Завршен 17. Сабор политиколога на тему ,,Проширење ЕУ, геополитика и Руско-украјински рат”

Други дан годишње међународне конференције Сабор политиколога, ове године на тему ,,Проширење ЕУ, геополитика и Руско-украјински рат”, одржан је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Другог дана Сабора одржани су панели ,,Нормативна или геополитичка: природа спољне политике ЕУ у Источном партнерству и региону Западног Балкана”, ,,Регионална сарадња на Западном Балкану”, ,,Кина и Далеки исток у светској политици”, ,,Глобална динамика: размишљања о Руском рату у Украјини” и ,,Партије и изборни системи под притиском”. Поред панела, по први пут одржан је један студентски панел „Представљање етничке припадности, насиља и туге у медијима, друштвеним медијима и популарној култури“, округли сто „Демократске иновације: алтернативни ангажмани грађана при отпору ауторитаризму“, као и представљање књига „Интеграција Западног Балкана у ЕУ: превазилажење заједничких погрешних перцепција“ и „Неправилно клатно демократије, популизма, клијентелизма и корупције у државама наследницама Југославије“.

Представљањем књиге „Неправилно клатно демократије, популизма, клијентелизма и корупције у државама наследницама Југославије“ проф. др Димитриа А. Сотиропоулоса са Факултета политичких наука на Одсеку за политичке науке и јавну управу Универзитета у Атини, завршен је 17. Сабор политиколога на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Са аутором Димитриом А. Сотиропоулосом о књизи су разговарали проф. др Небојша Владисављевић и асистент Марко Жиловић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Проф. др Сотиропоулос рекао је да се књига бави савременим демократијама које назадују, али и дубљим узроцима оваквих преокрета. Он је истакао да популизам, клијентелизам и корупција спречавају стабилан развој демократије. „Иако су Србија, Црна Гора и Северна Македонија започеле пут демократизације, и даље постоје као неконсолидоване демократске државе. Тако је и настала метафора неправилног клатна“, објаснио је проф. др Сотиропоулос.

Проф. др Владисављевић осврнуо се на пут и препреке демократије и честе промене режима у постјугословенским државама. Он је навео да постоји значајна повезаност, али и утицај који међународни оквири имају на системе на домаћим просторима. „Популизам, клијентелизам и корупција не морају се нужно сукобљавати са одликама демократије. Постоје различити типови демократије, где се овакви облици често срећу у системима”, закључио је проф. др Владисављевић.

Проф. др Жиловић указао је на значај и допринос проучавању демократије и свим другим облицима који постоје у државама наследницама Југославије. Он је додао да се треба континуирано бавити овом темом, али и стањима и односима између свих балканских земаља. „Када је међународни оквир у питању, јако је важно одредити које су области кључне за развој и проширење демократије. Треба променити постојећи контекст и пронаћи шта ће највише допринети томе“, поентирао је проф. др Жиловић.

Модератор дискусије био је проф. др Јован Теокаревић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Током два дана конференције своје радове и истраживања представило је преко 70 излагача из 19 држава.

Конференцију су организовали Удружење за политичке науке Србије и Факултет политичких наука Универзитета у Београду, а подржали Европска фондација за Балкан (European Fund for the Balkan) и Министарство науке, технолошког развоја и иновација Владе Републике Србије.

***