Вести

Одржани IX Дани јавних политика

Девети по реду ‚‚Дани јавних политика”, у организацији Групе за анализу и креирање јавних политика (ГАЈП), Фондације Конрад Аденауер и Центра за јавну управу, локалну самоуправу и јавне политике Факултета политичких наука Универзитета у Београду, ове године по други пут одржани су онлајн, путем платформе Zoom. Панелисти су у оквиру предавања и дискусија говорили о политици борбе против COVID-19, процесу вакцинације, програму ,,Моја прва плата“ и о променама које доносе најављене измене Устава Републике Србије.

Дане јавних политика 2021. године отворили су извршни директор Групе за анализу и креирање јавних политика Милош Хркаловић, професорка др Снежана Ђорђевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду и Гордана Пилиповић у име Фондације Конрад Аденауер.

Извршни директор Групе за анализу и креирање јавних политика Милош Хркаловић рекао је да нико из ГАЈП-а није могао да претпостави да ће семинар ‚‚Дани јавних политика” бити толико успешан и дугорочан. ,,Сви Дани јавних политика су били специфични на свој начин. Међутим, сви они имају једну заједничку црту, а то је отворен разговор о јавним политикама које изузетно фале нашем друштву“, изјавио је Хркаловић. Он је објаснио да је неопходно да свуда постоји отворен разговор различитих актера, јер свако из свог угла посматра јавне политике и додао да једино ако их све осмотримо можемо доћи до најбољих резултата.

Руководитељка Центра за јавну управу, локалну самоуправу и јавне политике ФПН-а проф. др Снежана Ђорђевић указала је на то да јавне политике имају јак демократски напор што значи да представљају покушај да се на практичан начин све демократске теорије примене у пракси. ,,Требало би да будемо задовољни јер се ова дисциплина већ дванаест година изучава на Факултету политичких наука. Управо ова дисциплина од студената, будућих стручњака, али и свих осталих, захтева да развију осетљивост за социјалне проблеме” , казала је професорка Ђорђевић. Она је нагласила да не смемо заборавити на социјалне групе које могу бити маргинализоване, попут мањина, жена или деце.

У име Фондације Конрад Аденауер присутне је поздравила Гордана Пилиповић, која је истакла да је избором тема ове године на семинару направљен искорак који представља фокус на теме значајне за садашњост и будућност свих нас. ,,Волела бих да промислимо колико су значајне одлуке које свакодневно доносимо, а да притом оне утичу и на наше окружење”, саопштила је Пилиповић. Гордана Пилиповић рекла је да је вакцинација ствар личног избора тј. да је на нама да изаберемо да ли ћемо некога заштити или не, а тај избор односи се и на друге теме односно да ли се интересујемо за јавне политике које се доносе у наше име или не.

Тема првог панела била је ,,Политика борбе против COVID-19 и процес вакцинације у Републици Србији”.

Први панел отворио је епидемиолог и члан Кризног штаба доктор Предраг Кон и том приликом подсетио да је вакцина највеће цивилизацијско достигнуће које је спасило више живота него било шта друго у медицини. ,,Вакцинални имунитет мора да буде масован да би био ефективан као колективни имунитет, који иначе настаје природним путем. Постоје три начина деловања вакцине: индивидуално штите појединце, друштвено стварају колективни имунитет и утичу на економију, чије су последице још увек непознате”, објаснио је др Кон. Кон сматра да се баланс неистомишљеника налази у областима права, етике и морала, а не у медицини и да је због тога потребно да се транспарентно говори о позитивном исходу вакцинације.

Политиколошкиња Ана Стојиљковић објаснила је да је њена стручна повезаност са епидемијом вируса корона почела када је истраживала на који начин и где се људи информишу о пандемији. ,,Присутан је растући популизам последњих година у свим областима живота у тој мери да се реч експерта врло мало поштује. На све то, надовезала се политизација разних питања која је навела политичаре да воде геополитичке ратове у циљу сачувања својих рејтинга”, објаснила је Ана Стојиљковић. Према њеним речима, есенција проблема вакцинације је у неповерењу према државним институцијама, фармацеутској индустрији и науци.

Модераторка панела била је новинарка Радио-телевизије Србије Милица Пујкиловић.

Тема друге панел-дискусије био је програм ,,Моја прва плата”.

