Дискусиона група: Ментално здравље помагача – подршка транзицији студената, од дипломе до првог посла

Понедељком у 17 часова, волонтерски сервис ФПН КонекТаС одржава дискусионе групе, где се у први план ставља ментално здравље помагача. Управо је и јуче, 18. 05. 2020. завршена још једна дискусиона група, међутим, за нијансу другачија. Овога пута више речи је било о самим студентима који су завршили/завршавају школовање у помагачкој струци, њиховом менталном здрављу и помоћи при самом почетку запослења која им је неопходна.

Једна од оснивачица ФПН КонекТаС-а, Славица Милојевић нас је водила кроз саму дискусиону групу, док су гости били људи из струке, ментори, односно подржавајући сарадници, Тамара Борисављевић из Центра за породични смештај и усвојење из Београда и Љубиша Јовановић из Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Београд (Звечанска), као и две младе помагачице које су своје скорашње искуство првог запослења пренеле Маја Негројевић из ЈRS-а (Јesuit refugee service/Језуитски сервис за избеглице) из Београда и Јелена Томић из Центра за социјални рад општине Палилула.

Дискусиону групу је отпочела Тамара Борисављевић, која је поделила своја размишљања и утиске о транзиторном процесу од краја школовања до првог запослења. Борисављевићка је приметила да након завршеног школовања, већина будућих помагача на посао дође са пуно знања, али да се при самој примени знања, новајлије “заледе”, где она истиче да студенти не добију током студија управо тај осећај за примену знања у пракси. Истиче да се од самих нових запослених “не очекује ништа спектакуларно”, са тим да новајлије најчешће доносе са собом ентузијазам и посвећеност, што је сасвим довољно за почетак и наставак развијања осећаја за квалитетну и несметану примену знања стеченог током школовања.

Други део дискусионе групе, наставио је Љубиша Јовановић који истакао да је веома битна пракса која се у току школовања обавља. Говори како би обим организација/установа које студенти посећују требало да буде велик, али да и “треба створити добру релацију са установама које омогућавају праксу, и то не само са ментором или директором, већ са свима који учествују у том процесу, где би се створила клима која погодује за студентску праксу.“ Такође Јовановић говори о томе како је неопходно да нови помагачи стекну поверење у струку, односно да не добију осећај да су знања која су стечена током школовања безвредна, као и да се сами они “отворе” за видике које ментори пружају и да се не устручавају при постављању питања око ствари које им нису јасне.

О свом искуству причала нам је и Маја Негројевић која је недавно започела свој радни век у Језуитском сервису за избеглице, где је имала прилично позитивно искуство. Негројевићева је наишла на веома позитивно окружење које је било спремно да одговори на сва њена питања и недоумице.

Јелена Томић из ЦСР Палилула због техничких проблема није могла да учествује у живом разговору, али је у чету дискусионе групе одговорила на нека од постављених питања:

“Када сам се први пут појавила на послу, иако сам знала шта подразумева социјални рад и рад са људима, мој први утисак је био огромно изненађење, колико људи има проблема и колико им треба помоћи. Схватила сам да је то огроман спектар активности које се могу спроводити према различитим слојевима друштва, посебно према људима на маргини друштвене заједнице. Морам признати да сам у почетку била уплашена, и питала сам се да ли ћу бити довољно способна и одговорна, да ли ћу баш ја бити у стању да одговорим свим потребама службе, међутим захваљујући старијим колегиницама и колегама из дана у дан, кроз практичне случајеве, добијала сам све више на сигурности и сваки решен случај или помоћ ми је причињавао посебно задовољство. Посебно ми је било од помоћи то што су ми ментори говорили да нема нерешивих проблема и бескрајно сам захвална на стрпљењу, саветима и времену које ми посвећују.”

Као и свака дискусиона група до сада и ова је била изузетно интерактивна и остављен је простор где су се могла постављати питања гостима.

Тијана Кузмановић је поставила једно од питања које све нас студенте мучи, а то је да ли је у реду да на факултету не спознамо којом сфером социјалног рада желимо да се бавимо, као и да ли се све то учи кроз праксу и испробавање различитих радних места. Гости су на ово питање одговорили у смеру да су у њиховом искуству кроз практичан рад све више упознавали себе и схватали шта желе да раде, чиме можемо претпоставити да неодлучност при самом школовању није само узроковано мањком  праксе, већ и сазревањем нас као бића и наших погледа на читав спектар сфера којим се социјални рад бави.

Ово је била још једна жива и за студенте веома корисна дискусиона група. У четвртак ће се одржати још једна дискусиона група али овога пута ће тема бити Заштита деце миграната током пандемије коронавируса.

Линк за пријаву:

https://zoom.us/meeting/register/tJwkdO2hrjsvEtRDKX7CLvIqAyUOrJ4dCilS

Александра Томић, волонтерка “ФПН КонекТаС”