Вести

Учешће у глобалном истраживању о приказу рода у вестима

Национална кординаторка глобалног пројекта медијског мониторинга која се бави родном димензијом извештавања Ко прави вести проф. др Сњежана Миливојевић поделила је данас дипломе – захвалнице учесницама и учесницима у овом истраживању. Реч је о пројекту који се организује на сваких пет година од 1995. са циљем да се истраже различите димензије родног јаза у медијској репрезентацији, као и да се утврди родна структура у професијама које се баве продукцијом вести. Истраживање се у свим земљама ради по јединственој методологији којом се анализијрају информативни садржаји различитих врста медија. Пројекат представља једну од највећих иницијатива јавног заговарања већег присуства и одговорне репрезентације жена у медијима широм света.

– који обухвата збирне податке за 116 земаља показује да је напредак спор када је реч о видљивости и начину репрезентовања жена и да оне чине само четвртину особа које се појављују у вестима, што значи да је у протеклих пет година направљен помак за 1%.

Овогодишње истраживање је било значајно различито од свих претходних јер се одвијало у време глобалне пандемије вируса Covid-19, што је утицало и на садржај вести, без обзира што је, бар у Србији, истраживање рађено у периоду релативног затишја. У вестима које су се односиле на Covid-19, жене су, у односу на просек, видљивије и као субјекти, и као извори и као новинарке, мада је у тим причама мања шанса да покрене питање родне једнакости или да у њима жене буду у центру пажње.

– показује да је у нашој земљи родни јаз изузетно изражен, односно да од свих људи о којима се говори или које у своје име говоре само петина жена. У том смислу, Србија је за 8% испод европског, а за 5% испод светског просека. Анализа је показала да свега 11% свих вести у фокусу има жене. Приче које се баве родном (не)равноправношћу су изузетно ретке – само један одсто, док се у свега 3% вести могу наћи приступи који се супротстављају или доводе у питање доминантне родне стереотипа. Са друге стране, жене су већина када је реч о професионалној заступљености, односно оне чине 63% новинарки и презентерки, док је светски просек 40%. Више о главним налазима можете чути у изјави професорке Миливојевић.

Ово је други пут да истраживање у Србији спроводи Центар за медије ФПН-а на чијем сајту ће ускоро бити доступни главни налази и истраживачки извештај на српском језику.

Related Posts