Реализован пројекат “Paint for Peace: Engaging Students in Youth, Peace, and Security”
Пројекат “Paint for Peace: Engaging Students in Youth, Peace, and Security”, који су осмислили и организовали студенти мастер студија Мир, безбедност и развој у оквиру предмета “Joint project”, реализован је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Пројекат се састојao од осликавањa мурала на фасади Факултета политичких наука на којем је приказан цвет Ramonda serbica у циљу промовисања вредности повезаних са Агендом Млади, мир и безбедност (Youth, Peace and Security Agenda), као и конференцијe „Млади, мир и сигурност“, на којој се говорило о темама родне равноправности, насиља над женама и актуелним питањем оружаног насиља.
Конференцију су отворили студенти мастер програма Мир, безбедност и развој Милица Ђоковић и Милан Петковић који су најавили да ће у оквиру ове конференције бити речи о најзначајнијим темама које се односе на младе, њихову партиципацију и улогу коју млади имају у друштву. „Веома смо срећни што смо, након неколико месеци рада на овом пројекту заједно са својим професорима и партнерима, дошли до његове реализација и што имамо могућност да вас све укључимо у дискусије и покажемо како млади учествују и колико су наши гласови важни“, нагласила је Милица Ђоковић.
У име Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Мисије у Србији присутнима се обратила Агуста Федерстон (Augusta Fetherstone), која је нагласила да је велико задовољство радити са младима, за потребе младих и то не само у Србији, него и у осталих 56 држава које су укључене у мисије ОЕБС-а.
Ивана Маркулић, у име Регионалне канцеларије за сарадњу младих (RYCO), истакла је важност Факултета политичких наука као институције у којој се на ове теме раде научна истраживања, али и академски разговара како би се дошло до решења. „Главни разлог зашто смо ми подржали овај пројекат су управо млади људи, који као грађани могу да направе промене и због тога ви треба да будете овде, на месту где можете да дебатујете и дискутујете о овим темама“, саопштила је Ивана Маркулић.
Продеканка за студије првог степена високог образовања Факултета политичких наука проф. др Нталија Перишић указала је да су најјача страна ове инсититуције њени студенти који уживају интердисциплинарни приступ и могућност сагледавања ширег аспекта проучаваних тема. Она је нагласила да на Факултету политичких наука има 4 смера основних студија, 24 мастер и 6 докторских програма који за циљ имају да теме правде, људских права и света без икакве врсте насиља проуче са различитих аспеката.
Један од руководилаца мастер студија Мир, безбедност и развој и ментор овог пројекта, проф. др Филип Ејдус, објаснио је на који начин су студенти креирали пројекат, осмислили и реализовали сликање мурала и организовање конференције у оквиру предмета “Joint project”. Он се захвалио студентима на инцијативи, као и Регионалној канцеларији за сарадњу младих и Организацији за европску безбедност и сарадњу што су препознали значај овог пројекта и помогли у имплементацији. ,,Ова вишегодишња биљка, са розетастим листовима и љубичастим цветовима, симболизује издржљивост и препород, и служи као дирљив подсетник на отпорност природе. Биљку је открио Јосиф Панчић 1874. на обронцима планине Ртањ. Неколико година касније пронађена је веома слична биљка која je названа Наталијина рамонда (Ramonda Nathaliae) по краљици Наталији Обреновић, а која се у Србији од 2012. године користи као симбол Дана примирја, државног празника којим се сваког 11. новембра обележава крај Првог светског рата”, рекао је проф. Ејдус.
Уводни говор, посвећен Агенди Млади, мир и безбедност (Youth, Peace and Security Agenda), одржала је шефица програма у Регионалној канцеларији за сарадњу младих (RYCO), Милена Стошић. Она се осврнула на сличности и разлике између две агенде које су посвећене младима и женама, и истакла како је потребна њихова већа синергија. Она сматра да када су млади и жене виђени као потенцијалне претње или жртве, долази до тога да је њихова слобода контролисана.
