Обележен Међународни дан социјалног рада на Факултету политичких наука
Међународни дан социјалног рада, у организацији Одељења за социјалну политику и социјални рад Факултета политичких наука заједно са Друштвом социјалних радника Србије и студентском организацијом Унија студената социјалног рада, обележен је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Међународни дан социјалног рада обележава се од 1983. године, сваког трећег уторка у марту. То је кључни дан у години када се социјални/е радници/це широм света удружују, како би послали заједничку поруку на глобалном нивоу. Факултет политичких наука овај дан препознаје као изузетну прилику за афирмацију професије социјалног рада кроз промоцију њених вредности, принципа и значаја у друштву. У циљу обележавања празника професије оних који се боре за благостање других, социјалну правду, солидарност и једнакост, Факултет је организовао низ активности.
На уводном обраћању присутнима се у име Одељења за социјалну политику и социјални рад Факултета политичкихнаука обратила проф. др Наталија Перишић. Она се осврнула на овогодишњи назив сусрета “Buen Vivir”, који означава добар живот и ближе одредила како доћи до њега. „Солидаран живот је међусобно уважавање и све оно што подразумева другачији приступ у нашем друштву. Сматрам да социјални радници имају велику улогу у промовисању свега што је солидарно, инклузивно и што подразумева правду за све“, предочила је проф. др Наталија Перишић.
Милица Глишић из Друштва социјалних радника Србије нагласила је да трендови и проблеми који се одигравају на глобалном нивоу нису заобишли ни нашу земљу. Таксативно је навела који су то критични аспекти који се морају решити уколико очекујемо процват социјалне политике и социјалног рада. „Пораст насиља, сиромаштво и други случајеви заврше у рукама социјалних радника. Поред повећаног обима рада, суочавамо се и са мањком ресурса, бирократизацијом и неадекватном координацијом нашег и других система, што представља немоћ за пружање одговарајућих услуга и истински рад социјалних радника ставља у сенку”, сматра Милица Глишић.
Председница студентске организације Унија студената социјалног рада, студенткиња Сандра Ђорђевић, истакла једа је Међународни дан социјалног рада одлична прилика да се сви социјални радници и раднице окупе и уједине. „Ми студенти и будући социјални радници, али и ви професионалци, заједно треба да изградимо јаку заједницу и будемо глас онима чији се глас не чује“, подвукла је Сандра Ђорђевић.
Након уводног обраћања уследило је предавање на тему „Социјални рад и комплексности” на коме је говорила проф. др Невенка Жегарац са Одељења за социјалну политику и социјални рад Факултета политичих наука. Она се дотакла свеопште климе у социјалној политици и социјалном раду, као и онога што се догађа и изван њених оквира. „Наше институције су константно изложене притисцима, омаловажавањем саме стручности, ускраћени смо за буџетска средства, а ту је и мобинг, као и корупција и неетичност. Грађани су са правом незадовољни радом наших служби и не могу да дођу до својих права”, нагласила је професорка Жегарац.
Програм догађаја водила је МА Дијана Јанковић, социјална радница и заменица председника Друштва социјалних радника Србије.
Циљ округлог стола на тему „Социјални рад у Србији: стање, изазови и могућности” био је да се споје разни сектори у којима раде социјални радници/це и одговори нанека од горућих питања и проблема са којима се социјални/е радници/це суочавају. На округлом столу учесници су дискутовали о многим питањима у вези са положајем и условима рада социјалних радника, као што су: Ко је социјални радник у Србији? Који су главни изазови сакојима се они суочавају? Који су путеви за унапређење положаја социјалних радника и позиције социјалног рада у Србији?
Николина Сучевић из Центра за социјални рад Апатин предочила је да све што они јесу и што раде јесте задобробит корисника, а не њих самих. „Данас је бити социјални радник непожељно услед свих догађаја о којима слушамо у медијима, као и линчу који доживљавамо. И поред тога треба да будемо истрајни и да будемо тај глас који недостаје онима које заступамо”, објаснила је Николина Сучевић.
Сандра Перишић из Коморе социјалне заштите Србије предочила је да је немогуће реформисати социјални ситем уколико систем заштите не постоји. „Социјални радник је неко ко је моћан у погледу својих бројних овлашћења, а суштински немоћан због задирања у разне сфере где нисам сигурна да би требало да задиремо. Главни проблем представља незаштићеност и изоловање, упркос свим овлашћењима која су нам дата“, предочила је Сандра Перишић.
Милица Марковић из Удружења социјалних радника у предшколским установама и школама Републике Србије се у својој каријери суочавала са врло изазовним случајевима који се тичу деце. „Тешко је радити у оваквим случајевима, посебно када су деца у питању и остати објективан. Мислим да нам треба више подршке, као и толеранције како бисмо истрајали у намерама да помогнемо породицама и заједницама којима је социјална помоћ неопходна”, истакла је Милица Марковић
Представник Средње занатске школе Београд, Богољуб Радовановић, наговестио је да је важно имати у виду како професионалци виде струку, а са друге стране како је видијавност. „Социјални рад има хуманистичку црту, али и теоријско-научну. Суштина нашег рада јесте обезбедити свим људима право на достојанствен живот”, сматра Богољуб Радовановић.
Јасмина Богдановић са Института за ментално здрављеизнела је неке од кључних проблема и препрека са којима сесуочавају социјални радници и раднице у Србији. „Њихова улога данас је сведена на санкције, претње и мере. Поред великог броја професија у којима треба да доминирају социјални радници, присутни су сви, осим њих”, објаснила је Јасмина Богдановић.
Зорана Симић из Клиничко-болничког центра Звездара рекла је да се улога социјалног радника данас драстично изменила. „Социјални радник сада мора бити дефектолог, логопед, правник, саветник и медицинска сестра, што није била првобитна функција ове професије. Разлог томе јесте забрињавајући дефицит стручног кадра у институцијама”, предочила је Зорана Симић.
Модераткорка округлог стола била је асистенткиња МА Виолета Марковић са Одељења за социјалну политику и социјални рад Факултета политичих наука и председница Управног одбора Друштва социјалних радника Србије.
У оквиру предавања „Брига о менталном здрављузапослених: одговорност појединаца, организација и система”, говорила је Гордана Марчетић Радуновић из Удружења Sociativa. Она је говорила о факторима ризика поментално здравље социјалних радника и поделила својаискуства у превентиви, едукацији и потреби да се изразимои потражимо помоћ. „Важно је размишљати о три нивоа одговорности, а то смо ми, организација у којој радимо и сам систем. Први ступањ јесте брига о запосленима, односно нама самима, јер ако смо ми добро бићемо у могућности да пружимо квалитетну подршку свим нашим корисницима и квалитетно обављамо наш посао“, истакла је Гордана Марчетић Радуновић.
На самом крају обележавања Међународног дана социјалног рада пуштен је промотивни видео о социјалном раду, након чега је скуп затворен.
Свим социјалним радницима и социјалним радницама Факултет политичких наука честита Међународни дан социјалног рада!
