Представљени резултати истраживања јавног мњења ,,Како грађани виде националне интересе Србије?“
Представљање резултата истраживања јавног мњења ,,Како грађани виде националне интересе Србије?“ одржано је у Медија центру у Београду. Истраживање је спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије, у оквиру пројекта ,,Национални интереси Републике Србије: од оспоравања до легитимизације – ‘National(S)’“ који је део програма ,,ИДЕЈЕ“. Теренско истраживање је реализовано од 5. до 15. августа ове године методом лице у лице и то на репрезентативном узорку од 1186 испитаника. Истраживање је спровела агенција Sprint Insight.
Налазе истраживања представили су јавности проф. др Милош Хрњаз, доц. др Милан Крстић, доц. др Ивана Радић Милосављевић, доц. др Стеван Недељковић и доц. др Јања Симентић Поповић испред тима истраживача са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Проф. др Милош Хрњаз објаснио је то да је полазна тачка овог истраживања било питање националног интереса, око којег постоји недостатак консензуса, како међу теоретичарима тако и у пракси. ,,Један од циљева пројекта јесте и да покрене јавну дебату у Републици Србији у вези са концептом националниог интереса и његовом применом. Истраживање тежи ка томе да сазна у којој мери се ставови грађана поклапају са званичним ставовима политичких представника када је у питању национални интерес“, истакао је проф. др Хрњаз.
Доц. др Милан Крстић представио је део истраживања који указује на то да се већина испитаних грађана слаже са тврдњом да у Србији постоји објективни национални интерес који је релативно трајан. ,,Велика већина грађана сматра да национални интерес Србије обухвата и интересе српског народа ван Србије у региону, али и у широј дијаспори. Готово половина грађана истиче да је за њих најважнији економски аспект националног интереса, попут доброг животног стандарда и економског раста, док упола мање сматра да су за национални интерес примарна политичка питања“, нагласио је проф. др Крстић.
Доц. др Ивана Радић Милосављевић предочила је то да иако је Србија дужи временски период у процесу европских интеграција, улазак Србије у Европску унију формално је дефинисан као национални интерес тек Стратегијом националне безбедности Републике Србије из 2019. године. ,,Већина грађана Србије сматра да чланство у Европској унији јесте национални интерес, али је у питању релативна већина. Они сматрају да је чланство у Европској унији објективан национални интерес, али да је оно важно и за њих лично“, саопштила је доц. др Радић Милосављевић. Са друге стране, нагласила је и да, ако су упитани како би гласали на референдуму о чланству Србије, број грађана који би били за и оних који би били против је готово изједначен.
Доц. др Стеван Недељковић указао је на кључне ставове грађана о односима Србије и великих сила пре свега Русије, Кине и Сједињених Америчких Држава. ,,Највећи број грађана сматра да Србија не припада ни Истоку ни Западу што је део континуитета политике несврставања и неутралности. Када је у питању војна неутралност, већина грађана подржава овакву политику“ рекао је доц. др Недељковић. Такође, истакао је и да већина грађана Србије у регионалним питањима не приоритизује експанзионистичке циљеве, попут обнове заједничке државе са Црном Гором или стварања независне Републике Српске, већ да нагласак стављају на друга питања.
Доц. др Јања Симентић Поповић изнела је ставове грађана о положају међународног права као средства које би могло да помогне или одмогне у легитимисању националних интереса Србије. ,,Релативна већина грађана не види међународно право као адекватно средство које би могло да помогне у заштити политичких националних интереса, док трећина грађана сматра да оно то може. Пак када су у питању прецизно одређене ситуације и инструменти међународног права, грађани спремније прихватају међународно право као средство легитимисања политичких националних циљева“, закључила је доц. др Симентић Поповић.
Презентација са одабраним резултатима истраживања
