Одржана конференција „Културни трансфер: методолошки проблеми и изазови“

Конференција на тему „Културни трансфер: методолошки проблеми и изазови“ (Cultural Transfer Europe-Serbia: Methodological Issues and Challenges), одржана је на Факултету политичких наука. Цела конференција одржана је на енглеском језику. Конференција је одржана у хибридном облику и могла је да се прати директно са Факултета политичких наука или путем зума.

Догађај је отворио руководилац Центра за британске студије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду и сарадник Института за европске студије проф. др Слободан Г. Марковић и том приликом изразио захвалност и добродошлицу присутнима.

Уводно предавање на тему „Шта је културни трансфер?“ одржао је проф. др Волфганг Шмале (Wolfgang Schmale) с Универзитета у Бечу. У уводном делу предавања говорио је о значењу концепта културни трансфер, као и о истраживачкој пракси културног трансфера. Он се осврнуо на историјски развој овог концепта. Посебно је анализирао студију случаја културног транфера из Европе у Русију 18. века и указао на то да би то могло да буде од значаја и у анализи културног трансфера Европа-Сербија. Уследила су питања проф. Шмалеу и од стране оних који су присуствиали његовом излагању на ФПН, али и преко чета од стране оних који су пратили скуп путем зума. Проф. Марковић је закључио уводно излагање констатацијом да ће увиди проф. Шмалеа о културном транферу бити од изузетног значаја за тим који ће радити анализу културног транфера Европа-Србија.

Тема првог панела била је „Методолошки проблеми“.

Разговор с проф. др Весном Голдсворти (Vesna Goldsworthy) с Универзитета у Ексетеру и Универзитета Источне Англије обавио је проф. др Слободан Г. Марковић пошто је у термину конференције проф. Голдсворти примала књижевну награду у Скупштини Града Београда. Весна Голдсворти говорила је о налазима из њене књиге Измишљање Руританије (1998) и томе како је ова књига утицала на поимање Балкана у академским круговима на Западу. Говорила је посебно о значају путописа Црно јагње, сиви соко Ребеке Вест, али и обрнутом трансферу Балкан – Европа. У том смислу, посебно је говорила о сопственој аутобиографији Чернобљиске јагоде и утисцима које је она направила на западног читаоца.

Професорка Факултета политичких наука Универзитета у Београду др Марина Симић одржала је предавање на тему „Идеја културног трансфера у антропологији“. Она је нагласила како се у антрологији дифузионизам у великој мери односио на културни контакт и способност прилагођавања и превођења различитих културних елемената. „Управо његова хибридност обликује локалне драме глобализације“,  објаснила је проф. др Симић.

Предавање на тему „Културни трансфер и његова незадовољства: против буке и у служби ремикса“, одржала је др Николина Недељков која је указала на многе недоумице и изазове када је у питању појам културног трансфера виђен из постомодернистичке призме. Др Недељков говорила je о критичким и креативним жаргонима као о мирољубивим формама отпора против   дехуманизације културних снага и комуницирања међу људима. Она је објаснила да приповедање (сторителинг) као друштвени контструкт може разоткрити границе људске контроле и моћи, чинећи да се и културни дискурс и културна реалност преплићу.

„Културни трансфер између Европе и Србије током дугог 19. века (од 1780-их до 1914. године)“ била је тема другог панела.

Проф. др Слободан Г. Марковић излагао је на тему „Изазови у анализи културног трансфера између Европе и Србије до 1914. године“. Професор Марковић указао је на проблеме културног трансфера из перспективе Србије почетком 19. века када је друштво Србије било егалитарно, рурално и скоро потпуно неписмено. До почетка 20. века стање се у Србији битно променило. Формирана је „планирана елита“ образована на Западу, а писемност је порасла са 0,1% у време Првог српског устанка на 17 посто 1900. Главни град имао је преко 10 посто странаца што је уз друге траснационална актере битно олашкало токове културног трансфера Европа-Србија. Главни методолошки проблем у анализи кутлурног трансфера је како анализирати културни транфер традиционалног друштва у погледу извора. Проф. Марковић указао је на различите могуће изворе којима се може надокнадити непостојање наративних извора за традиционално друштво.

