Одржана радионица за младе новинаре/ке и уреднике/це у оквиру регионалне иницијативе „Млади за инклузију, једнакост и поверење“
Радионица за младе новинаре и новинарке и уреднике и уреднице одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, у оквиру регионалне иницијативе ,,Млади за инклузију, једнакост и поверење“.
Пројектна асистенткиња МА Кристина Милић отворила је радионицу и поздравила присутне. Она је нагласила важност пројекта, који за циљ има да учесницима појасни све опасности које са собом носи говор мржње у медијима и стратегије за превазилажење таквог проблема.
Руководитељка пројекта доц. др Ана Милојевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду нагласила је да је говор мржње било какво вербално или писано омаловажавање и деградирање других због етничке, верске или било које друге припадности. Она је објаснила да су новинари изложени говору мржње ако се уклапају у одређене категорије према свом друштвеном идентитету, темама које прате и новинским организацијама за које раде. ,,Углавном су напади на новинаре заправо напади на њихов професионални интегритет, а не на личне карактеристике. Неке групе новинара су чешће мета говора мржње у односу на друге групе – жене више него мушкарци, новинари који се баве осетљивијим темама, истраживачки новинари и тако даље“, рекла је доц. др Милојевић.
Доц. др Ивана Јакшић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду говорила је о психолошким ефектима, непосредним реакцијама и стратегијама превладавања говора мржње. Она је указала да се у основи говора мржње налазе одговори на идентитетске и међугрупне претње и да говор мржње има за циљ да нанесе психолошке повреде. ,,Уколико не успемо да изградимо самопоштовање и ако имамо негативан однос према себи, ми из социјалне припадности можемо да извучемо потпору за позитиван однос према себи. Изградња наших ставова и придржавање њима важно је за наш идентитет и припадност заједници“, подвукла је доц. др Јакшић.
Представница Независног удружења новинара Србије Марија Бабић нагласила је да је свака претња, напад и узнемиравање озбиљна и неприхватљива и да не сме да се схвати као карактеристика модерног новинарства. Она је издвојила четири смернице о поступању редакција када је реч о говору мржње – пријављивање, процена, поновна процена и подршка. ,,Како би се валидирао случај угрожене безбедности, морају бити присутна два елемента: субјективни (осећај личне угрожености) и објективни (реално постојање претње). Подношење кривичне пријаве полицији и тужилаштву треба да садржи што већи број доказа и детаља“, казала је Марија Бабић.
Специјалисткиња за друштвене мреже из Балканске истраживачке мреже Србије Соња Ковачев представила је учесницима који су то најчешћи типови напада на друштвеним мрежама. Она је указала на значај подршке онлајн заједнице која, заједно са уредником, треба да подржи нападнуто физичко или правно лице како би се ублажиле последице. ,,Онлајн напад на новинара или медијску кућу штетан је по њихову репутацију и кредибилитет, а најчешћи су напади на истинитост и непристрасност извештавања. Друштвене мреже јесу важан начин комуникације, али не треба по сваку цену толерисати негативне коментаре зарад боље видљивости садржаја”, додала је Соња Ковачев.
Доц. др Данка Нинковић Славнић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду говорила је о томе како препознати говор мржње у ситуацији када се сви позивају на право слободе изражавања у јавном дискурсу. Она је кроз примере различитих текстова из медија покренула дискусију са учесницима семинара. ,,Један од проблема је што се у медијима инсистира на различитостима између две групе, док се сличности занемарују. Такође, у медијима се често ,,други“ представљају као опасност и то се назива конструисање непријатеља”, објаснила је доц. др Данка Нинковић Славнић.
Регионална иницијатива Уједињених нација „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ оснажује младе људе да се укључе у конструктивне наративе, ојачају интеркултурални дијалог, инклузију, родну равноправност и створе међусобно разумевање и поверење на Западном Балкану. Двогодишња иницијатива има за циљ јачање улоге младих у промовисању већег разумевања и поштовања различитости у региону. Имплементацију „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ води UNDP Србија у сарадњи са UNESCO и Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз финансијску подршку Фонда за изградњу мира UN.
