Одржан панел ,,Универзитети, академска слобода и право на отпор” у оквиру 19. Сабора политиколога
Панел дискусија на тему ,,Универзитети, академске слободе и право на отпор”, на којој су говорили проф. др Џо Дилабо са Факултета за образовање Кебриџ Универзитета, проф. др Даниел Бохслер са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, независни истраживач мр Лазар Живанић са Универзитета у Милану, др Лука Глушац са Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду и Ела Зековић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, одржана је оквиру 19. Сабора политиколога на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Проф. др Џо Дилабо представила је рад на тему ,,Предност лажова и слабост ,,истине”: академске слободе, политике сећања и ,,Вештина опирања контроли ” у Мађарској академији” у оквиру којег је кроз студију случаја Мађарске анализирала карактеристике хибридних режима. Она је указала на значај дискурса и начина на који мистицизам, популизам и националиозам формирају наративе, који су лако пријемчиви ширим масама. ,,Данас појам либерализма постаје озлоглашен због његовог лаког кривотворења, што се најлакше може уочити од Орбановог доласка на власт. Све је већа апропријација либералне онтологије и терминологије, који се манифестују кроз ауторитарне делатности власти”, објаснила је професорка Дилабо.
Проф. др Даниел Бохслер у свом раду ,,Академске слободе у компетитивно-ауторитарним режимима” нагласио је да је реч о оним системима који имају само демократску фасаду, али не и њене суштинске карактеристике. Он је напоменуо да се академске слободе мењају у зависности од околности мање, те су зато у посебном положају у односу на обичне грађанске слободе. ,,Често академска заједница није у центру пажње јавности хибридних режима, јер она постоји у једном мехуру, који је често затворен за шире масе. До промене положаја академије долази након што она добије већи утицај међу широм популацијом и постаје претња по владајући наратив”, подвукао је професор Бохслер.
Мр Лазар Живанић кроз свој рад „Академска слобода у обликовању Европског простора високог образовања: од структурних реформи ка вредносно заснованом управљању“ осврнуо се на окрет ка фундаменталним вредностима у европском високом образовању. Он је навео да су те вредности превасходно институционална аутономја, академска слобода, интегритет и партиципација. ,,Посматрајући Србију de jure говори се о 14 принципа академских слобода које су уско повезане са грађанским и људским правима настале у оквиру европске културне традиције. Међутим, у стварности је ситуација је другачија, зато што различити индекси, који мере демократичност и слободу ,показују лошије резултате за Србију”, закључио је мр Живанић.
Др Лука Глушац представио је свој рад „Академски отпор ауторитарним притисцима: случај Србије“. У оквиру ове студије случаја, он се фокусирао на слободу науке и право на отпор, као два кључна права која дефинишу саму аутономију институције. ,,Академска слобода у оквиру међународног права је примарно посматрана у оквиру еконосмких, социјалних или културних права, а не као део грађанских права. Не можемо рећи да је свако неслагање са државом отпор, јер за њега је неопходно да постоје одређене чињенице, које иду неправедно против аутономије и интегритета институције, то је видљиво када се у игру државе и институције уведе сила, која ствара нефер игру“, нагласио је др Глушац.
Ела Зековић својим радом „Старе тактике, нови режим: репресија студентских протеста у Србији“ предочила је компарацију начина на које је власт одговарала на студентске побуне. Она се осврнула на разлику између старих и нових ауторитарних режима. ,,Док стари компетитивни режими комбинују различите видове репресије, нови покушавају да се од ње, што је више могуће, суздрже. Насиље се користи у тајности, како би се у јавности стекла даља легитимација и позитивна слика, данас је све више приметно коришћење неформалних група попут хулигана или различитих структура како би се вршило насиље без последица“, упозорила је Зековић.
Модераторка панела била је проф. др Катарина Лончаревић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Завршну дискусију водио је Предраг Лажетић са одсека за образовање Универзитета у Бату.
