Одржан округли сто ,,(Не)сврстаност Балкана“ на 17. Сабору политиколога
Округли сто на тему ,,(Не)сврстаност Балкана“, на којем су говорили проф. др Јасмин Хасановић са Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву, председница Балканског удружења за политичке науке проф. др Цирила Топлак (Cirila Toplak), проф. др Милош Хрњаз и доц. др Биљана Ђорђевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, одржан је у оквиру 17. Сабора политиколога на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Проф. др Јасмин Хасановић са Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву упознао је присутне са темом округлог стола која се односи на позиционирање држава Балкана на међународној сцени. Осврнувши се на рат у Украјини и недавни сукоб између Израела и Палестине нагласио је како сврставање представља једно од главних питања са којим се суочавају државе. „Покрет несврстаних настао је као организација деколонизованих држава такозваног глобалног југа и Југославије са три циља: несврставање на једну од две стране, деколонизација и антиимперијална оријентација, хуманистичка интеграција човечанства. Питање је да ли су, и колико бивше југословенске државе наследиле политичку традицију несврставања, али је јако важно разликовати појмове несврставање и неутралности“ објаснио проф. др Хасановић.
Председница Балканског удружења за политичке науке проф. др Цирил Топлак (Cirila Toplak) наставила је дискусију о несврставању говорећи о занемаривању академског приступа тој теми на нашим просторима, јер она постаје историјска пре него политичка тема. Она је додала да је улазак Балкана у период несврстаности путем самог покрета један заиста космополитски политички моменат у историји Балкана. „Питање је колико је несврстаност могућа опција данас, у постхладноратовском периоду, јер она не изгледа више као трећи пут. Данас је измењена идеологија између сукобљених страна у Хладном рату, а опозиција се налази између два стадијума капитализма“, истакла је проф. др Топлак.
Проф. др Милош Хрњаз са Факултета политичких наука Универзитета у Београду говорио је о питању несврстаности са аспекта међународног права. Он је додао да несврстаност на овим просторима данас није могућа и као разлоге је навео: подељеност, шта несврстаност подразумева и питање капацитета држава. Истакао је да постоји међународно-правна обавеза одређених држава Балкана да буду сврстане и да је питање да ли то заиста оставља слободу оваквог приступа. „Говорећи из перспективе Србије, тренутно, не постоје капацитети како би се заузела оваква позиција, јер за један проактиван приступ неопходна је доза експертизе коју ми не гајимо. У моментима кризе, наша земља је покушала да заузме одређен став неутралности, а не несврстаности, међутим, не можемо рећи да је у томе у потпуности успела“, оценио је проф. др Хрњаз.
Доц. др Биљана Ђорђевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду причала је о стварању другог пола који још увек није јасно дефинисан, а који би се супротставио Западу. Она је истакла и питање новог облика несврстаности и могућност БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка република), као алтернативе. „Постоје покушаји да се БРИКС представи као нова врста политике несврставања, чија функција није да буде нови хегемон, него да се супротстави постојећем. За разлику од БРИКС-а, Покрет несврстаних је имао јасно дефинисану политику, док БРИКС просто нема моралну снагу за тако нешто“, подвукла је доц. др Ђорђевић.