Након уводног дела конференције, откривен је мурал Ramonda serbica на згради Факултета политичких наука, аутора Андреја Жикића Артеза.
Тема првог панела била је „Родно-засновано насиље“ на ком су говориле експерткиња за родну равноправност и укључивање младих Зорана Антонијевић, студенткиња мастер студија на Факултету политичких наука Катарина Поповић и генерална секретарица Кровне организације младих Србије (КОМС) Миљана Пејић.
Експерткиња за родну равноправност и укључивање младих, Зорана Антонијевић, указала је да је насиље над женама дубоко укорењено у историју и есенцију нашег постојања. Она је додала да у нашем друштву постоји фундаменталан недостатак разумевања и емпатије, па се фемицид не препознаје као озбиљан проблем. „Како бисмо променили тренутну ситуацију, образовање мора да одигра своју улогу и препозна ове врсте насиља. Рад са медијима, младим људима и њиховим наставницима и учитељима су три потенцијална начина борбе са овим изазовним проблемима“, објаснила је Зорана Антонијевић.
Студенткиња мастер студија на Факултету политичких наука Катарина Поповић осврнула се на рад у којем је писала о случају који је младе жене ујединио и навео да се заједно боре против мизогеније у медијима. Она је додала да је то био тренутак када су се жене саме забринуле за своју сигурност. „Ово је резултирало протестом, али се нажалост ствари нису промениле и проблеми жена су стављени под тепих. Младе жене се све више укључују у ширење свести о њиховим проблемима и позивају на акцију“, рекла је Катарина Поповић.
Према речима генералне секретарице Кровне организације младих Србије (КОМС) Миљане Пејић, друштвене мреже морају препознати ове видове насиља, јер их млади користе као основни канал комуникације. Она је указала на потребу регулације друштвених мрежа, јер дигитално насиље као такво није препознато. „Нове генерације обликују своја мишљења на основу онога што виде на друштвеним платформама, али су важни и традиционални медији, јер друштвене мреже, између осталог, преносе њихов садржај. Млади не виде консеквенце насиља и пре се одлучују да га релативизују, а то се највише примећује управо на друштвеним мрежама“, закључила је Миљана Пејић.
Модераторка панела била је студенткиња мастер студија Мир, безбедност и развој Невена Робајац.
,,Оснаживање будућности: млади као заштитници јавне безбедности” била је тема панела на којем су студенти Катарина Богићевић, Драгана Радусиловић, Едис Муминовић, Ксенија Ђорић, Ива Којић, Маша Михајловић, Константин Митић и Бисера Марковић представили предлоге практичних политика.
Катарина Богићевић говорила је на тему ,,Родно засновано насиље”. Она је говорила о родно заснованом насиљу на интернету и о томе на који начин технологија може продубити насиље. Катарина се осврнула на законско регулисање интернет насиља у Републици Србији. ,,Дигиталне стратегије које би за циљ имале едукацију и подизање свести о родно заснованом насиљу би помогле у превазилажењу овог проблема. Такође, једно од решења био би и заједнички напор државних тела и организација које се баве питањима родно заснованог насиља, али и које су усмерене на младе“, подвукла је Катарина Богићевић.
Драгана Радусиловић презентовала је тему ,,Вршњачка едукација”. Она је истакла да су циљна група њеног истраживања били средњошколци и студенти основних академских студија. Драгана је указала на значај изабране циљне групе, јер млади у том узрасту представљају кључне актере у трансформацији политичке културе. ,,Вршњачки едукатори имају дубљи и већи утицај на усмеравање младих ка друштвеном ангажовању. Током тог процеса неопходно је да млади негују демократске вредности“, објаснила је Драгана Радусиловић.
