Свечана академија „Педесет година високошколског образовања за социјалну политику и социјални рад“
Свечана академија поводом обележавања 50 година од постојања високошколског образовања за социјалну политику и социјални рад одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Уваженим гостима обратили су се продекан за студије II и III степена високог образовања Факултета политичких наука проф. др Дарко Надић, помоћница министра за међународну сарадњу и европске интеграције Министарства просвете проф. др Мина Зиројевић, шефица Одељења за социјалну политику и социјални рад проф. др Јасна Хрнчић и професор у пензији др Милосав Милосављевић са Факултета политичких наука.
Присутне је поздравио продекан Факултета политичких наука проф. др Дарко Надић и осврнуо на мноштво научних чланака, истраживања, уџбеника и књига које говоре о продуктивности научног кадра које је овде од самог почетка одељења. Он је објаснио да социјални рад као професија захтева посвећеност, али исто тако са собом носи велика одрицања. „Са оснивањем социјалног смера политичке науке су постале једно тело, односно једна заокружена целина, и без њега он никад не би био оно што је данас. Поносни смо на све студенте који су посветили цео свој професионалан живот да се боре за права слабих, угрожених и маргинализованих“, истакао је проф. др Надић.
Проф. др Мина Зиројевић нагласила је да они који се одлуче да се баве овим позивом већ на самом почетку каријере имају прилику да се сусретну са најугроженијим делом популације у различитим животним ситуацијама. Рекла је да су те ситуације јако тешке и сложене, али најтежи задатак социјалнног радника је раздвојити приватни од пословног живота. „Савремено доба је пуно изазова који не заобилазе ни професију социјалног радника. Они се својим радом свакодневно боре за људска права, социјалну правду и поштовање различитости“, предочила је проф. др Зиројевић.
У име Одељења за социјалну политику и социјални рад обратила се проф. др Јасна Хрнчић и указала на то да наши студенти, који су завршили овај факултет, волонтирају и помажу угроженима, одвајају своје слободно време и скупљају донације. На тај начин они показују да су заиста у духу хуманистичких вредности које прокламује овај факултет. „Професије које су овде укључене, као и професори, нису само теоретски потковани знањима, већ су и мењали друштво. Квалитет социјалног рада је мера хуманости једног друштва“, оценила је проф. др Хрнчић.
Професор у пензији др Милосав Милосављевић одао је захвалност и почаст пионирима из света социјалног рада: Едити Вајс, Душану Лакићевићу, Властимиру Недељковићу, Периславу Шеферу, Новици Милићу, Душану Петровићу и Велизару Лајбану. Они су заслужни за оснивање овог одељења, које је претходни високи курс образовања из области социјалног рада претворило у високошколску установу. „Можда је тим првим генерацијама социјалног рада са високом школом мањкало знања и вештина, али није недостајало ентузијазма. То је нешто што би у данашње време требало да је више присутно“, закључио је проф. Милосављевић.
Свечаност поводом академије увеличо је и изузетни наступ који је извео хор „Еквилибријум“. Хор ,,Еквилибријум” извео је химну Републике Србије „Боже правде“, студентску химну “Gaudeamus Igitur“, и II Мокрањчеву руковет.
Модераторка Свечане академије била је аистенткиња МА Виолета Марковић са Одељења за социјалну политику и социјални рад Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Након Свечане академије, уследио је округли сто на тему ,,Пола века високошколског образовања за социјалну политику и социјални рад”. Учесници округлог стола били су професорка у пензији др Мира Лакићевић, професор у пензији др Томислав Седмак и проф. др Мирослав Бркић са Факултета политичких наука, као и студенткиња четврте године Основних академских студија социјалне политике и социјалног рада Сандра Ђорђевић.
Као студенткиња прве генерације, проф. др Мира Лакићевић осврнула се на предмете и професоре који су чинили прву генерацију изучавања ових студија на Факултету политичких наука. Она је нагласила да је овај програм са 18 наставно-научних дисциплина покривао сва значајна подручја и социјалне политике, али истовремено и социјалног рада. „Једино што је недостајало том програму су били часови стручне праксе, али смо ми то надомешћивали тако што смо посећивали установе социјалне заштите у намери да се упознамо са конкретним пословима и задацима социјалних радника. „Изазови времена су условљавали честе промене курикулума и силабуса, па су готово сваке пете године програми допуњивани и мењани, а све са циљем да се испрате новине и да студије на овом факултету не заостају за тим променама”, истакла је проф. др Лакићевић.
Проф. др Томислав Седмак објаснио је да цео његов боравак на Факултету политичких наука представља однос човека према човеку, однос студента као социјалног радника и човека у потреби. Свој боравак међу студентима социјалног рада посматрао је као виши ниво сазнања кроз радозналост, радост и разноврсност. „Без етике, професије и сопствене личности социјални рад не може да функционише, јер он треба да има огромну количину људскости и самоспознаје. Давање у овом раду мора да буде контролисано, што је показатељ зрелости појединца, да може да даје, а да не буде оштећен”, подвукао је проф. др Седмак.
Проф. др Мирослав Бркић говорио је о студентском периоду на Факултету политичких наука које се одвијало у турбулентним временима. Он је указао на потребу младих да се друже, да уче и да теже великим друштвеним променама око себе, a све то је било саставни део и његових студентских дана. „На сву срећу припадао сам тој генерацији која је имала привилегију да јој предаје добар део професора који су утемељивачи социјалног рада, а то нису били само професори већ имена, у сваком смислу те речи. Студенти треба да схвате вредност социјалног рада и његове основне принципе, и ми као њихови професори треба да их учимо овим стварима, а када је реч о практичним стварима попут процедура, то су променљиве ствари и мислим да факултет нити може нити треба томе да их учи”, навео је проф. др Бркић.
Према речима студенткиње четврте године Сандре Ђорђевић почетак студирања у доба короне није био лак, јер је тај период био изазован и препун потешкоћа. Она је додала да су студенти дали све од себе да се прилагоде свим променама и преброде те потешкоће које су оставиле трага на њихово ментално здравље. „У име свих студената желим да пренесем одушевљење поводом нове акредитације, јер нам пружа могућност да на бољи и интерактивнији начин стичемо знања из наше области, али и вештине које су изузетно важне за нашу будућу професију. У новој акредитацији бројимо нове предмете који се директно баве проблематиком појединца, као и осталим групама маргинализованих, али и нових изборних предмета који су нам заиста значајни”, рекла је студенткиња Ђорђевић.
Модераторка округлог стола била је доц. др Сузана Михајловић са Одељења за социјалну политику и социјални рад Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
У наставку свечаности, организована је и Национална конференција под називом „Међународни аспекти социјалне политике и социјалног рада у време криза и конфликата“.
