Вести

Дискусиона група: „Повећани ризици од насиља у породици током кризне ситуације – доступни ресурси подршке“

28 маја 2020. у 17.00 часова одржан је вебинар под окриљем ФПН КонекТаС на тему “Повећани ризици од насиља у породици током кризне ситуације.” Гошће које су својим искуствима допринеле овом вебинару биле су Садија Гицић, представница ЦСР Врачар, Мирјана Митић из Аутономног женског центра као и Ведрана Лацманови, такође представница Аутономног женског центра. Модераторка овог вебинара била је Ивана Сератлић, дипломирана социјална радница и сертификована психодрамска саветница. 

Тема насиља у породици је често стављена у запећак као комплексна и нарочито стресогена за саме помагаче али и публику која би морала да прими информације које су често узнемирујуће. Међутим, прича о истом не сме бити заборављена. Управо је ФПН КонекТаС у упитницима које је поставила стручним радницима препознала ову тему као веома значајну и одлучила да у фокус њених дискусија, посвети време овој теми и осврне се на све недаће које су склоњене по страни. Близина “обележавања” дана жена жртава насиља је управо овај вебинар обојила причом о томе како су се жене које су трепеле насиље у породици, сналазиле у ванредним данима који су иза нас. 

Садија Гицић нам је предочила проблеме са којима су се сусретали сами социјални радници у току ванредног стања – од саме физичке недоступности и минималног контакта са корисницима социјалних услуга, до немогућности целовитог сагледавања стања у којима су се корисници налазили. Овде су се отворила и друга питања, а то је како контактирати кориснике и како им пружити услуге које су им некада преко потребне (попут питања: шта са особом која жели да оде у сигурну кућу)  – при чему су се помагачи који су били препуштени сами себи у овим тренуцима, довијали су се и сналазили на разне начине не би ли пружили помоћ корисницима. Гицићева је такође говорила о неопходности проласка социјалних радника кроз едукацију о насиљу о породици јер се насиље у породици провлачи кроз све аспекте интересовања самих социјалних радника. 

Људи најчешће беже од теме насиља у породици, управо зато што им је веома блиска”, рекла је Гицићева. 

Мирјана Митић говорила је да је у току ванредног стања, Аутономни женски центар радио по скраћеном радном времену и управо се у том периоду повећао прилив позива које је овај центар добијао.  Како је Митићева приметила, на почетку ванредног стања прилив позива је био стандардан, док је током ванредног стања временом повећан овај број те се до краја истог јавило око 130 нових жена које су пријавиле неки вид насиља у породици. На почетку се већински пријављивало економско и психичко насиље. Митићева је говорила и о сопственом запажању да су управо оне жене које су се јављале АЖЦ путем текстуалних порука најчешће трпеле физичко насиље. Отежавајућу околност представљао је полицијски час, током којег су жене које су биле и до 72 часа заједно са насилницима у затвореном простору, те имамо неке нелогичности које се јављају у самом систему и знатно мање начине на које жене могу пријавити насиље. Недостатак јасних смерница у раду, недостатак алтернативних услуга, валидних информација које је било неопходно доставити корисницима, збуњеност која је помагаче заустављала да делају по стандардним процедурама, доста су отежали сам рад са корисницама у току ванредног стања.  

“Посао би нам био доста олакшан уколико бисмо могли да рачунамо на функционалан систем који би нам помогао да лакше локализујемо насиље у породици”, рекла је Митићева. 

Ведрана Лацмановић је покренула тему о неопходности умрежавања, као и боље комуникације са институцијама ради добијања квалитетнијих и валиднијих информација о самим корисницима. Процена ризика и предупређивање поновног насиља у ванредном стању је било нарочито проблематично управо због недостатка целокупне слике коју је било неопходно сагледати уз помоћ осталих институција. Лацмановићева је отворила тему и о поверењу жена према институција, где се може увидети да управо неповерење према истим долази из неких нелогичности и непокретљивости самих институција када је у питању насиље у породици. 

“Сузбијање и спречавање насиља над женама мора ићи уз сузбијање проблема које доноси ванредна ситуација”, рекла је Лацмановићева. 

Током самог вебинара је такође постављено питање колико се покреће тема насиља у породици у образовању.

О самом вебинару је нешто рекла и модераторка Ивана Сератлић:

“Прича о насиљу у породици је увијек прича која покреће различите емоције код свих нас и зато ми је било изазовно водити дискусиону групу на ову тему.  Драго ми је да смо адресирали да је насиље у породици и насиље према женама друштвени проблем и одговорност свих нас, али исто тако да је важно отворено говорити како да буде ефикаснији одговор система на насиље у породици. Вјерујем у умрежавање и као што су наше гошће рекле у реду је да постоје неслагања између стручних радника и радница из различитих сектора али је важно да стварамо просторе гдје можемо да чујемо једни друге, размјењујемо дилеме и искуства”. 

Наредни сусрет под окриљем волонтерског сервиса ФПН КонекТаС јесте у понедељак 1. јуна. Позивамо вас да нам се прикључите:

Ментално здравље помагача – Посредована (викаријска) траума код помагача

Линк за регистрацију:

https://zoom.us/meeting/register/tJIsce6srzovG92PlmeencgHHpR5XAsIdlSC

Александра Томић, волонтерка “ФПН КонекТаС”


Related Posts