Одржана алумни конференција Немачко-турског мастер програма друштвених наука (GeT MA)
Годишња алумни конференција Немачко-турског мастер програма друштвених наука (German Turkish Masters Program in Social Sciences – GeT MA), који заједнички спроводе Хумболтов универзитет у Берлину и Технички универзитет Блиског истока (METU) у Анкари, ове године одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Конференцију су отворили продекан за научноистраживачку делатност Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др Немања Џуверовић, директорка програма у Берлину проф. др Клаудија Матес (Claudia Matthes) и директорка програма у Анкари проф. др Узлем Тур (Özlem Tür).
Проф. др Немања Џуверовић изразио је велико задовољство што је Факултет политичких наука, ове године по први пут, домаћин већ увелико традиционалној конференцији. Он је објаснио зашто су баш Факултет политичких наука, али и Београд изабрани за организатора. ,,Универзитет у Београду је члан универзитетске алијансе Circle U., као и Хумболтов универзитет у Берлину, а циљ Алијансе је универзитетска сарадња и партнерство између чланица. Ово је наша прва сарадња са Хумболтовим универзитетом и верујем врло успешна”, рекао је проф. Џуверовић. Професор је навео да се, географски, Београд налази између Берлина и Анкаре, подсетио на велики утицај који Немачка има на наш регион и додао да ми са турским народом делимо сличности због заједничке историје, те да је Београд био сасвим логичан избор.
Уводно предавање на тему „Демократија и ауторитаризам на Балкану након комунизма“, одржао је проф. др Небојша Владисављевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду и том приликом објаснио начин функционисања тадашњег режима у Србији. Он је упоредио процес измене режима у државама Централне и Југоисточне Европе, као и некадашњег Савеза Совјетских Социјалистичких Република. „Компетитивни ауторитаризам у овим земљама подразумевао је неслободне и нефер изборе, цензурисане медије и масовну злоупотребу јавних добара. Што се Србије тиче, постојала је снажна подршка Слободану Милошевићу, без обзира на тадашње стање у држави“, истакао је проф. др Владисављевић.
На првом панелу на тему „Диференцирани процеси интеграције и проширења Европске уније: Немачка – Србија – Турска“ учествовали су доц. др Ивана Радић Милосављевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Узлем Тур (Özlem Tür) са Техничког универзитета Блиског истока (METU) у Анкари, алумниста GeT MA Шевкет Сефа (Sevket Sefa) и секретар Одбора за спољне послове Народне Скупштине Републике Србије г. Владимир Филиповић.
Доц. др Ивана Радић Милосављевић указала је на истраживачке пројекте које спроводи заједно са колегама на Факултету политичких наука, а који се тичу мишљења народа по питању приступања Србије Европској унији. Она је нагласила како постоје вишеструки проблеми са којима би Србија требало да се суочи како би постала чланица ЕУ. „Грађани Србије нису толико оптимистични када је реч о уласку наше земље у ЕУ. Са друге стране, постоји унутрашњи проблем Србије који додатно утиче на друге актере“, саопштила је доценткиња Радић Милосављевић.
Директорка програма проф. др Узлем Тур говорила је о проблемима са којима се Турска суочава приликом питања приступања ЕУ. Она се осврнула на велику разлику између политичког система Турске и Европске уније, где је упоредила примену њихових метода и рада институција. „Према резултатима истраживања, младе генерације од 18 до 25 година сматрају да би приступање Турске ЕУ знатно побољшало економску ситуацију у земљи. Чак 44% младих залаже се за приступ ЕУ“, појаснила је проф. др Узлем Тур.
Алумниста програма Шевкет Сефа сматра да је изузетно тешко дефинисати односе између Турске и ЕУ. Он је рекао да приступање Турске зависи од многих спољних чинилаца. „Постоји доста проблема за државе кандидате, али ако боље размислимо, Турска представља најстарију земљу кандидата за улаз у ЕУ. Због тога, али и много других разлога, не постоји компетиција између Турске и других кандидата“, употпунио је Сефа.
Секретар одбора за спољне послове Народне Скупштине г. Владимир Филиповић казао је како постоје разлике између интереса држава кандидата и држава чланица ЕУ. Он је предочио како приступање неке државе ЕУ у великој мери зависи од једне државе чланице – Немачке. „Србија треба да испоштује правила која ЕУ поставља пред сваку државу која жели да постане чланица. Нека од тих правила подразумевају и модификовање правних аката и њихово прилагођавање правном систему ЕУ“, закључио је Филиповић.
