Представљена књига „Комуницирање о сигурности и креирање простора у умреженом свијету“
Књига „Комуницирање о сигурности и креирање простора у умреженом свијету“, настала у склопу научног пројекта „Digital Data and Security“ који се на Факултету политичких знаности Свеучилишта у Загребу изводи под вођством професорке Викторије Цар, представљена је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Високој делегацији из Загреба добродошлицу су пожелели декан Факултета политичких наука Универзитета у Београду, професор Драган Р. Симић и чланови управе Факултета. У дужем и срдачном разговору договорено је да се наставе активности предвиђене Споразумом о сарадњи, који је између две институције потписан 2016. године, као и да се појача рад на започињању и добијању нових пројеката.
Професорка Викторија Цар, шефица Одсека за медије и комуникацију Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу, започела је представљање ове књиге истакавши значај интердисиплинарности заједничког пројекта, јер је науку немогуће замислити другачије. „Медији увек конструишу друштвену реалност, бирајући њен оквир због чега се медијски конструисана слика о простору брзо креира, али брзо и губи. Људи свој осећај сигурности стварају на основу онога што добијају из медија“, објаснила је Цар. Она је додала да је приликом разматрања појма простора важно узети у обзир не само геополитичку перспективу, већ и комуникацијску, јер су људи ти који својом интеракцијом креирају сам простор.
Професорка Лидија Кос-Станишић, шефица Одсека за међународне односе и сигурносне студије, руководитељка последипломских студија „Вањска политика и дипломација“ на Факултету политичких знаности Свеучилишта у Загребу, представила је своје истраживање о процесима колонизације и деколонизације на идентитет и припадност на примеру европских зависних територија на Карибима. „Европска унија у 21. веку постаје свесна важности њених зависних територија, које су од непроцењиве геостратешке и геополитичке важности. Оне осим што шире границе Европске уније, шире и европски идентитет и на тај начин представљају непроцењиву вредност матичним државама и самој Европској унији“, навела је Кос-Станишић. Она је закључила да ће држава бити међународноправно призната једино ако има стално становништво, дефинисану територију и формулисану власт над том територијом.
Професорка Ружица Јакешевић са Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу истакла је да без обзира на промене које доноси модерно доба и глобализација, важност територије на међународном плану остала је и даље иста. „Осим физичких димензија које се приписују простору, простор има и симболички значај. Различите вредности које ми преписујемо одређеној територији чине део идентитета одређене заједнице, што можемо посматрати као још једну важну компоненту коју приписујемо територији“, истакла је Јакешевић. Она је закључила да је поред физичке величине територије, неопходно узети у обзир перцепцију и самоперцепцију те државе, тј. моћ коју она стварно има у односу на ону коју показује.
Професорка Ђана Луша, продеканка за наставу Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу, осврнула се на простор у нестајању и на који начин се мале острвске државе носе са савременим изазовима као што су климатске промене. „Мале државе су на плану међународних односа маргинализоване, а једини начин на који могу скренути пажњу на себе је специјализацијом и проактивним стратегијама. Климатски активизам малих држава показује начин на који оне могу проактивном и интензивном политиком утицати на промену ствари“, сматра Луша. Она је указала на то да су међународни односи углавном између великих сила, јер се малим државама не посвећује важност, већ оне делују реактивно.
Профсор Роберт Микац са Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу представио је важност могућности стварања перцепције сигурног простора на примеру компаративне анализе градова Сплита и Бандар Лампунга. „У погледу миграција, можемо закључити да људи који мигрирају иду за новцем који је извучен из њихових средина. Простор постаје све важнији и драгоценији, иако не постоји противтежа која би то избалансирала“, предочио је Микац. Он је објаснио да се политика и наука све више разилазе, као и да политика није заинтересована за науку, већ је селективно користи.
Доцент Хрвоје Јакоповић са Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу указао је на који начин корисници интернета могу бити креатори имиџа туристичких дестинација, као и на који начин њихов садржај може утицати на перцепцију и имиџ одређеног простора. „Виртуелни простор умањује физички простор и његовим креирањем се мењају наше навике. Информацијска и комуникацијска технологија могу имати последице на геополитичке позиције“, рекао је Јакоповић. Он је истакао изазове са којима се сусреће туризам односно масовни туризам, као што су терористички напади, пандемија, природне катастрофе, али и губитак аутентичности који се дешава туристичким локацијама који доводи до гентрификације.
Др Марко Ковачевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду критички се осврнуо на представљену књигу „Комуницирање о сигурности и креирање простора у умреженом свијету“ и предочио разлику у важности између појмова простор и време. „Када говоримо о критичкој геополитици заправо говоримо о геостратегији тако да нам управо тај приступ омогућава да се осврнемо на то шта су појмови попут локације, места, простора, географије и мапирања“, оценио је Ковачевић. Он је указао на важност комплексног приступа у међународним студијама који је у овој књизи исказан кроз три заокрета: просторни, језички и културни.
Модератор дискусије био је професор др Филип Ејдус са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