Ксенија Ђорић и Едис Муминовић говорили су на тему ,,Млади и безбедност као јавно добро”. Они су објаснили појам и значај квалитетног креирања јавних политика, као и разлику између јавних политика и јавног управљања. Они су као главни циљ свог пројекта означили стварање безбедног амбијента за живот младих. ,,Неке од најчешћих претњи по младе у Србији представљају међусобна нетолеранција, насилничка вожња, као и насиље на спортским догађајима. Такве претње могу се избећи кроз активно учешће младих у свима важним друштвеним процесима и институцијама“, предочио је Едис Муминовић.
Ива Којић и Маша Михајловић говориле су на тему ,,Безбедност младих онлајн” осврнувши се на регулаторна тела и постојеће законе који су надлежни за ову тему у Србији. Оне су закључиле да постоји простор за побољшање рада надлежних институција у пољу безбедности младих на интернету. ,,Пример добре праксе је блиска сарадња државних и недржавних актера који могу имати утицај на безедност на интернету. Кроз такву врсту сарадње би настала безбеднија интернет зона за широку групу људи“, појаснила је Ива Којић.
На значај теме ,,Реформа Националног савета за безбедност ка инклузији мањиских група” указали су Константин Митић и Бисера Марковић, појаснивши институционални оквир који је неопходан како би постојеће националне мањине биле одговарајуће представљене. Поред самог институционалног оквира, они су истакли много већи значај едукације у циљу подизања свести друштвене заједнице. „Национални савет за безбедност, како у нашој земљи тако и у свету, представља тело од изузетне важности због свог широког делокруга надлежности у сектору безбедности. Нагласак треба ставити на решавање мањка репрезентације интереса мањинских група у овом домену“, оценила је Бисера Марковић.
Модератор панела био је студент мастер студија Мир, безбедност и развој Спенсер Рејнолдс.
На трећем панелу ,,Утицај оружаног насиља на безбедност младих у Србији” говорили су истраживач Душан Станковић из Београдског центра за безбедносну политику, експерткиња за управљања сектором безбедности и трансформацијом конфликта Соња Стојановић Гајић и студенти Факултета политичких наука Срђан Баша и Димитрије Кљајић.
Душан Станковић говорио је о перцепцији проблема оружја у Србији. Он је истакао овај проблем као високо ризичан, и као резултат наслеђа из периода деведесетих. Упозорио је на проблем у погледу прикупљања података о оружаном насиљу у Србији, јер званични подаци нису довољно квалитетни. ,,Подаци које инситтуције прикупљају о оружаном насиљу не садрже целовите информације које су неопходне за меродавну анализу. Они такође нису у довољној мери дистрибуисани нити доступни друштвеној заједници што даље онемогућава њихову успешну имплементацију у домену грађанске сигурности“, саопштио је Душан Станковић.
Соња Стојановић Гајић указала је на непостојање систематског прикупљања информација о оружаном насиљу у Србији. Она се осврнула на значај родног, старосног и културног контекста који мора бити присутан у свим прикупљеним подацима ове природе. „Бројне државне мере које се предузимају, не само на нивоу Републике Србије, него и на светском нивоу, фокусиране су на вид самог снабдевања. Овакав фокус је директна последица тренутне ситуације на међународној сцени која указује на то да ће овај проблем бити од све већег значаја“, издвојила је Сања Стојановић Гајић.
Срђан Баша и Димитрије Кљајић представили су предлог практичне политике које су директно усмеренене на регулисање негативног утицаја оружаног насиља на безбедност младих. Они су подвукли високе стопе наоружања које су присутне код цивила као директну последицу недовољно регулисаног приступа у набављању оружја. „Наш примарни циљ јесте креирање што снажнијег осећаја сигурности и солидарности. За остваривање тог циља неопходна је комбинација одређених кључних елемената кроз социјално умрежавање“, закључио је Срђан Баша.
Модераторка панела била је студенткиња мастер студија Мир, безбедност и развој Милица Старинац.
Пројекат су финансирали Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Мисије у Србији, Регионална канцеларије за сарадњу младих (RYCO) и Federal Foreign Office. Пројекат је подржала компанија Tenge DOO.
