Одржана едукативна радионица у оквиру пројекта „Млади за инклузију, једнакост и поверење“

Прва едукативна радионица у оквиру регионалне иницијативе „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ окупила је више од 50 младих на Факултету политичких наука Универзитета у Београду са заједничким циљем да заједно допринесу изградњи конструктивног наратива и спрече ширење говора мржње на друштвеним мрежама.

Лејла Хреља, из UNESCO канцеларије у Босни и Херцеговини, отворила је радионицу и поздравила све учеснике. Хреља је објаснила перспективу пројекта и осврнула се на његову важност будући да овакав пројекат подстиче ширење културе дијалога, слободу говора и емпатију.

Доц. др Ана Милојевић, руководитељка пројекта Факултета политичких наука Универзитета у Београду истакла је циљеве овог програма који подстиче студенткиње и студенте да што боље и ефикасније препознају и спрече говор мржње у различитим облицима. Она је нагласила да је важно схватити колику штету може нанети говор мржње, као и то како да се носимо са њим.

Тему ,,Репрезентација других: од негативне слике до говора мржње” презентовала је доц. др Данка Нинковић Славнић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Она је истакла да је говор мржње у директном сукобу са слободом говора као основним људским правом. ,,Важно је бити свестан где и када повући границу, јер се не може све и увек изрећи. Када размишљамо о томе где се та граница повлачи требало би да се ослонимо на контекст, садржај и домет говора, идентитет и намеру говорника, као и то у којој мери би тај говор могао да изазове насиље или дискриминацију”, подвукла је доц. др Данка Нинковић Славнић.

У склопу едукативног тренинга нашла се и тема ,,Родни аспект говора мржње” коју је обрадила проф. др Катарина Лончаревић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Она је објаснила да је говор мржње увек непријатељски, као и да он увек дела – ућуткује, омаловажава или деградира. Поентирана је разлика између два вида говора мржње који се упућују женама: секстички и мизогонистички. ,,Жене се стално гледају према њиховој атрактивности – или си ружна или стара – и ово се не посматра као лични промашај, већ промашај као жене. Говор мржње према једној жени уперен је на све жене, он ограничава како жене могу и смеју да говоре у одређеном простору’’, указала је проф. др Лончаревић.

Доц. др Ивана Јакшић упознала је учеснике и учеснице радионице са аспектима говора мржње из перспективе социјалне психологије, кроз тему ,,Говор мржње: Психолошки ефекти, непосредне реакције и стратегије превладавања”. Предавачица је учесницима демонстрирала како да се носе када се суоче са говором мржње. ,,Говор мржње се јавља као одговор на перципиране међугрупне и идентитетске претње. Из тога произилазе предрасуде које представљају рационализацију осећаја сопствене угрожености’’, објаснила је доц. др Ивана Јакшић.

Тему ,,Разоружавање говора мржње на друштвеним мрежама” обрадила је сценаристкиња и редитељка Станислава Сташа Копривица. Млади су, кроз њено излагање, упознати са проблемима које ствара све заступљенији говор мржње на друштвеним мрежама Инстаграм, Фејсбук и Твитер. ,,Ако се као корисници друштвених мрежа нађемо у некој дебати која садржи говор мржње, важно је да знамо да не можемо да придобијемо оне који већ мрзе, али можемо да придобијемо оне који су неодлучни. Употреба друштвених мрежа и изношење свог мишљења може бити веома опасно и зато морамо бити пажљиви са употребом речи’’, поентирала је редитељка Копривица.

Пројектне асистенткиње МА Кристина Милић и МА Александра Угринић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду представиле су полазницима едукативног тренинга ,,Водич за креирање садржаја на друштвеним мрежама”. Оне су говориле о оптимизацији Инстаграм стратегије, али и о алатима који су потребни за анализу и успешно управљање друштвеним мрежама.

,,Поред пријаве говора мржње и насиља, неопходна је и подршка. Зато су пројекти попут ове радионице веома потребни и мислим да треба да буду доста заступљенији, нарочито међу младима. Ова радионица је сјајна прилика за стицање нових вештина, за суочавање са примерима говора мржње, подизање свести о овом проблему, али и за пружање подршке младима који су били жртве различитих облика говора мржње ”, рекла је Сара Стојановић, студенткиња Факултета политичких наука из Београда и полазница радионице.

Учесници радионице одржане на ФПН-у, истовремено су и полазници онлајн Регионалне Youth Academy for Constructive Narratives која окупља младе из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе.

Регионална иницијатива Уједињених нација „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ оснажује младе људе да се укључе у конструктивне наративе, ојачају интеркултурални дијалог, инклузију, родну равноправност и створе међусобно разумевање и поверење на Западном Балкану. Двогодишња иницијатива има за циљ јачање улоге младих у промовисању већег разумевања и поштовања различитости у региону.

Имплементацију „Млади за инклузију, једнакост и поверење“ води UNDP Србија у сарадњи са UNESCO и Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз финансијску подршку Фонда за изградњу мира УН.