Отворена конференција Сабор политиколога 2021: Грађани у доба дезинформација
Годишња међународна конференција Сабор политиколога, ове године на тему ‚‚Грађани у доба дезинформација“, коју организује Удружење за политичке науке Србије, отворена је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду и наредна два дана, 25. и 26. септембра 2021. године угостиће политикологе из земље и региона.
У име Факултета политичких наука Универзитета у Београду, 15. Сабор политиколога отворио је професор др Марко Симендић и том приликом поздравио све присутне. „Већ 15 година окупљамо се у духу очувања правих и истинских вредности на Факултету политичких наука. Верујем да ћемо у наредна два дана остварити продуктивну дискусију“, рекао је проф. др Симендић.
Балинт Мадлович (Bálint Madlovics) са Централно-европског универзитета у Будимпешти одржао је уводно предавање на тему „Популизам и дезинформација у патроналним режимима“. Мадлович је понудио неколико могућих одговора на питање Зашто гласачи пропуштају прилику да казне популисте на власти?. ‚‚Популисти себе декларишу као стварне представнике народа и тиме делегитимишу све остале, демонизују све оне који се противе њиховим циљевима и заузимају изразито антиплуралистичку позицију. Тиме они мењају правила игре“, указао је Мадлович. Он је додао да се легитимитет суочава са изазовом преласка са легално-рационалног на садржајно-рационални.
‚‚Популисти нуде решење проблема без моралних ограничења, док са друге стране догматски либерали нуде морална ограничења без адекватних решења“, објаснио је Балинт Мадлович и закључио да је у томе срж проблема.
Teма првог панела била је ‚‚Медијски наративи у поларизованом политичком контексту”.
Милица Кулић са Факултета политичких наука говорила је на тему „Дезинформација у поларизованом окружењу: медијска слика Србија“. „У Србији извештавање о једној страни аутоматски значи извештавање против друге, чиме се стварају два пола информисања која су неједнака у домету емитера, пласману, третману медија од стране власти и финансијској подршци“, рекла је Милица Кулић. Независни истраживач Чедомир Марков представио је рад на тему ‚‚Када кажеш лажна вест, на шта тачно мислиш? Квалитативна анализа медијског истраживања лажних вести у Србији“ . Он је објаснио разлику између лажних вести и дезинформација. „Лажне вести се у савременом друштву дефинишу као псеудоновинарски жанр са јасним циљем манипулације, док дезинформације могу бити ненамерне“, образложио је Марков. Наташа Милошевић говорила је о наративима о мигрантима у Републици Србији током 2020. године. „Ми немамо транспарентну миграциону политику где ће грађани бити адекватно информисани. Контрадикторно извештавање оставља простор за фобије и негативну друштвену слику о мигрантима“, оценила је Наташа Милошевић. Последње излагање на првом панелу имала је Александра Крстић са Факултета политичких наука, која је говорила о анализи инстаграм профила председника Републике Србије Александра Вучића. „Уочавамо потребу за перманентном контролом политичке презентације председника, а инстаграм је адекватна платформа јер се лако контролише“, објаснила је Александра Крстић.
Модератор панела био је Иван Станојевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
‚‚Политизација дезинформација” била је тема другог панела.
У оквиру другог панела говорио је Марко Жиловић са Џорџ Вашингтон универзитета (Сједињене Америчке Државе). Он је истакао да због начина на који су дебате о Covid-19 постале политизоване, ставови конзервативне друштвене масе чине европске земље рањивијима у политичко мотивисаним кампањама дезинформација, што заузврат подрива ефикасност иначе добро осмишљених и неопходних мера јавног здравља. Емилио Чика са Медитеранског универзитета у Албанији говорио је о раду „Лажне вести и њихове економске, политичке и друштвене последице у земљама Западног Балкана током пандемије Covid-19″, који је урадио са Илиром Хебовијем. Он је нагласио да лажне вести имају економске и друштвене последице када год и где год су примењене. Широм света, дезинформације се шире самим тим, постају политички феномен који постаје комплекснији. Критон Куци представио је рад на тему „(Национална) баналност лажних вести”, који је обрадио са Невилом Рама. Он је предочио да национални дискурс игра важну улогу у продукцији и репродукцији националистичког погледа на свет, као и да је један од главних разлога за објашњење функционалнсоти национализма.
