Вести

Дискусиона група: „Фактори резилијентности и посттраумски раст у контексту Covid – 19“

29.6.2020. oдржана је дискусиона група на тему „Фактори резилијентности и посттраумски раст у контексту Covid – 19“. Дискусиону групу модерирала је дипломирана социјална радница и психодрамска саветница Ивана Сератлић, док су гошће-предавачице биле Анита Бургунд Исаков испред Факултета политичких наука УБ, др Милица Лазић психолошкиња и истраживачица на одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду као и др Тијана Мировић, психолошкиња и психотерапеуткиња испред

Бургунд Исаков нас је увела у сам појам резилијентности, говорила је о синонимима који потенцијално могу бити у употреби, развоју резилијентности и  значају социјалне подршке за развој резилијентности, заступљености у односу на полове итд.

„Резилијентност јесте квалитет који омогућава особама да пронађу остварење у свом животу упркос тешкоћама и изазовима који их окружују или које подносе или које су превазишли.“

Др Милица Лазић нам је говорила о истраживању које је спроведено у оквиру одсека психологије на Филозофском факултету у Новом Саду током пандемије. Истраживање се спроводи кроз 8 фаза, те нам је Лазићева изнела податке о досадашњим прикупљеним подацима, односно до пете фазе.

„Тек када је проглашено ванредно стање постојао је умерен страх код људи. Кроз време тај страх је опадао. Испитаници су извештавали да им је квалитет живота нарушен, што су везивали за последице пандемије, а не за неки реалан страх од заразе. Месец дана након укидања ванредног стања, испитаницима смо поставили питање – каквим сматрају ефекте пандемије. 44% је рекло да је ефекат пандемије неутралан, 33% да је донекле позитиван, 10% да је изузетно позитиван…“

Др Тијана Мировић нам је говорила о посттрауматском расту, о факторима који могу да позитивно утичу на посттрауматски раст као и неким смерницама које би могле потпомоћи практичарима и практичаркама у развоју резилијентности.

„Посттрауматски раст подразумева да постоји нека квалитативна промена у функционисању, да се нешто променило на боље, да је особа у извесном смислу „порасла“ након трауматске ситуације. “

Превазилажење стресних ситуација је веома значајно у свакодневном животу, те и самим практичарима и практичаркама. Управо се у овој дискусионој групи говорило на које начине се боримо са стресом, о факторима који нам могу потпомоћи да лакше превазиђемо тешке ситуације, о расту    након тих догађаја, што нас је блиско везало за планетарни потрес услед пандемије која нас је погодила, те смо могли увидети и резултате истраживања који су говорили како смо се борили за време изолације са и ванредног стања са стресом који нас је из прикрајка потискивао. Дискусиона група била је интерактивна и сами слушаоци су могли да се прикључе и разговарају о својим искуствима, ставовима, као и да постављају питања гошћама-предавачицама.

Александра Томић, волонтерка ФПН КонекТаС

Related Posts