Модераторка овог панела била је директорка програма у Берлину проф. др Клаудија Матес (Claudia Matthes).
,,Јавни дискурс и одговорност медија“ била је тема друге панел дискусије на којој су учествовали алумнисткиња програма GeT MA и новинарка Deutsche Welle Ајшегул Илгин (Aysegül Ilgin), алумниста програма GeT MA и креатор и продуцент подкаста Фархад Мирза (Farhad Mirza) и доценткиња на Факултету политичких наука и новинарка Радио-телевизије Србије др Милица Кулић.
Ајшегул Илгин изјавила је да медије у Турској обликује утицај владе, при чему они не извештавају о озбиљним проблемима као што је економска криза. Она је објаснила да у поређењу са Турском, медији у Немачкој нису у толикој мери под утицајем државе.
Фархад Мирза појаснио је да друштвене мреже данас у великој мери усмеравају новинаре ка темама које ће обрађивати. Он је указао на постојећу кризу поверења, где су људи престали да се ослањају на традиционалне медије.
Милица Кулић навела је да се медијски пејзаж у Србији још увек налази у фази продужене транзиције. Она је казала да у медијима постоје уредници који сносе одговорност за објављени садржај, док на платформама попут Твитера носиоци одговорности не постоје.
Модераторка панела била је доц. др Данка Нинковић Славнић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Предавање на тему „Односи између Србије и Блиског истока“ одржао је aлумниста Фондације Зоран Ђинђић и бивши DAAD стипендиста г. Мирко Даутовић, који је објаснио њихов политички, економски, али и историјски аспект. Он је указао на три смернице српске спољне политике: питање Косова и Метохије, Европске интеграције и стране инвестиције у којима државе Блиског истока имају утицаја. „Турска је, на пример, међу првима признала Косово као независну државу, штитећи ислам, док Иран и Ирак нису, услед добрих односа са бившом Југолавијом. Поред поменутих политичких тема, велику улогу игра и тржиште – где се као упечатљив пример наводи ,,Београд на води”, пројекат компаније Eagle Hills из Уједињених Арапских Емирата или турска инжењерска компанија Enka, која се бави изградњом аутопутева“, истакао је Мирко Даутовић.
„Пренос руске имовине Украјини као репарације: правни аспекти из перспективе ЕУ” била је тема предавања алумнисткиње GeT MA Бану Толеукханове (Banu Toleukhanova), која је говорила о томе како у сукобу две државе замрзнута имовина може бити трансформисана у репарације оној страни сукоба која је оштећена, осврнувши се на сукоб у Украјини. Она је истакла да је веома тешко да се, из угла закона ЕУ, руска имовина једноставно узме и подели Украјини с обзиром на то да у оквиру европског права постоје имовинска права која морамо поштовати, а поред тога се мора доказати да се до те имовине дошло илегалним путем. „Када су у питању руски олигарси лако је доказати да је њихова имовина стечена илегално, али проблем настаје када треба доказати исто када говоримо о Руској централној банци, чија су средства такође замрзнута на Западу. Уколико се у будућности, ЕУ одлучи на корак да се руска имовина редистрибуише Украјини као облик хуманитарне помоћи, требало би да постоји јединствен правни приступ упркос разликама које постоје у националним законима, у супротном то би било прилично проблематично”, објаснила је Бану Толеукханова.
На последњој панел дискусији на тему ,,Каријера у невладиним организацијама“ учествовали су алумнисткиња програма GeT MA и представница CBM Christian Blind Mission Каролин Банорт (Carolin Bannorth) и алумниста GeT MA и представник Немачке корпорације за интернационалну кооперацију (GIZ) Матијас Вајзенбах (Matthias Weißenbach).
Каролин Банорт сматра да је улога невладиних организација да раде на оним проблемима које држава није успела да реши. Она је истакла да је кључни фактор при запошљавању у невладиним организацијама успостављање контаката и веза са људима.
Матијас Вајзенбах рекао je да је тешко усредсредити се на једну професију након завршених студија друштвених наука због њихове универзалности. Он је закључио да је због тога неопходно бити укључен у рад невладиних организација и пронаћи своје занимање.
Модераторка панела била је Ана Бергер (Anna Berger).
Алумни конференција GeT MA 2022 трајала је од 6. до 9. октобра 2022. године и окупила је преко 30 алумнисткиња и алумниста Немачко-турског мастер програма друштвених наука (German Turkish Masters Program in Social Sciences).
Конференција је реализована уз подршку Немачке службе за академску размену – DAAD.