Модератор другог панела био је Вујо Илић са Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.
Тема трећег панела била је „Демократија и ауторитарни режими“
Трећи панел отворио је Небојша Владисављевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, који је говорио на тему „Узајамни однос друштвене и хоризонталне одговорности у Србији после Милошевића“. Небојша Владисављевић истакао је да постоје два канала сарадње цивилног друштва и контролних органа, а то су институционални и мобилизациони канал. „За ефикасну сарадњу неопходна је образована јавност“, рекао је Владисављевић. Славиша Орловић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду излагао је на тему „Политика и демократија у време дезинформација“. Орловић је предочио да када не може да се промени стварност, врло често се мења перцепција те стварности. „Медији су присутни у свим нивоима и фазама политичког процеса или у све три димензије политике: јавних политика, политичких процеса и политичких институција“, нагласио је Славиша Орловић.
Модератор панела био је Иван Станојевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
‚‚Поверење јавности и дезинформације током пандемије Covid-19″ била је тема четвртог панела.
У оквиру четвртог панела говорио је Бојан Тодосијевић са Института за друштвене науке у Београду представио је истраживање ‚‚Ауторитаризам и завереничка уверења током пандемије Covid-19, Србија и Црна Гора 2020″, које је спровео са Оливером Комар из Црне Горе, Зораном Павловићем и Драганом Станојевић са Универзитета у Београду. Он је истакао да ауторитарност и рационална уверења утичу на здравствене ставове о вакцинацији, као и политичке преференције код људи. Љубиша Бојић са Digital Sociometrics Lab Института за филозофију и друштвену теорију, представио је рад на тему ‚‚Држава против антиваксера: анализа пандемије Covid-19 и еко чејмбера (Echo Chambers) у Србији”, који је обрадио заједно са Ланом Туцаковић и Немањом Николићем са Института за филозофију и друштвену теорију. У Србији током пандемије Covid-19. Бојић је нагласио да се заједнице еко чејмбера формирају на основу личног опредељења, да на тај начин престаје комуникација у друштву, те се на основу тога креира јавност.
Модераторка панела била је Наташа Милошевић.
Тема петог панела била је ‚‚Дезинформација и перцепција јавности”.
Истраживање на тему ‚‚Вести којима се (не)верује – перцепција истинитости медијских информација у Србији” представио је Милош Бешић, које је спровео у сарадњи са Далибором Петровићем са Саобраћајног факултета Универзитета у Београду. ‚‚Они који контролишу информације у медијима у већој мери подржавају мере у борби против Covid-19″, рекао је Бешић. У име Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Вујо Илић представио је свој рад на тему ‚‚Лажно обећање непристрасности алгоритамског одлучивања”. Он је истакао да се у консолидованим демократијама уочава тренд техно-популизма, фузије популистичке политике и технократског одлучивања. Агњешка Степинска представила је истраживање на тему ‚‚Дезинформације: случајеви, последице и решења. Закључци, из квалитативних истраживања о перцепцији лажних вести у Пољској” у сарадњи са Денисом Халагијера са Адам Мицкјевич универзитета у Познању. Друштвене мреже и медији који пласирају вести скоро су подједнако одговорни за пласирање лажних информација, што за последицу има низак ниво поверења у медије”, закључила је Агњешка Степинска.
Модераторка петог панела била Александра Кстић са Факултета политичких наука.
„Дезинформација и јавна политика, легални и институционални аспекти“ била је начелна тема шестог панела.
Снежана Ђорђевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду представила је рад на тему „Заштита конкуренција и јавног добра“. Снежана Ђорђевић осврнула се на то да поред технолошког и економског развоја глобализоване економије, постоје бројни, озбиљни проблеми. „Присутан је све већи раст неједнакости у свету и прати их све већа напетост, конфликти, па и ратови“, оценила је Снежана Ђорђевић. Рад на тему „Могућности за објективно сагледавање учинка власти у доба дезинформација“ изложио је Веран Станчетић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. „Представници власти и медији коју власт контролише преувеличавају и глорификују учинак власти, док га опозиционо настројени актери дискредитују“, навео је Веран Станчетић. Он је констатовао да не постоје услови за континуирано и систематизовано објективно надгледање учинка јавног управљања у Србији.
Разговор је модерирао Никола Младеновић са Института за политичке студије.
