Одржан округли сто „Историја мушкости у Европи (1450-2000)“
Округли сто о књизи „Историја мушкости у Европи (1450-2000)“, аутора Волфганга Шмалеа, одржан је на енглеском језику у просторијама Института за европске студије. На ову тему говорили су проф. др Волфганг Шмале са Универзитета у Бечу, проф. др Марина Симић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду и Слободан Г. Марковић из Центра за британске студије Факултета политичких наука и Института за европске студије.
Проф. др Волфганг Шмале објаснио је да је почео се бави питањем историјског развоја мушкости у Европи током последње деценије прошлог века. Он је рекао да су у том периоду студенти универзитета на којима је био запослен били врло заинтересовани за студије рода, а посебно за студије маскулинитета. „У то време било је много дискусије о промени улоге мушкарца у друштву. Генерално, друштвени односи између полова и даље су окарактерисани постојаношћу хегемоније мушкости“, указао је проф. др Шмале.
Проф. др Марина Симић истакла је да професор Шмале у својој књизи анализира, између осталог, уметничка дела и дневнике који представљају живописне слике мушкости у различитим периодима европске историје. Она је нагласила да аутор дела приказује идеју мушкости која се кроз време не мења линеарно, већ споро и парцијално. „Професор Шмале у својој књизи говори о појавама различитих концепата који су важни за европски појам о мушкарцу. Од тога су неки очекивани, као што су тело, сексуални диморфизам и зачеће, док су други, попут потрошње, части и пријатељства, мање очекивани“, казала је проф. др Симић.
Проф. др Слободан Г. Марковић навео је да је књига „Историја мушкости у Европи (1450-2000)“ мултидисциплинарно дело које повезује теоријски и историјски приступ, истовремено се заснивајући на примарним изворима и користећи аналитичке категорије и концепте које пружају друштвене науке. Он је говорио о развоју појма мушкости од доба ренесансе до савременог периода, позивајући се на налазе из Шмалеове књиге, али и придодајући сопствену анализу. „Почеци хегемоне мушкости могу се повезати с развојем буржоаског друштва, када је централна улога мушкарца била очинска. Врхунац хегемоне милитаризоване мушкости везује се за период између 1860. и 1945. године, у ком војска постаје кључно место за ‘мушка окупљања‘, а чиста и уредна униформа симбол маскулинитета генерација мушкараца“, подвукао је проф. Марковић налаз из књиге проф. Шмалеа.
Модераторка окрулог стола била је др Ивана Пантелић са Института за савремену историју.
Округли сто је одржан у организацији Института за европске студије, Центра за британске студије и пројекта “CTES – Cultural Transfer Europe-Serbia from the 19th to the 21st Century“ у коме је водећа установа Факултет политичких наука, а још четири научне установе из Београда су учеснице на пројекту.
