Почела онлајн Регионална недеља мреже CESPASWON
CESPASWON (Central European Social Policy and Social Work Network – Централно европска мрежа у области социјалне политике и социјалног рада) је академска мрежа која је образована 2019. године у оквиру CEEPUS програма (https://www.ceepus.info/#nbb). Циљ мреже је промовисање и унапређење размене образовних пракси и ширење прилика за студирање, додавањем регионалне димензије и флексибилног учења за студенте социјалне политике и социјалног рада у Централној и Источној Европи. Координатор мреже је Институт за социјални рад и социјалну политику Филозофског факултета Свети Ћирило и Методије из Скопља, док су чланице мреже: Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Факултет политичких наука Универзитета у Сарајеву, Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци, Студијски центар социјалног рада Правног факултета Универзитета у Загребу, Факултет за социјални рад Универзитета у Љубљани, Универзитет примењених наука из Каринтије у Аустрији и Универзитет Чарлс из Прага у Чешкој Републици (https://cespaswon.net/).
У периоду од 23. до 27. новембра ове године планирано је одржавање низа активности у оквиру Друге регионалне недеље мреже CESPASWON, чија је оквирна тема „Социјални рад и социјална политика у временима вишеструких криза“, а домаћин Одељење за социјалну политику и социјални рад Факултета политичких наука у Београду. Првог дана, 23. новембра 2020. године одржан је вебинар на ком су имали излагања проф. др Хуберт Холмилер са Универзитета примењених наука из Каринтије у Аустрији, доц др Ана Опачић из Студијског центра социјалног рада Правног факултета Универзитета у Загребу и проф. др Маја Геровска Митев са Института за социјални рад и социјалну политику Филозофског факултета Свети Ћирило и Методије из Скопља.
Модераторка скупа доц. др Драгана Штекел са Одељења за социјалну политику и социјални рад Факултета политичких наука у Београду отворила је Регионалну недељу указујући на изазове са којима се тренутно друштва у целини, а тиме и социјални радници, али и образовање за социјални рад, сусрећу у околностима ширења COVID-19. Промене које представљају изазове све су интензивније и учесталије, навела је она, а њихов утицај на перспективе, интервенције, мере и програме социјалног рада и социјалне политике потребно је разумети, анализирати и истражити. Нове вулнерабилности се јављају, упоредо са постојећим, у свим државама које су чланице мреже CESPASWON, и стога размена искустава између професора, студента докторских и мастер студија, те стручњака из праксе, представља изузетан важан начин реаговања на новонастале потребе.
Проф. др Хуберт Холмилер приказао је измене у начину функционисања свратишта за децу у Клагенфурту у Аустрији до којих је довео COVID-19. Број деце са улице којој је потребан смештај се повећао, с обзиром на увећање криза и проблема у породицама, у институционалном смештају за децу и у области неформалног становања. Проф. др Хуберт Холмилер уверен је и да аустријска влада није узела у обзир на одговарајући начин перспективе друштвених наука током дизајнирања мера борбе против пандемије. То је нарочито уочљиво у областима насиља у породици, повећања образовног јаза и социјалне изолације током пандемије, што је резултовало неодговарајућим мерама на трауматска искуства у овом.
Доц. др Ана Опачић представила је перспективе о резилијентности заједници у образовању и пракси социјалног рада, указујући на ко-егзистенцију, тј. две истовремене кризе у Хрватској: земљотрес у Загребу и COVID-19. Разматрајући резилијентност као процес и као исход, указала је на суштински значај предузимања активности током кризе, у сврху изградње капацитета за реакцију/одговор, ресурса, односа и колективног делања. Другу страну резилијентности – вулнерабилност, приказала је указивањем на податке о менталном здрављу становништва током пандемије у Хрватској. Она се осврнула и на ослањање друштва на породицу и на неформални сектор током ове две кризе, уз активирање суседске помоћи, али и обезбеђивање стабилних социјалних трансфера од стране државе становништву. На крају, указала је на високу припремљеност за реаговање хрватског друштва у кризним ситуацијама, на ниску флексибилност јавних установа, на непостојање диверзификације у раду у заједници и у институцијама, те на селективну примену принципа инклузивности.
Проф. др Маја Геровска Митев фокусирала се на промене у систему социјалне заштите у Северној Македонији, које су спроведене као реакција на COVID-19. Указала је на два тренда која се могу уочити, а која су дивергентна. Први сет мера (спроведене од марта до јуна) представљале су обухватан програм, којим је олакшано остваривање права у оквиру социјалне заштите и којим је индиректно повећан износ социјалне помоћи, иако је пракса међу Центрима за социјални рад била неуједначена и иако је фокус био на новчаним трансферима, а не и на услугама. Други сет мера (спроведене од септембра, са планираним трајањем до краја децембра) означава дисконтинуитет са претходно постојећим мерама и повлачење државе у великој мери, када је у питању подршка вулнерабилнима. Пакет мера подршке незапосленима, такође, кретао се у два правца, слична онима који су уочени у систему социјалне заштите. Услуге у заједници, које пружају пре свега склоништа за жртве породичног насиља, центри за социјални рад и дневни центри за особе са инвалидитетом, суочили су се са увећаном потражњом, уз бројна настојања стручњака да одговоре на њу, упркос смањеним ресурсима.
Бројне дилеме и питања презентовани су током дискусије, у сврху образложења уочених трендова у Аустрији, Хрватској и Македонији.
Наредног дана, 24. новембра, о стању у својим државама, са становита ситуације и мера у области социјалне политике и социјалног рада, излагаће проф. др Весна Лескошек и проф. др Санела Башић.
