Међународне студије Модул: Европске студије

Технократски модел интеграције европских држава покренут након Другог светског рата остварио је своју првобитну сврху – мир, безбедност и благостање. Могућност избијања ратног сукоба између држава чланица Европске уније данас је премештена у сферу празне апстракције. Послератни идејни и политички творци данашњег европског заједништва носе заслуге за то велико достигнуће. Политичка, економска, правна и административна интеграција донела је са собом вишедеценијски период сигурности и просперитета које су осетили сви народи укључени у тај процес.

Досадашњи модел повезивања европских држава, међутим, налази се у егзистенцијалној кризи. Још 2005. године, када су Французи и Холанђани на референдумима одбили да следе вођство својих елита и гласали против усвајања Уговора о уставу Европе, даровитији посматрачи јасно су уочили њене прве назнаке. Да је њихов стари заједнички европски свет у проблемима и превирању видљиво је данас госпођи која продаје артичоке на пијаци у Лиону, инжењеру који ради у Мерцедесовој фабрици у Минхену, власнику рибљег ресторана у Катанији на Сицилији, ИТ инжењеру из Београда и продавачици кокица са Трга Бана Јелачића у Загребу. Они кривце за кризу виде у мигрантима, Русима, Американцима, технократама, популистима, националистима, мондијалистима, вирусу, другим европским народима, банкарима, необразованима итд. Тако слуђени на изборима гласају за политичаре које обећавају враћање изгубљене суверености државама или за оне који бране постојећи онемоћали и закочени европски управљачки систем. Интеграција је темељно променила државе које у њој учествују већ више од шест деценија, њихова друштва, уставе и институције. Променила је и схватање грађанина, права, демократије и политике које су обликовали векови европске историје. Враћање на старо више није могуће. Истовремено, постојећи наднационални управљачки механизам више није у стању да одговори на захтеве својих корисника, грађана и њихових држава, региона и интересних група. У привредном погледу Европска унија заостаје за великим светским тамацима у Северној Америци, источној и јужној Азији. Криза се све више продубљује.

Криза је прилика, Макијавелијево, occasione. Она не мора да буде увод у крах еманципаторског пројекта европског уједињавања. У свим историјским епохама ситуација ванредног привлачила је младе, маштовите, смеле и љубопитљиве људе са њиховим разноврсним талентима. Она пружа могућност будућим политичарима, судијама, адвокатима, филозофима и уметницима да се активно укључе у изградњу новог заједничког света Европљана. Како би у ту пустоловину могли да се залете потребни су им поуздани оријентири. Њих је данас тешко пронаћи у средствима јавног информисања, говорима политичара или агресивним памфлетима невладиних организација. Стари технократски лампиони који су осветљавали пут деловању у европској јавној сфери погашени су. Оне друге светиљке које већ вековима горе у државама утулио је сам процес европске интеграције. Шта нас чини Европљанима? Која је крајња сврха процеса удруживања европских држава? Шта држи на окупу наше старе националне заједнице? Основни циљ покретања иновираног мастер програма Европских студија на Универзитету у Београду јесте да студентима осветли различите стазе којима би њихови природни дарови и љубопитљивост данас могли кренути у потрагу за одговорима на ова стара питања.

За тако нешто проучавање институција Европске уније и  њених јавних политика више није довољно. Једино из дубљих слојева европске историје и културе могу стићи поуздани оријентири. Због тога ће мастер програм почивати на разматрању тема које спадају у различите области политикологије, филозофије, права, економије, религије, позоришне уметности и књижевности. То је и разлог што ће као предавачи, поред професора Факултета политичких наука, у настави учествовати неки од најугледнијих домаћих и страних предавача са Правног факултета у Љубљани, Факултета друштвених и политичких наука из Катаније, Правног факултета у Београду, Филолошког факултета у Београду, Факултета драмских уметности, Економског факултета у Београду и Института за европске студије.

Open Zoom – онлајн представљање модула мастер програма:

  • 6. септембар 2022. године, од 19 до 20 часова

Bojan Kovacevic is inviting you to a scheduled Zoom meeting.
Topic: StudijeEvrope
Time: Sep 6, 2022 07:00 PM Belgrade, Bratislava, Ljubljana
Join Zoom Meeting
https://zoom.us/j/99282139742?pwd=SUR5SXZiTmpaNE1SbE1vTTFlNDQ3UT09
Meeting ID: 992 8213 9742
Passcode: 946216

***

Програм је акредитован 2022. године.

ПРВИ СЕМЕСТАР – ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ
ПРЕДМЕТ СТАТУС ЧАСОВИ ЕСПБ
Сложени конституционални системи Обавезан 2+1+1+0 6
Мастер семинар Обавезан 0+0+4+0 3
Стручна пракса Обавезан 0+0+0+6 3
ПРВИ СЕМЕСТАР – ИЗБОРНИ БЛОК 1 (бира се 18 ЕСПБ)
Јавна управа у Европској унији Изборни 2+1+1+0 6
Односи Србије и Европске уније Изборни 2+1+1+0 6
Политичке странке у ЕУ Изборни 2+1+1+0 6
Институције и процеси одлучивања у Европској унији Изборни 2+1+1+0 6
Политичко у европској драми Изборни 2+1+1+0 6
Право и политика управљања миграцијама и азилом у ЕУ Изборни 2+1+1+0 6
ДРУГИ СЕМЕСТАР – ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ
Савремена Европа и питање идентитета Обавезан 2+1+1+0 6
Завршни рад Обавезан 0+0+8+1 12
ДРУГИ СЕМЕСТАР – ИЗБОРНИ БЛОК 2 (бира се 12 ЕСПБ)
Управљање кризом у ЕУ Изборни 2+1+1+0 6
Европска унија као глобални актер Изборни 2+1+1+0 6
Савремени европски односи Изборни 2+1+1+0 6
Европске економске интеграције Изборни 2+1+1+0 6

СТУДЕНТИ СТАРИЈИХ ГЕНЕРАЦИЈА

Студенти који су уписали студије по акредитацији из 2015. године по том програму и завршавају студије, а све детаље о предметима могу видети у следећем документу: