сасвим другачији, проблем је у томе што инсистирају на одређеним деловима истине и то је један од разлога њихове успешне митологизације“, поентирао је доц. др Милош Хрњаз.
Модератор промоције био је Горан Сандић из Београдског центра за људска права.
Књигу је издао Универзитет у Београду – Факултет полтичких наука уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.
