Позив на дискусију ,,Филм и национализам – национални дискурси кроз објектив”

Поштоване колегинице и колеге,

ПЕРОМ Србије и Хрватске позива вас на дискусију о кинематографији националних дискурса уз осврт на класичне примере из хрватске и српске, те југословенске кинематографије, коју ће водити проф. др Белма Буљубашић са Универзитета у Сарајеву.

Онлајн дискусија одржаће се у четвртак, 16. децембра 2021. године са почетком у 18 часова.

Информације о Зоом приступу:

Више информација: https://www.facebook.com/events/277020641121794

Интервју са учесницима пројекта ПЕРОМ Србије и Хрватске

Координате Загреба и Београда: Да ли нас деле само километри?

Млади су снага, потенцијал и утицај. Разликују нас само координате у којима обитавамо, све остало је исто. Није природно да се Хрвати дефинирају искључиво кроз призму несрбства и обратно. Млади у Хрватској и млади у Србији живе, односно егзистирају, унутар истог реалитета који се разликује тек по неким нијансама. Проблеми, ставови, интересовања – све кључне ствари у животу младе особе у Србији, кључне су и младој особи у Хрватској.

Са политиколошкињом, Анђелом Ројевић и политикологом Дамјаном Станићем разговарали смо о томе с каквим се изазовима суочавају млади у Србији и Хрватској, које су то укорењене предрасуде о „једнима и другима” и на који начин пројекат ПЕРОМ Србије и Хрватске разбија те предрасуде.

ПЕРОМ Србије и Хрватске: На шта прво помислиш када неко каже млади?

Анђела Ројевић: Помислим на потенцијал, снагу и утицај.

Дамјан Станић: Можда малчице превише идеалистички проматрам ствари, посебице ако узмемо у обзир неке еклатантно декадентне тенденције присутне код нових генерација, но увјерен сам да међу младима има довољно оних с израженом критичком свијести спремних „запрљати рукаве“ данас како бисмо сви имали прилику закорачити у боље сутра. Надам се да то ипак нису само пусте жеље сањара у облацима.

ПЕРОМ: Шта разликује младе у Србији од оних у Хрватској, а шта нам је заједничко?

Анђела: Волим да мислим да нас разликују само координате на којима обитавамо. Заједничко нам је све остало. Проблеми, ставови, интересовања – све кључне ствари у животу младе особе у Србији, кључне су и младој особи у Хрватској.

Дамјан: И млади у Хрватској и млади у Србији живе, односно егзистирају, унутар истог реалитета који се разликује тек по неким нијансама. И у једној и у другој држави млади се проматрају као инструмент за остварење партикуларних интереса политичких каста које узурпирају власт и тзв. правни поредак.

ПЕРОМ: Са којим изазовима се суочавају млади у Србији и Хрватској?

Анђела: На индивидуалном нивоу, као млади људи, суочавамо се са сличним изазовима, то су скоро увек неразумевање, осећај припадности или неприпадања, пренатрпаност информацијама и осећај да негде каснимо. Као две заједнице, сусрећемо се углавном са изазовом да прескочимо зидове који су се током историје подизали између нас.

Дамјан: Главни изазови младих леже у чињеници да се налазимо на ивици једне хисторијске епохе, а да тога нисмо свјесни. Изазов се крије управо у тој реализацији и спознаји нас самих и наше улоге у друштву које долази. На младима је, стога, тежак задатак да управо они (или барем неки од њих) буду носитељи тих промјена (у глави ми се, из само мени познатих разлога, врти пјесма Wинд оф Цханге групе Сцорпионс) у овој, практички, хегеловској концепцији повијести која карактеризира наше сувремено доба.

ПЕРОМ: Делимо изазове и проблеме, неретко и предрасуде. На који начин се пројекти попут ПЕРОМ Србије и Хрватске боре против доминантних наратива „о једнима и другима”?

Анђела: Људскост и жива реч су најважнији алати којима се боримо против оваквих наратива. ПЕРОМ даје прилику за упознавање, зближавање и радом са младима из обе земље утиче се на заједницу. Кроз заједничке активности и теме схватамо да смо сви на истој страни – наше разлике су скоро па непостојеће.

Дамјан: Пројекти попут ПЕРОМ-а су они који могу и морају (јер тко ће други, службене политике Загреба и Београда сигурно неће) допринијети промјени у поимању Хрвата и Срба као Других и стварања властитих жудњи у опреци спрам жудњи Других. Није природно да се Хрвати дефинирају искључиво кроз призму несрбства и обратно. Сусједни смо народи који су дуги низ година дијелили исту државу (али и многе политичке поретке раније у повијести), говоримо врло сличним језицима (ја бих рекао да говоримо само различитим иначицама истог језика, али сам по том питању вјеројатно у мањини). ПЕРОМ је круцијалан да освијести и Хрвате и Србе да имају пуно више тога што их спаја неголи што их раздваја. Другим ријечима, ПЕРОМ је потребан да нас колективно натјера да се упитамо фамозну: „Ко нас бре завади?“

ПЕРОМ: ПЕРОМ има за циљ да приближи младе из две земље. Како ти видиш досадашњу сарадњу студената и студенткиња политичких наука из Загреба и Београда?

Анђела: Кроз моје лично искуство, имам само позитивне утиске и емоције. Мислим да је потенцијал који постоји у тој сарадњи огроман и да само из године у годину све више може да се реализује.

Дамјан: Студенти, посебице политолози, из Београда и Загреба, из Србије и Хрватске, прави су прототип сурадње између те двије државе и припадника те двије нације. Многобројни заједнички пројекти, академско-културна сурадња, али и дружења студената уистину би требали послужити као примјер како сурађивати. Бојим се само да ће оног тренутка кад се увиди која је снага студентске сурадње бити касно. Волио бих, стога, да се студентски допринос односима Србије и Хрватске (и Срба и Хрвата) препозна у што скорије вријеме.

ПЕРОМ: На које начине можемо додатно унапредити сарадњу младих из Србије и Хрватске?

Анђела: Свакако мислим да би чешће активности и чешћа дружења што формална што неформална, значајно допринела зближавању и сарадњи ових младих људи.

Дамјан: Простора за побољшање сурадње међу младима из Србије и Хрватске има, али потенцијално најважнији простор сурадње, онај институционални, барем кад су академске заједнице у питању недовољно је истражен и сасвим маргинализиран. Волио бих кад би постојале снажније иницијативе за формалним облицима сурадње између самих Свеучилишта или саставница Свеучилишта, и то не само из Загреба и Београда, већ и осталих градова у Хрватској и Србији. Кад би се сама сурадња продубила институционализирајући се, тада би се отворила прилика за ширење простора сурадње на све остале сфере, а то је управо оно што и ПЕРОМ (као и све индивидуе укључене у пројект) има за коначни циљ. За крај, желим изразити оптимизам да будућност носи боље дане и квалитетније односе између Хрватске и Србије, Хрвата и Срба, управо захваљујући пројектима попут ПЕРОМ-а. Због тога, могу само позвати све младе да се укључе у овај хвалевриједни пројект. Живио ПЕРОМ!

Ауторка: Миљана Јовановић

Интервју је настао у оквиру пројекта ПЕРОМ Србије и Хрватске. Пројекат реализују студенти и студенткиње Факултета политичких наука у Београду и Факултета политичких знаности у Загребу, уз подршку Фондације Др Зоран Ђинђић.