Панел-дискусију отворио је Илија Кнежевић из Националне службе за запошљавање, објаснивши да је програм „Моја прва плата“ настао као одговор државе на стање које је уследило након појаве епидемије вируса корона. Он је рекао да су у основи програма два циља: помоћ привреди да нађе адекватне кадрове и помоћ младима да стекну своје прво радно искуство. „Оно што је новина у односу на остале програме које смо до сада спроводили јесте да овај програм тј. позиције које су послодавци оглашавали, није морао стриктно да буде везан за струку односно звање које су лица стекла кроз систем формалног образовања“, нагласио је Кнежевић. Он је казао да је ове године повећан износ плате на 22000 за средње образовање и 26000 динара за високо образовање и додао да од кандидаткиња и кандидата као повратну инфромацију добијају да би износ требало повећати.

Мирјана Ковачевић из Привредне коморе Србије истакла је да је овај програм одлична прилика да млади науче оно што је предвиђено програмом оспособљавања, али и много више од тога, као нпр. ширење мреже конатаката. „Суочени смо са проблемом одлива наших кадрова, пре свега квалификованих и високообразованих, тако да у том контексту ова мера подршке Влада Србије и свих осталих који су укључени у реализацију тих активности дошла је у правом тренутку. Јако је добро да млади улазе у читаву ову причу, како би имали времена да развијају своју каријеру у адекватном правцу, као и да што пре дођу до тог одговарајућег послодавца“, нагласила је Мирјана Ковачевић. Она је објаснила да су учесници програма почетници и да се не може очекивати пуна плата или пуна зарада док је особа на некој врсти обуке и оспособљавања за конкретан рад.

Корисница програма ,,Моја прва плата“ Бојана Бонџић говорила је свом искуству и раду у Националној алијанси за локални и економски развој (НАЛЕД). Она је истакла да се за учествовање у овом програму одлучила првенствено због жеље за радом, а не због новчаног износа. „Тржиште образовања не може никад у потпуности да одговара тражњи на тржишту рада зато што се тражња на тржишту рада брзо мења, док је систем образовања веома спор. Да би се ишколовали одређени кадрови потребно је време“, нагласила је Бојана Бонџић. Она сматра да треба радити на развоју руралних подручја наше земље, као и на томе да се млади враћају у своје заједнице јер су у тим местима потребни квалитетни кадрови који ће водити локалну заједницу, како у јавној управи, тако и у приватном сектору.

Модераторка панела била је Милица Борјанић из Кровне организације младих Србије.

„Промена Устава Републике Србије“ била је тема последњег панела семинара ‚‚Дани јавних политика”. Учесници трећег панела били су су председник Народне Скупштине Републике Србије Ивица Дачић и правник Милан Антонијевић.

Председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић говорио је о предстојећем референдуму и изменама у оквиру новог Устава РС. „Постоје примедбе да правосуђе треба одвојити од утицаја политике, да је неопходно повећати његову независност, а промена Устава је управо прилика за то. Суштински проблем је ко бира судије и тужиоце, а срж промене је у томе да ће сада то уместо Парламента чинити Високи савет судства и Високи савет тужилаца“, објаснио је председник Народне скупштине. Ивица Дачић нагласио је да је корисно што смо приступили оваквим променама Устава РС без обзира на то што нас у будућности чека једна много систематичнија расправа о уставно-правном систему. Он је нагласио важност поштовања уставом прописаних принципа функционисања од стране оних који су на власти. „Закон о референдуму се мора усвојити како би одржавање референдума уопште било могуће. Референдум се мора одржати пре избора за следећи сазив Скупштине, тако да је наш предложени датум 16. јануар 2022. године“, казао је председник Народне скупштине Ивица Дачић.

Правник Милан Антонијевић осврнуо се на нови Устав РС и последице које има на правосудни систем Србије. „Сврха измене Устава  је да се могућност утицаја на избор судија и тужилаца умањи, али ту пре свега треба истаћи интегритет судије и тужиоца. Ове функције су некада биле часне, то су били људи од интегритета који су уживали велико поверење, које сада морамо вратити овим изменама устава“, предочио је Антонијевић. Он је скренуо пажњу на одредбу Устава у којој су загарантована сва достигнута људска права и додао да кад већ постоји тренутни ниво људских права, пожељно је тај ниво и одржати. Антонијевић је објаснио да ће се на тај начин повећати и легитимитет Народне скупштине. „Овај референдум је тренутак када се директно мотивишу грађани да се баве правосуђем, што је веома значајно. Такође, битно је упознати грађане са тиме шта могу добити изменама Устава РС, шта су мањкавости ових измена и како ће правосуђе изгледати када се Устав измени“ , закључио је Милан Антонијевић.

Модераторка дискусије била је новинарка РТС-а Милица Пујкиловић.

Related Posts