Представљена монографија „Заштита деце у миграцијама: приступ заснован на правима” и практикум „Заштита деце у миграцијама: пракса центрирана ка детету”
Факултет политичких наука Универзитета у Београду, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом у Србији, а уз подршку програма Европске уније за здравство, представио је монографију „Заштита деце у миграцијама: приступ заснован на правима” и практикум „Заштита деце у миграцијама: пракса центрирана ка детету” у оквиру догађаја ‚‚Образовање као одговор на изазове миграција – заштита деце”. Публикације су развијане упоредо са увођењем предмета „Заштита деце у миграцијама“ на основне академске студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Овај предмет је након организованог истраживачко-консултативног процеса дизајниран, а потом и пилотиран школске 2019/20, да би други пут био изведен и акредитован 2020/21. године.
Догађај је отворио декан Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др Драган Р. Симић. „Проучавање већине савремених тема незамисливо је без повезивања теорије и праксе укорењених у различите научне дисциплине. То се односи, између осталог, на проучавање миграција и на давање важних одговора на питања: како управљати миграцијама у Србији, која се карактерише и добровољним и присилним миграцијама, и емиграцијом и имиграцијом и транзитом, како учинити доступном и ефективном подршку различитим групама миграната, какав приступ мигрантима је са становишта државе најцелисходнији“, рекао је декан Симић. Он је истакао да се пре три године група професорки и асистенткиња са Факултета, које су се са различитих аспеката бавиле миграцијама, окупила око једне важне теме: теме заштите деце миграната. Професор је додао да је познато колика је рањивост деце, нарочито ако су мигранти и да се њихова рањивост повећава уколико су деца непраћена или раздвојена и да све то указује на научни и практични значај бављења овом проблематиком. „Теме које су обрађене у публикацијама, изузетно су комплексне. У питању су стандарди за заштиту деце у хуманитарним кризама, идентификовање деце у миграцијама и организовање иницијалних интервенција, ризици и отпорност деце у миграцијама, род и рањивост, злоупотреба деце у миграцијама, родно засновано насиље у миграцијама, вођење случаја код деце у миграцијама, алтернативно старање и дугорочна решења“, објаснио је проф. др Драган Р. Симић.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, подсетила је на то да се, када је миграциони талас погодио нашу земљу, показало да су у време глобализације све државе дужне да прилагоде своје националне политике и праксе новом времену. Она је нагласила да, у складу са овим дешавањима, држава није желела да затвори своје границе. „Република Србија је препознала значај ових дешавања и почела да усклађује рад са важним европским партнерима. Наша држава одлучила је да има максимално хумани и емпатични приступ у складу са међународним и националним стандардима заштите људских права са посебним акцентом на Конвенцију о статусу избеглица и Конвенцију о правима детета”, изнела је проф. др Кисић Тепавчевић. Министарка је указала на то да је Република Србија једна од првих земаља која је почела да спроводи процес имунизације миграната. Она је подвукла да ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наставити да ради на унапређењу система који би омогућио адекватну подршку мигрантима.
Деца избеглице и мигранти су угрожена, а то посебно важи за децу без пратње или раздвојену децу. Како би се осигурало да они који су искусили невоље имају адекватну подршку да се опораве и напредују, постоји потреба за добро обученим кадром социјалне заштите и другим радницима на првој линији који у потпуности разумеју контекст миграција. Због овога је УНИЦЕФ, заједно са својим партнерима, креирао потпуно развијен универзитетски курс посвећен заштити деце погођене миграцијама. Костадинова је додала да је то вредан ресурс који ће помоћи новим генерацијама социјалних радника да буду боље опремљени у одговору на потребе деце у покрету.
Аташе и програмска менаџерка за азил, миграције и управљање границама при Делегацији Европске уније у Србији, Бригите Кухар (Brigittee Kuchаr), објаснила је да је овај предмет омогућио да се повежу академска заједница и практичари и да је кроз њега урађена интеракција и дијалог између студената и практичара. Оценила је да ова истраживања могу послужити као основа и инспирација за будуће јавне политике миграција. „Миграције се налазе у сржи изазова са којима се Европска унија данас сусреће, док Србија усклађује свој систем управљања миграцијама и управљањем азилима са ЕУ. Нема сумње да миграције представљају неизбежну последицу промена и напретка у друштву и да оне нису само важна и релевантна питања која је откривају и истражују”, навела је Бригите Кухар. Она је додала да су то и питања која поларизују људе и често се користе као средства за остваривање политичких циљева. Кухар је подвукла да су миграције поларизујућа питања јер се односе на питање тензије сигурности и хуманитарног приступа, као и да државе имају обавезу да поштују међународно право и људска права појединаца.
Након свечаног отварања, присутнима се обратила заменица комесара Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, Светлана Велимировић.
„Европска канцеларија за подршку у азилу развија листу квалификација и вештина које би требало да имају професије које се баве социјалним радом. Сматрам да ће велики број вештина и знања које су људи стекли кроз овај курс бити од користи”, изјавила је Велимировић. Према њеним речима, када причамо о миграцијама, не причамо само о Конвенцији и статусу избеглица, него причамо и о другим конвенцијама, попут Конвенције о правима детета, о спречавању дискриминације жена и другим. Она је подсетила да брига мора бити свеобухватна, спроведена на одговарајући начин, али и да је неопходна координација свих институција ,,Важна је међусобна сарадња и разумевање проблема, како бисмо га ефективно решили. Једини могући начин да до тога дође јесте континуирано усавршавање”, закључила је Светлана Велимировић.
Присутнима се обратила и професорка др Невенка Жегарац са Факултета политичких наука, која је том приликом представила монографију „Заштита деце у миграцијама: приступ заснован на правима” и практикум „Заштита деце у миграцијама: пракса центрирана ка детету”.
„Питање заштите деце у миграцијама је изванредно и сложено питање. Природа миграција је таква да се стално јављају неке нове рањиве групе”, нагласила је др Жегарац. Она се осврнула на то да је битно да се споје сва претходна знања и искуства у један приступ који је комплексан. Такође, она је рекла да је важно разумевање дечијих потреба и осећања. „Подршка породицама је веома важна основа посла којим се бавимо. Важно је да се развија пракса која је културно осетљива и подешена деци”, предочила је проф. др Невенка Жегарац.
На догађају је приказан филм о предмету „Заштита деце у миграцијама”.
На догађају су представљени монографија „Заштита деце у миграцијама: приступ заснован на правима” и практикум „Заштита деце у миграцијама: пракса центрирана ка детету”, који су настале из потребе за проширивањем и продубљивањем знања и вештина потребних свима онима који су укључени у процесе пружања подршке и заштите деци у миграцијама. Предмет је настао на основама глобалних стандарда и знања развијених током одговора на избегличку и мигрантску кризу и заснива се на искуствима националних актера. Циљ је да се даље ојача систем заштите у Србији како би одговорио на рањивости које се јављају у контексту миграција.
Активности и монографија у форми уџбеника – приручника, а и пратећи практикум, резултат су пројекта „Кокреација знања и изградња експертизе за заштиту деце погођене миграцијама и присилним измештањем – развијање курикулума”. Пројекат је спроведен у партнерству између Центра за истраживања у социјалном раду и социјалној политици Факултета политичких наука и УНИЦЕФ-а у Србији. Инициран је уз подршку Владе Сједињених Америчких Држава, а настављен уз додатну подршку програма Европске уније за здравство.
За више информација контактирајте тим на пројекту на следећу мејл адресу: decamigracijefpn@gmail.com
