Вести

Одржано предавањe професора Кристофера Кокера са Лондонске школе економије и политичких наука

Предавањe на тему “The Civilizational State” директора LSE IDEAS, академском тинк тенка Лондонске школе економије и политичких наука (London School of Economics and Political Science) професора Кристофера Кокера, одржано је у Центру за студије Сједињених Америчких Држава, на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Професор Кристофер Кокер говорио је на тему концепта цивилизацијске државе што је тема његове књиге објављене 2019. године под насловом The Rise of the Civilizational State – Успон цивилизацијске државе. Као прву цивилизацијску државу у 20. веку идентификовао је царски Јапан из 1930-тих, и таква државе је постојала до пораза Јапана 1945. Почетком 21. века постоје две цивилизацијске државе Русија и Кина. „Постоје три основна показатеља цивилизацијских држава: осећај супериорности над националним државама (nations states), величање прошлости и обaвезни патриотизамкоји се уводи у школску наставу. Можемо навести и четврти, а то је (зло)употреба генетике у политици.“, објаснио је професор Кокер. Поред Русије као другу савремену цивилизацијску државу идентификовао је Кину у којој је веома популаран роман из 2004. Вучји тотем, аутора Ђијана Ронга, који говори том да је кинеска цивилизација резултат споја две разлучите групе гена: „вучјих, налсеђених од номадских северних народа, и  „овчиjих наслеђених од народа Хан.

Као земље у процесу приближавања цивилизацијској држави наводи Ердоганову Турску и Модијеву Индију, а као земљу која се одрекла претензија на цивилизацијску државу исламски Иран који је одбацио цивилизацијску парадигму шаха Резе Пахлавија.

Професор Кристофер Кокер указао је на проблеме перципирања Русије и Кине од стране Запада, и сопствене слике које ове земље имајау о себи. Та разлика је резузлтат различитог поимања религије и људских права. Према његовом мишљењу, Запад негује либералну доктрину, док Русија и Кинаиснистирају на патриотизму. Кина додатно инсистира на „столећу понижења“ (1839-1949), периоду од Опијумског рата до победе револуције и КП Кине, и кроз ту синтагму резимира своје односе са Западом.

 „Путин је изјавио да политика уопште није битна, већ схватање да Руси држе посебно место у светској историји. Тврдио је да свет није место реда, а као доказ за то послужили су му пандемија и ратовање на Блиском истоку, што је све потврдило његово неповерење у светски мир“, указао је професор Кокер. У том смислу Русија данашњице битно се разликује од СССР-а који је био посвећен светском миру и наравно рачунао на то да ће то бити мир који ће донети светска победа комунизма. Он је оценио да руска политика има два основна циља – да исправи историјске грешке и да обезеди оно што је Дмитриј Медведеве, и време док је био председник Русије, назвао сфером „цилизацијске привилегије“. Уз укупну безбедност сада се инсистира и на „духовној безбедности“. Професор Кокер закључио је да не можемо ићи толико далеко да предвидимо да би могло да дође до Трећег светског рата, али сматра да су цивилизацијске државе спремне и за тај сценарио.

Модератор предавања био је руководилац Центра за британске студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др Слободан Г. Марковић. Предавање је одржано у организацији Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета и Центра за британске студије политичких наука Универзитета у Београду.

 

Related Posts