Отворена Трећа школа америчких студија
Поводом 17 година постојања и рада Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду и пројекта којим се обележава 140 година од успостављања српско-америчких односа почела је Трећа школа америчких студија на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Трећу школу америчких студија отворили су декан Факултета политичких наука и оснивач и директор Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Драган Р. Симић, саветник за медије и културу Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији Филип Бикмен (Philip Beekman) и проф. др Анђела Брајнтлингер (Angela Brintlinger) директорка Центра за словенске, источно-европске и евро-азијске студије са Охајо Стејт Универзитета (САД).
„Центар за америчке студије се већ 17 година заснива на пријатељству, сарадњи и разумевању студената и професора из Србије и САД. Од самог оснивања, Центар сам замишљао као начин да се приближимо, али не као политичари, већ као академска заједница“, рекао је декан проф. др Драган Р. Симић. Он је истакао да је циљ Центра за америчке студије међусобно повезивање и побољшање односа између Србије и Сједињених Америчких Држава, док је Школа посвећена управо том односу. „Овај важан пројекат неће обухватати само студенте из Београда, он укључује студенте из читаве Србије са циљем да их ангажује и да обогати њихово знање о улози и значају српско-америчких односа. Такође, овај пројекат окупља академике из сфере друштвених наука из Србије и Сједињених Америчких Држава који ће размењивати мишљења и могућности даљег унапређивања билетарних односа ове две земље“, рекао је декан Симић. Проф. др Симић као показатељ ове дугогодишње сарадње издвојио је велики број семинара, конференција и научних скупова које ове две земље заједно организују. Такође, подсетио је како су Београд и Факултет политичких наука сваке године домаћини великом броју америчких студената са Клемсон универзитета, који у склопу својих студија имају прилику да слушају предавања о Србији, САД-у, њиховом односу, о српској култури и традицији.
Саветник за медије и културу Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији, Филип Бикмен (Philip Beekman) је у име Америчке амбасаде изразио част и задовољство што и ове године имају прилику да подрже Центар за америчке студије Факултета политичких наука. „Волео бих да могу бити уживо на отварању ове Школе. Нема ничег лепшег ни изазовнијег од разговора са студентима, слушања њихових критика и одговарања на изазовна питања“, рекао је Бикмен. Он је говорио о повезаности Србије и САД-а. „Не можете, а да се не запитате да ли је ова веза између две државе изазов или прилика. Можда обоје“, нагласио је Бикмен. Он је изјавио како верује да разлог оваквог односа лежи у америчком приступу другим земљама који се заснива на идеји промене и прихватања различитости.
Директорка Центра за словенске, источно-европске и евро-азијске студије са Охајо Стејт Универзитета (САД), проф. др Анђела Брајнтлингер (Angela Brintlinger), нагласила је важност сарадње која постоји између Факултета политичких наука Универзита у Београду и Охајо Стејт Универзитета у Сједињеним Америчким Државама преко пројекта „Српска образовна Алијанса“ (Serbian Educational Alliance). Она је најавила наставак сарадње и велики број пројеката које ће се, како се нада, реализовати уживо.
Прво предавање у оквиру Треће школе америчких студија одржао је професор са Економског факултета Универзитета у Београду и некадашњи амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама, проф. др Иван Вујачић на тему „Балкански пакт: између мита и стварности“.
Професор је изложио аргументе који иду у прилог томе да Југославија никад није била, ни de facto, ни de jure, чланица НАТО савеза посредством Балканског пакта. „Наративи често нису засновани на реалности и не може им се безусловно веровати. У интерпретацији историје морамо се држати чињеница“ , истакао је проф. др Вујачић. Он је објаснио да је чланство Југославије у НАТО пакту било незамисливо, првенствено из идеолошких разлога, јер је практично немогуће да једна комунистичка држава уђе у пакт који се отворено борио против комунизма и његове пропаганде. „Иако је значај овог пакта симболичан и у историји Хладног рата он се ретко спомиње, за Југославију, Балкански пакт био је изузетно важан. Разлог за то је што овај споразум предствља
највишу тачку војне сарадње са Западом и несумњиво је довео до међународне афирмације Тита и Југославије“, закључио је професор др Иван Вујачић.
Трећу школу америчких студија подржала је Амбасада Сједињених Америчких Држава у Србији у оквиру пројекта „За нових 140 година српско-америчког партнерства“.
