Одржано предавање заступника српске мањине у парламенту Републике Мађарске Љубомира Алексова
Заступник српске мањине у парламенту Републике Мађарске Љубомир Алексов одржао је предавање на тему „Положај Срба у Мађарској: Језик – култура – идентитет″ на Факултету политичких наука у Београду. Домаћин догађаја био је управник Факултета мр Жарко Пауновић.
„Када говоримо о Србима у Мађарској, треба да знамо да су Срби живели на простору данашње Мађарске још од 12. века. Миграције које су уследиле након пада Смедерева 1459. године, а посебно Велика сеоба Срба, учинили су наше становништво великом мањином у ондашњој Угарској“ , рекао је на почетку предавања господин Алексов. Према његовим речима, смањењу броја Срба допринели су ратови, у којима су Мађари и Срби увек били на супротним странама. Алексов је истакао да је највећи број Срба регистрован у Мађарској 1970. године, а потом 2011. године, када је забележено 12.235 односно 10.038 људи српске националности.
„Српска народносна заједница је организована као Самоуправа Срба у Мађарској (ССМ), која је почела са радом 1995. године са седиштем у Будимпешти. На последње изборе 2014. године Српска заједница изашла је са заједничком листом пет организација, које су након избора формирале 46 локалних народносних самоуправа“ , предочио је Алексов. Предавач се осврнуо на однос мађарске државе према мањинама, истакавши да је законодавац искључио из употребе израз ,,мањине“ и определио се за појам народносних заједница.
У Мађарској постоји 13 признатих народносних заједница, које су подељене у три групе. Прву групу обухватају Роми, којих има преко милион и чини 5% становништва. Друга група обухвата Хрвате и Србе, заједнице које су од раније признате у Мађарској, а трећа група обухвата оне који су признати од 1990. године.
„Функције Самоуправе Срба у Мађарској су заступање Срба код мађарске владе, издавање Недељних новина и управљање Културним центром и Српским институтом. Такође, Самоуправа контролише рад два српска позоришта и сваке године организује „Месец српске културе“ – серију манифестација које укључују представе, изложбе и концерте“, објаснио је Алексов. Он је додао да су најзначајније институције српске мањине у Мађарској Српски педагошки и културни центар, Српски институт, Српски недељник, Српска школа у Ловри, Српска Православна Епархија Будимска, Српско позориште као и музеј у Сентандреји. Господин Алексов је истакао да су ове институције посвећене очувању српске традиције и културних споменика у Мађарској, као и организовању догађаја у сарадњи са инситуцијама Републике Србије.
„Важно је напоменути да постоје и четири основне школе у којима се настава одвија на српском језику, као и школе које у свом програму имају српски језик као изборни предмет. Од 2014. године, Влада Мађарске је потврдила право припадницима свих националних мањина да гласају за своје представнике у парламенту, а оно што је једино неопходно јесте то да се припадници националних мањина јавно декларишу као мањинска групације и тако остваре своја гласачка права “, закључио је Љубомир Алексов.
