Вести

Дискусиона група: „Ментално здравље помагача – Технике за ношење са стресним ситуацијама из угла различитих терапијских праваца“

 

У понедељак 22.06.2020. у 18 часова одржана је дискусиона група на тему „Технике за ношење са стресним ситуацијама из угла различитих терапијских праваца“. Овај сусрет модерилала је доц. др Анита Бургунд Исаков. Гошће сусрета биле су проф. др Тамара Джамоња Игњатовић, проф. др Јасна Хрнчић и асист. МА Марија Вучинић Јовановић, све три са Факултета политичких наука УБ.

Професорке и асистенткиња говориле су о техникама за превазилажење стреса из угла различитих терапијских праваца, ону су се осврнуле посебно на стрес код помагача али и на тренутну ситуацију са пандемијом Цовид-19.

Професорка Тамара направила је укратко теоријски осврт на то шта је стрес, на факторе стреса и на синдром изгарања као једну од последица стреса код помагача, све из угла когнитивне теорије. „Нема велике разлике између стреса код помагача и обичног стреса, као ни код техника за првладавања стреса између помагача и уопште“, навела је професорка Тамара. Као разлику између стреса код помагача и уопште стреса она је навела емпатијску реакцију, специфични фактор за настанак стреса код помагача. Професорка је технике за превладавање стреса поделила у две групе, унтрашње и спољашње технике. У свом излагању посебно је издвојила свест о проблему. Она каже „било који проблем да је упитању, јако је важно да најпре препознамо проблем, да га дефинишемо и на крају да деламо“. Планирано превладавање, социјална подршка, придавање позитивног значења ситуацији, хумор и зрели механизми одбране су неке од техника које олакшавају ношење са стресом. Синдром изгарања је један од реакција на акутни стрес, додала је професорка и као главни ресурс у превенцији овог синдрома она је навела знање и едукацију. Базични ослонци личности су једни од теријских поставки о којима је професорка на сусрету говорила. Тело, припадање, свест/нада/вера и мишљење су 4  базична ослонца личности. Битно је водити рачуна о свом телу, имати ослонац и подршку и код колега и на приватном плану, развијати унутрашњу филозофију и имати свест о проблему, додала је за крај професорка Тамара.

Професорка Јасна говорила је из угла системске теорије. Она је навела да је социјална подршка кључна техника за ношење са стресом. „Сви ми смо део система и дефинисани смо њима, јако је важно да разумемо позиције којима припадамо“. У свом излагању професорка се осврнула и на синдром спасиоца. Професорка дубоко верује да сви који се баве послом социјалног радника су некада у животу имали синдром спасиоца, и тада се нису питали, шта мени треба, како сам ја, већ шта треба другима. Оваквим приступом ми шаљемо поруку ја сам јача и ја ћу све да решим и тако штетимо себи. Као решење за превазилажење овог проблема професорка наводи прихватање друге особе и ослањање на родитеље. Прихватити неког онакав какав јесте, и друго увек замислити у својој глави родитеље иза себе, као подршку и ослонац у стресним ситуацијама. За крај, професора је поделила са нама своја лична искуства са стресним ситуацијама и навела да је љубав једна од ствари које нам помажу код стреса, топлота и подршка коју имамо и према самом себи и према другима.

Трансакцина анализа је теорије о којој је асистенткиња Марија говорила на сусрету. Марија је навела да у свакој саитуацији треба да будемо свесни шта она изазива, које унутрашње стимулисе буди, какве сигнале нам тело шаље,  које опције постоје, како смо успели да решимо претходну саитуацију да ли ће нам ти алати и сада служити. Она је додала да стресне ситуације покрецу несвесне обрасце кој утичу да отписујемо делове реалности. То даље утиче на то да будемо несвесни  способности и могуцности да реагујемо на стрес и ограничава наше опције. Када доживљавамо стрес ми имамо утисак да се боримо за опстанак, некада да бежимо а некада да смо блокирани. Битно је каже Марија да знамо шта се дешава у нама, да нађемо време за себе да би могли свесно да донесемо одлуку. Марија истиче технику „кутија прве помоћи“ као неку врсту алата које корстимо у превладавању стреса.

Наталија Игњатовић, студенткиња докторских студија на Филозофском факултету УБ на катедри за психологију и волонтерка саветовалишта Психолошка подршка студентима током карантина, поделила је са учесницима сусрета своје искуство из саветвалишта. Она је говорила са којим проблемима су се она и њене колеге сусреле у раду са студентима и истакла да добра организација коју су професори и волонтери направили пре почетка рада као и супервизија на коју су могли да рачунају су две свари које су јако помогле волонтерима у ношењу са стресом.

Гости сусрета осврнули су се и на изолацију. Професорка Анита је додала да ситуација са корона вирусом нас је подсетила колико је ментална хигијена важна и да више пажње треба да јој посветимо. Професорка Тамара је истакла да корона вирус ствара додатни стрес јер је за човека значајно да када проблем настане човек најпре дефинише ту ситуацију и тако прави стратегије. Ситуација са корона вирусом је псеудонормалност, каже професорка Тамара, њу не можемо да дефинишемо што чини да се наш стрес појачава.

Нега цвећа, кућни љубимци, сушање музике, листа личних снага као подсетник, физичка активност, писање креативних идеја, разговори са колегама, групе подршке, рефлексивни дневник, медитација су неке од техника које су учесници размени као добре у превладавању стреса.

Још један едукативан, практичан и богат сусрет који организује платформа ФПН КонекТас је завршен, наредно дружење заказујемо за четвртак када размењуемо са колегама из региона, тема је „ Примери добре праксе током вандредног стања организације које раде са особама са инвалидитетом“.

Невена Јањић, волонтерка ФПН КонекТас

 

Related Posts