Одржана конференција „30 година Дејтона: Како америчка спољна политика може допринети решавању билатералних спорова на Западном Балкану”
Конференција под називом „30 година Дејтона: Како америчка спољна политика може допринети решавању билатералних спорова на Западном Балкану”, у организацији Центра за интердисциплинарне студије Балкана (ЦИСБалк) Факултета политичких наука Универзитета у Београду, одржана је у простору „Миљенко Дерета“, у понедељак, 7. јула 2025. године.
Три деценије након потписивања овог мировног споразума, којим је окончан један од најтрагичнијих оружаних сукоба на тлу Европе после Другог светског рата, конференција је окупила стручњаке из академске заједнице, think tankova и међународних институција како би преиспитали наслеђе Дејтона, актуелне изазове његове примене, као и његову савремену релевантност у контексту политичких криза које и даље потресају Босну и Херцеговину и шири регион.
Конференцију је отворио доц. др Стефан Сурлић са Факултета политичких наука, истакавши да Дејтон представља не само историјску прекретницу, већ и сложен институционални оквир чија функционалност и легитимност захтевају континуирану политичку рефлексију. Посебан акценат стављен је на питање могућности да се тзв. „дејтонски модел“ искористи као узор за решавање сукоба у другим деловима света, у контексту трагања за трајним мировним решењима.
Уводно предавање одржао је професор Марк Баскин са Rockefeller College of Public Affairs & Policy, University at Albany, State University of New York, осврнувши се на кључну улогу америчке дипломатије у мировним процесима на простору бивше Југославије, али и на сопствено професионално искуство у раду за Уједињене нације током имплементације мира у Босни и Херцеговини. Његово излагање отворило је низ питања о континуитетима и дисконтинуитетима америчке спољне политике на Балкану, као и о стратешким дометима тзв. мировне архитектуре 90-их година у данашњим међународним односима.
Конференција је обухватила два тематска панела. Први панел на тему „Наслеђе Дејтона и америчко лидерство у мировним споразумима”, фокусирао се на анализу Дејтонског споразума као институционалног аранжмана, као и на улогу САД као кључног спољнополитичког актера у његовом обликовању. Панелисти доц. др Милан Крстић (Факултет политичких наука), Тереса Коратела (European Council on Foreign Relations) и др Игор Новаковић (ISAC фонд) расправљали су о томе да ли америчка спољна политика још увек има капацитет да посредује у сложеним политичким конфликтима и који су лимити интервенционизма у постконфликтним друштвима. Дискусију је модерирала Андријана Лазаревић, асистенткиња на Факултету политичких наука.
Други панел „Будућност билатералних односа на Западном Балкану”, био је посвећен актуелним изазовима регионалне сарадње, са фокусом на нерешене билатералне спорове, политичку фрагментацију и улогу међународних актера у њиховом решавању. Учесници панела, проф. др Душко Лопандић (Европски покрет), Страхиња Матејић (Eurasia Group), доц. др Деспот Ковачевић (Факултет политичких наука) и Ана Лаћа (Европски парламент), изложили су повезаност друштвених и политичких проблема у земљама региона са перспективом чланства у Европској унији и утицајем других глобалних играча.
Конференцију је закључио Андреј Шево из Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, који је у својству дискутанта понудио завршне осврте и препоруке за даље сагледавање Дејтона и његовог наслеђа.
