Завршен 19. Сабор политиколога на тему ,,Борба за институције: Заробљена држава, напад на академске слободе и отпор“

Други дан годишње међународне конференције Удружења за политичке науке Србије Сабор политиколога, ове године на тему ,,Борба за институције: Заробљена држава, напад на академске слободе и отпор“ , одржан је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Другог дана Сабора одржани су панели ,,Стратегије легитимације студентског покрета“, ,,Компетитивни ауторитаријанизам и грађански отпор“, ,,Европеизација и њен утицај“, ,,Заробљени медији у хибридним режимима“, ,,Преиспитивање академских слобода у савременом високом образовању“, ,,Афект, емоција, и политичка мобилизација“, ,,Америчка мека моћ“, ,,Заробљена држава: корупција и клијентелизам“, ,,Методе и стратегије студентских протеста у Србији“, ,,Политичка теорија: историјске и савремене перспективе“, ,,Крајња десница, популизам и заробљене институције“, пленарно предавање ,,Спорна политика академске слободе: репресија и отпор на неолибералним универзитетима“, као и округли сто ,,Борба за РЕМ: изазов независности и одговорности у регулацији електронских медија у Србији“.

Округлим столом на тему „Борба за РЕМ: Изазов независности и одговорности у регулацији електронских медија у Србији“, на ком су говорили Маја Стојановић из удружења грађана Грађанске иницијативе, Саша Мирковић из Асоцијације независних електронских медија, доц. др Душан Алексић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу, новинарка Антонела Риха и Ивана Стевановић из Славко Ћурувија фондације, завршен је 19. Сабор политиколога.

Ивана Стевановић из Славко Ћурувија фондације упозорила је на све законске нерегуларности које су пратиле протекла два процеса предлагања и усаглашавања кандидата за нови сазив Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). Она је нагласила да је власт предлагачима наметала различите „лажне дилеме“ које су имале за циљ опструкцију читавог процеса. „Мој главни утисак је да је власт спремна на све да не изгуби контролу над РЕМ-ом. Један независан РЕМ би био у прилици да јако брзо и лако у потпуности демонтира медијску сцену на којој ова власт почива, а самим тим би значио и озбиљно крњење моћи ове власти“, рекла је Стевановић.

Да би РЕМ функционисао на исправан начин, неопходно је да грађани имају поверења у ту  институцију и да знају чиме се она бави, истакао је кандидат за Савет РЕМ-а и доцент на Филозофском факултету у Нишу доц. др Душан Алексић. Он је нагласио да своју улогу у процесу формирања новог састава Савета види као вид двоструке борбе. „Са једне стране, борба да ослободимо институцију која је јако важна и која ће, уколико ради онако како стоји у Закону о електронским медијима, допринети томе да квалитет информисања, а самим тим и квалитет живота грађана буде бољи. Са друге стране, битна је едукативна улога која је, чини ми се, изостала у протеклих годину дана – људи и даље не разумеју шта се дешава и због чега је РЕМ важан“, указао је доц. др Алексић.

Некадашњи кандидат за Савет РЕМ-а Саша Мирковић изјавио је да се Србија по први пут суочава са чињеницом да Савет, годину дана након распуштања претходног сазива, уопште не постоји. Он је упоредио акутелни и претходни процес избора кандидата за Савет РЕМ-а и објаснио да између два процеса постоје кључне разлике. ,,Пошто је претходни процес окончан у јануару тако што смо одлучили да повучемо наше сагласности, логично је било очекивање да ће власт из тога нешто закључити и да ће желети да оде корак даље, првенствено због међународне заједнице, али ствари су се у међувремену толико закомпликовале да се не може искључити ниједан сценарио. Са друге стране, међународна заједница је овог пута толико укључена у овај процес, те избор Савета РЕМ-а тренутно налази у самом врху приоритета“, навео је Мирковић.

Новинарка и кандидаткиња за нови сазив Савета РЕМ-а Антонела Риха казала је да је кроз учешће у овом процесу схватила да разнородне групе које имају заједнички интерес, а то је поштовање закона, могу да се договоре, координишу и наступе заједнички и одлучно. Она је навела да је свака досадашња власт хтела да оствари контролу над медијима, а да актуелна – коју сматра аутократском – тежи да медије стави под своју апсолутну контролу. „Власт има две могућности: или да пониште ‘фантомске бираче’ или да пониште цео РЕМ. Пребацивањем лопте у њихово двориште урадили смо добру ствар и показали смо да умемо да играмо игру која је и те како политичка“, изјавила је Риха.

Једина улога државе у процесу избора чланова Савета РЕМ-а јесте да се у тај процес не меша, али се уместо тога дешава супротно, истакла је извршна директорка Грађанских иницијатива Маја Стојановић. Она је указала да Савет РЕМ-а не треба да бира и предлаже власт, већ различити сектори друштва. „Оно у шта верујемо је да, ако се ти сектори друштва не укључе у изборни процес, РЕМ сигурно неће бити независан, односно биће под потпуном контролом власти. Наша улога као друштва у Србији је да не дозволимо да власт тако лако држи под контролом медије и све остало у држави“, објаснила је Стојановић.

Модераторка округлог стола била је председница Удружења за политичке науке Србије (УПНС) и продеканка за научноистраживачку делатност Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Александра Крстић.

Током два дана конференицје своје радове и истраживања представило је преко 180 учесника и учесница из 20 држава.

Конференцију је подржала Фондација за отворено друштво Србија (Open Society Foundation Serbia).

Генерални медијски покровитељ конференције је Инсајдер ТВ.