Проф. др Немања Радуловић са Филолошког факултета Универзитета у Београду говорио је на тему „Романтизам и фолклор: случај билатералног трансфера Европа-Србија-Европа“. У свом излагању професор је истакао постојање два нивоа културног трансфера током предромантизма и романтизма. Проф. др Немања Радуловић указао је како је романтизам кључни моменат за прихватање српске народне књижевности унутар националне књижевности. Период који је обрадио проф. Радуловић од посебног је значаја јер је у питању пример билатералног гранфера тј. случај када је током романтизма не само вршен културни трансфер Европа-Србија, већ и обрнут трансфер Србија-Европа, а посредством рецепције српске поезије.

Тема последњег панела била је „Културни трансфер у Југославији и Југоисточној Европи“.

Предавање на тему „Француски културни трансфер и Краљевина Југославија“ одржао је др Станислав Сретеновић из Института за савремену историју у Београду. Он је нагласио како је термин културни трансфер настао 1990-их година, ипак, а он је овај термин користио за именовање целокупне историје циркулације симбола и вредности између култура. Када су у питању односи Француска-Југославија они су били асиметрични и текли су готово искључиво у облику транфера Француска-Југославије. Остао је велики број споменика и зграда које симболизују француске вредности у Београду, нпр. „Споменик захвалности Француској“ на Калемегдану. Др Сретеновић посебно је указао на културну акцију која када се јави као државна политика, што је био случај у француско-југословенским односима између два светска рата, појачава утицај културног транфера.

Орел Бејлинсон (Orel Beilinson), докторанд са Универзитета Јејл, одржао је предавање на тему „Адолесценција у Источној Европи и Југоисточној Европи“. Он је објаснио како се период адолесценције у различитим епохама и културама не појављује на исти начин у друштвеном наративу. Адолесценција се у неким културама схватала као нешто што је одувек постојало, док је у другим била перципирана као нешто што је измишљено и пренето путем културног трансфера.

Др Ивана Пантелић из Института за савремену историју у Београду одржала је предавање на тему „Нека размишљања о културном трансферу у социјалистичкој Југославији“. Ивана Пантелић понудила је примере културног трансфера између САД – сцоцијалистичка Југославија. Она је говорила о утицају холивудских филмова у српској кинематографији, као и значајним фестивалима који оличавају културни трансфер попут ФЕСТ-а, указала је на транфер у домену образовања, али је дала и примере обрнутог трансфера.

Два рада достављена су у писаном облику. Др Гордана Ђерић из Института за европске студије бавила се темом „Културни трансфер, траума и културна интимност: почетна питања и приступи у истраживању културног трансфера Европа-Србија у периоду 2000-2020“. Др Горан Казларић доставио је рад на тему „Од познавања механизма до механизма знања: евроазијски културни трансфер и хибридне теологије неолиберализма.“

Због проблема с интернет везом рад др Драгане Грбић из Института за славистичке студије Универзитета у Келну достављен је електронски као презентација. Рад носи наслов „Истакнути Срби доба просветитељства и њихова улога у клтурном трансферу Европа-Србија.“

Након сваког панела уследила је дискусија.

Конференција је део пројекта CTES (Cultural Transfer Europe-Serbia from the 19^th till the 21^st Century – Културни трансфер Европа-Србија од 19. до 21. века), који се одвија у оквиру програма IDEAS који финансира Фонд за науку Републике Србије.

На пројекту учествују сараднице и сарадници из четири установе: из Института за европске студије (6), са Факултета политичких наука (2), из Балкaнолошког института САНУ (1) и са Филолошког факултета Универзитeта у Београду (1). Носилац пројекта је Факултет политичких наука Универзитета у Београду, а руководилац пројекта је проф. др Слободан Г. Марковић.