Представљена Лабораторија за изучавање и иновације ,,Земунско чавороро“

Лабораторија за изучавање и иновације ,,Земунско чавороро“, модел који повезује локалне институције, стручњаке и породице у заједници са циљем унапређења раног развоја деце из ромских породица, представљена је у Европској кући.

Поздравне речи имали су проф. др Наталија Перишић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, стручњак за рани развој деце при УНИЦЕФ-у Мила Вуковић Јовановић и Драган Ђорђевић из Министарства здравља.

Проф. др Наталија Перишић навела је да Лабораторија представља модел услуга које су интегрисане, координисане и центриране према кориснику и објаснила да је фокус пројекта на маргинализованим групама у заједници. ,,Наше социјалне политике више не могу да одговоре на оне изазове на које су са релативним успехом одговарале до средине деведесетих година, јер промењена реалност захтева промену одговора“, подвукла је проф. др Перишић.

На важност ране интервенције код деце која припадају најосетљивијим групама указала је Мила Вуковић Јовановић нагласивши да то представља заједнички изазов који се мора превазићи. ,,Удруживање ресурса је једини могући пут да се сложеност потреба једне породице, у којој се дете родило и одраста и има изазове у развоју, на адекватан начин задовољи“, рекла је Вуковић Јовановић.

Драган Ђорђевић напоменуо је да се програми који се тичу раног развоја деце одржавају сваке године и да се примећују позитивне промене у њиховим резултатима уз помоћ стручних лица. ,,Са једне стране постоје здравствене медијаторке које одлазе у насеља, одржавају радионице и представљају везу између породице и дома здравља, а са друге стране постоје и педагошки асистенти чија је улога пружање подршке ромској деци  кроз процес стицања основног и средњег образовања“, појаснио је Ђорђевић.

Лабораторију и основне налазе представила је проф. др Анита Бургунд Исаков са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Проф. др Бургунд Исаков истакла је циљеве пројекта чији је посебан фокус на пружању културолошки сензитивних, породично орјентисаних услуга и ране интервенције у комбинацији са стратегијама за промену социјалних образаца понашања у ромским породицама. ,,Стално размишљамо о томе како да обезбедимо праведан приступ ромским породицама, а не једнак приступ, јер се они не могу изједначити са остатком популације, с обзиром на изазовне потребе“, оценила је проф. др Бургунд Исаков.

На округлом столу ,,Иновације у раним интервенцијама у раду са ромским породицама“ говориле су педијатар Дома здравља Земун др Јелена Голубовић, руководитељка групе за пројекте и заштиту животне средине градске општине Земун Тања Кукобат, социјална радница предшколске установе ,,Симо Милошевић“ Маја Црногорац Ђурић, водитељка тима програма јачања породице у Земуну СОС Дечија села Адриана Вуковић и стручна саветница УНИЦЕФ-а Драгана Коруга.

Према речима др Јелене Голубовић створена је чвршћа веза и веће поверење у припаднике здравственог система, што као крајњи исход има формирање здравијег и образованијег друштва. ,,На почетку нисмо имали јасну идеју шта би то ново и више, а у оквиру постојећег здравственог система, могли да учинимо за пацијенте ромске популације, сматрали смо да им је све већ пружено, али смо развијањем неких нових идеја прилагодили већ постојеће методе тако да можемо да учинимо више за циљану популацију“, изнела је др Голубовић.

Тања Кукобат сматра да кроз пројекте са удружењима грађана треба да се премосте говорно-језичке баријере и да се помогне ромским породицама кроз информисање и едукацију и уз помоћ финансијских средстава. ,,Кључна ствар је да су одговарајуће службе у ГО Земун успоставиле сарадњу и комуникацију са здравственим, васпитно-образовним и социјалним службама, како бисмо створили тим у оквиру којег бисмо разматрали све проблеме ромске популације“, објаснила је Кукобат.

Да деца уче кроз односе са својим окружењем и кроз свакодневне животне ситуације предочила је Маја Црногорац Ђурић, додавши да је поред улоге породице за развој детета важна и улога предшколских установа. „Вртић има велики број могућности да дете, које отежано функционише због својих развојних тешкоћа или ситуације у породици која је у одређеном ризику, стекне различита искуства на свакодневној бази који су му прилика за учење“, разјаснила је Црногорац Ђурић.

Адриана Вуковић говорила је о пројекту јачања породица у СОС Дечијем селу и успешном решавању проблема незапослености Рома, рекавши да се са ромским породицама првенствено ради на стварању односа поверења. ,,Сарадници одлазе у кућне посете породицама где пружају саветодавну подршку члановима породице, најчешће родитељима, али се трудимо да пружимо подршку и деци уз помоћ едукатора“, изјавила је Вуковић.

Као највећу лекцију овог истраживања Драгана Коруга истакла је подизање свести и осетљивости на специфичност ромске породице, упозоривши да у себи треба да препознамо нове облике подршке које до тада нисмо препознавали. ,,Међународне студије су показале да ако се са раном интервенцијом почне на време, ако се препознају извори ризика који могу да доведу до одређених развојних потешкоћа, и ако се на њих што раније одговори, у 70% случајева развој деце који је кренуо са кашњењем може да се врати у очекивани ток“, закључила је Коруга.

Модераторка окрулог стола била је доц. др Виолета Марковић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Након окрулог стола, присутнима се обратила директорка Центра за рану интервенцију у дјетињству “MURID“, Силвија Пуцко.

Силвија Пуцко осврнула се на искуства Центра, нагласивши важност оснаживања стручњака кроз супревизију и психолошку подршку, осигуравање безбедности и ресурса, едукацију и јачање компетенција, емоционалну подршку и финансијску награду. ,,Све породице могу бити подржане, без обзира какве иницијалне тешкоће имале, подржан и компетентан родитељ има највећи утицај на деететов живот“, поентирала је Пуцко.

Лабораторија је инспирисана визијом и радом проф. др Невенке Жегарац, чија је посвећеност унапређењу социјалне и дечије заштите била темељ за настанак овог модела.

Догађај је организовао Факултет политичких наука Универзитета у Београду у оквиру Erazmus+ пројекта у сарадњи са УНИЦЕФ-ом Србија.