Завршена конференција Сабор политиколога 2021: Грађани у доба дезинформација
У оквиру другог дана годишње међународне конференције Сабор политиколога, ове године на тему ‚‚Грађани у доба дезинформација”, одржана су три панела и један округао сто, на којима су учествовали политиколози из земље и региона.
Тема седмог панела била је „Демократија и делиберација“.
Биљана Ђорђевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду у сарадњи са Иреном Фикет са Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду спровела је истраживање на тему „Обећања и изазови делиберације мини-јавности у хибридним режимима”. Као један од закључака истраживања Биљана Ђорђевић истакла је да мобилизација грађана од дна ка врху повећава масовну партиципацију. Карло Краљ са Scoule Normale Superiore у Фиренци представио је истраживање на тему „Против диктатуре, против назадовања? Испитивање ефекта протестних таласа на парламентарне изборе у Србији 2020.“, које је спровео у сарадњи са Индранел Сирцар са Лондонске школе за економију и политичке науке (Енглеска) и Данијелом Доленец са Свеучилишта у Загребу. Он је рекао да је појава протеста значајно и негативно утицала на излазност на тадашњим изборима. Никола Младеновић са Института за политичке студије говорио је на тему „Популистички дискурс странака у Србији и репродукција недемократког поретка“. „Ако популизам жели да уради нешто добро или направи промену у режиму мора да промовише демократске вредности или вредности које подстичу демократију“, истакао је Никола Младеновић. Марко Симендић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду говорио је на тему „Правично убиство као трачак наде: Јован од Солзберија о тиранициду“. Он се осврнуо на Солзберијев став да уколико се тиранин препозна, дужност народа је да га „убије“.
Модератор панела био је Марко Жиловић са Универзитета Џорџ Вашингтон (Сједињене Америчке Државе).
„Дезинформације, едукација и технологија“ била је тема осмог панела.
Јасмин Хасановић са Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву у сарадњи са Белмом Буљубашић представио је рад на тему „Идеолошка функција дезинформација: Медији у Босни и Херцеговини као генератори status quo“. „Информације које се пласирају у медијима као непотпуне, једностране и недовољно објашњене, не само да су дезинформације већ оне са једне стране потврђују доминирајући дискурс, а са друге стране, доминирајући дискурс тражи такву продукцију вести“, закључио је Хасановић. Велдин Кадић са Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву говорио је на тему „Дезинформације као сигурносна претња: Може ли образовање послужити као фактор отпорности“. „Дезинформације током пандемије Covid-19 показале су да могу парализовати цело друштво и државе, погоршати негативне учинке других претњи и тиме директно угрозити националну сигурност државе“, указао је Кадић. Новинарка Јасминка Симић са Радио-телевизије Србије говорила је на тему „Нове информационе технологије: свет без граница или ограничене демократије“. „Суштина је да се вештачке интелигенције и информационе технологије примењују на безбедан начин, али у складу са међународно препознатим етичким принципима“, предочила је Јасминка Симић.
Модераторка панела била је Милица Кулић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Тема деветог панела била је „Политика истине“.
Тончи Курсар и Ана Матан са Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу говорили су на тему „Политика истине и субјективације“. „Појам капитализма у бити нестаје 1990-их година“, рекао је Тончи Курсар. „Криза демократије почиње 1989. године тријумфом демократије“, објаснила је Ана Матан. Независни истраживач Леон Цвртила говорио је на тему „Политика истине између пост-истине и Хане Арент“. Леон Цвртила указао је да се структура садржаја пост-истине формира од 2016. године када су се догодили Брегзит и победа Трампа на председничким изборима САД-а. Крешимир Петковић са Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу говорио је на тему „Револуција и шпиља : Арент, Фуко и Бадју о Платону“. „Упркос многобројним разликама између аутора када се загребе површина, епистемиолошки Арент и Фуко су доста блиски по тумачењу алегорије о пећини, него Бадју“, оценио је Крешимир Петковић.
Модератор панела био је Марко Симендић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Овогодишњи Сабор политиколога затворен је округлим столом на тему „Проширење Европске уније на Западни Балкан 30 година након распада СФРЈ-а“.
Цирила Топлак са Факултета друштвених наука Универзитета у Љубљани објаснила је да иако Југославија формално већ 30 година не постоји у њеном изворном смислу, она је још увек у позадини процеса поновног уједињења и реинтеграције овог простора. Јасмин Хасановић са Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву осврнуо се на значај распада Југославије који је почивао на порицању њене антифашистичке традиције и неолибералној критици самоуправног социјализма као нечега заосталог. Биљана Ђорђевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду осврнула се на тенденцију поистовећивања периода после 1990. године са Југославијом од 1945. године, и закључила да је нeопходно оцењивати те периоде посебно.
Током два дана конференције Сабор политиколога своје радове и истраживања представило је преко 30 политиколога из земље и региона.
